ŽETVA PŠENICE

Manji rod i lošiji kvalitet zrna

Žetva u rumskoj opštini, na oko 10.000 hektara, započela je poslednjih dana juna. Kako se i očekivalo, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, što je i najavljeno na Danu polja, primetni su i niži prosečni prinosi, ali i slabiji kvalitet požnjevene pšenice.

Prema prvim rezultatima prosečan rod pšenice se kreće od pet do pet i po tona po hektaru.

– Primetan je i lošiji kvalitet požnjevene pšenice, koji se ogleda u nižem hektolitru, pojavi šturih fuzarioznih zrna, kao i većem procentu nečistoća. Sve ovo je posledica loših vremenskih uslova, koji su pratili ovogodišnju proizvodnju strnih žita. Početak vegetacije je bio obeležen dugim sušnim periodom koji je uslovio slabo i kasno nicanje, kao i slabije bokorenje. Posledica toga je bila pojava retkih useva na kojima je došlo i do jače pojave korova – procenjuje stanje požnjevene pšenice Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.

Posle suše, useledio je i dug kišni period, od polovine aprila, što je donekle popravilo situaciju. Sa druge strane, velika količina padavina izazvala je probleme sa bolestima klasa, pre svega fuzarijumom.

Kako procenjuje Drobnjak, imajući u vidu veliki broj kombajna, prevoznih sredstava, ali i otkupnih mesta u rumskoj opštini, žetva bi mogla veoma brzo da se okonča, u prvoj dekadi jula, naravno, ukoliko to vremenski uslovi dozvole.

Žetva na terenu u Kraljevcima

Žetva pšenice je u toku i u Kraljevcima. Slična je situacija kao i u drugim selima rumske opštine, u kojima zemljoradnici pšenicu ostavljaju na čuvanje, ili će je odmah prodati po za sada „nepoznatoj“ ceni. U smiraj dana, u polju smo sreli mladog poljoprivrednika Vladu Mrvića, koji je sa traktorom i prikolicom kraj njive, čekao kombajn da nastavi žetvu.

– Imao sam pod pšenicom sedam katastarskih jutara i do sada sam pokosio polovinu. Nekoliko sorti sam posejao, kod mene je najbolje rodila „Ingenija“. Sve što sam požnjeo, predao sam u silos, a kvalitet je zadovoljavajući. Utvrđena je hektolitarska težina od 73,30, dok je vlažnost bila 11 procenata. Nezadovoljan sam, što su mi od osam tona pšenice koju sam dobio na dva katastarska jutra, odbili 450 kilograma na nečistoću – kaže Vlada, i osvrnuo se na problem otkupnih cena.

– Cena još nije poznata. Postoji nagoveštaj da će biti 18 dinara po kilogramu, ja smatram da bi bilo realno da je otkupljuju po 20 ili 21 dinar. Kombajniranje košta 50 evra po jutru. Kada je o ukupnoj proizvodnji reč, moram da kažem da smo zadovoljni kako smo prošli, jer nije bilo velikih vremenskih nepogoda kao u drugim delovima Srbije – istakao je za M NOVINE Vlada Mrvić.

Ovaj poljoprivrednik poznat je u Kraljevcima po stočarskoj proizvodnji, i jedan je od malobrojnih u selu, koji u svojim objektima ima 30 krava i junica. Obrađuje svoju i zemlju pod zakupom. Kaže da je dobio manje zemlje, nego što mu je pisalo u dokumentaciji i pripadalo po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarske proizvodnje. Međutim, i pored toga, dobrim planiranjem proizvodnje, Vlada uspeva da proizvede hranu za goveda.

Dok se noć polako spuštala na ravni Srem, uz ludovanje komaraca u ataru, začuo se i zvuk kombajna, koji je prekinuo naš razgovor o stočarskoj proizvodnji. Došao je, i odmah ušao kombajnom u njivu pod pšenicom, Zoran Palić. Taj kombajn je jedan od tri kombajna u vlasništvu njegove porodice, druga dva voze i žito kose, otac i brat.

S. Džakula