MRTAV UGAO

Labudova pesma na „La Bombonjeri“

 Mašta može svašta

Svetsko prvenstvo u košarci nam se polako približava. Rano je još za euforiju i iščekivanje, ali se tu i tamo potkrade u medijima neka vest vezana za turnir koji počinje krajem avgusta u Kini. Mislim da nisam jedini koji željno iščekuje ovaj događaj, a maštu mi raspaljuju vesti koje stižu preko bare.

Naime, zvezde američke košarke redom otkazuju svoje učešće na Svetskom. Otkazalo ih je do sada čak 10, a poslednji koji je to uradio je Pol Milsap, saigrač našeg Jokića. Među zvučnijim imenima koja neće igrati su Harden, Dejvis, Lav…

Znam da bi mi sada neko rekao: Ne loži se budalo , ali mislim da mnogi kada vide ovakve vesti pomisle da zlato na Svetskom prvenstvu i nije tako nemoguća misija. Istina, Ameri imaju igrača da bi mogli tri tima da pošalju i da svaki bude jednako konkurentan, ali svakako nije isto igrati protiv nekog tamo klinca koji je tek druga godina u NBA, i igrati protiv ludog bradonje koji kao od šale može da ti spakuje 50 koševa.

Prokleti Kinezi

Polako se zakuvava u kvalifikacijama za evropska fudbalska takmičenja. Crvena Zvezda, Partizan i Čukarički brane čast našeg fudbala u Evropi. I dok večiti, čini se, imaju lak zadatak u ovom kolu, Čuka će se pošteno namučiti protiv Moldea.

Prava zeza počinje sledećeg kola kada će i Zvezda i Partizan (ukoliko prođu ovu rundu) ići na neke mnogo ozbiljnije klubove. Kao i svake godine, oči navijača će biti uprte u uprave klubova i njihove poteze. Moliće boga redom svi da najbolji igrač ne zapali u neku Kinu ili Dubai, ali jebiga, što kažu, svako ima svoju cenu. Sve češće viđamo kako mladi igrači odlaze u inostranstvo a da publika u Srbiji nije stigla pošteno ni da ih vidi na našim terenima. Poslednji primer je mali Joveljić iz Zvezde koji je otišao u Ajntraht. Trener jezivog imena, Adolf Hiter ga je odmah bacio u vatru, a ovaj nije znao šta će pa je spakovao gol. Sada svi zvezdaši u Srbiji gledaju i razmišljaju da li je moguće da taj dečko nije stigao ni jednu sezonu k’o čo’ek da odradi u svom matičnom klubu. Da li je moguće da su ga odmah, čim je pokazao talenat, uvalili preko? Nažalost, to je naša realnost.

Ipak, situacija sa srpskim klubovima u Evropi je u poslednjih nekoliko godina bolja, pa bi ispadanje svih naših klubova iz Evrope već u kvalifikacijama bilo iznenađenje. Ili možda ne bi?

Čista egzotika

Vest koja je prošle nedelje obišla fudbalski svet je, da italijanska legenda Danijele De Rosi nastavlja karijeru u Argentini. Potpisao je ugovor sa Bokom Juniors na osam meseci, vredan pola miliona evra.  Čovek je, pored Totija, najveća legenda kluba iz Rima. Zabeležio je 616 nastupa, 63 gola i 54 asistencije. Za nacionalnu selekciju je odigrao 117 utakmica i bio svetski prvak.

Ne znam šta ga je nagnalo da zapali u  Južnu Ameriku, ali morate priznati da je ovaj potez čista egzotika. Mogao je lagano da se penzioniše i zahvali svima na saradnji. Umesto toga, otišao je da oseti ludačku atmosferu na legendarnoj La Bombonjeri, i uđe u društvo jednog Maradone, Rikelmea i Teveza. Potez za svaku pohvalu.

Ostaje samo nejasno zašto ga je Roma pustila da ode. Ovde ne pričam o njegovim trenutnim mogućnostima i o tome koliko bi u 35. godini mogao da doprinese svojoj ekipi. Pričam o tome da je morao da se penzioniše u klubu u kojem je proveo čitavu svoju karijeru. Toliko je valjda zaslužio posle 19 godina koje je proveo u klubu. Malo li je?