NEZAPAMĆENA TRAGEDIJA KOJA JE POTRESLA LJUKOVO

Dečak izgoreo u požaru

– Kada sam ugledala vatru, rekla sam mu skoči dole, ne boj se, uhvatiću te, a on mi je odgovorio „ Miro, ne mogu, gorim!“ Više se nije čuo, samo je nestao u plamenu – u suzama počinje priču Mira Batak, baba-tetka  devetogodišnjeg dečaka Pavla Bataka, tragično nastradalog u požaru.

Samo dan nakon tragedije, opisala je porodičnu dramu koja se desila u ponedeljak 18. februara u podne, u ekonomskom delu dvorišta kuće u Ljukovu, kod Inđije. Ona kaže da nije ni videla, kada se dečak, sa svoja dva rođena brata i još jednim drugom, popeo u šupu u kojoj se nalazilo seno za loženje. Mira tvrdi, da bi dečak uspeo da se otrgne od vatre, samo da je bio na spratu niže.

Pavle je ispraćen na večni počinak u sredu 20. februara. Seosko groblje bilo je malo da primi sve ljude, koji su došli da se poslednji put i zauvek oproste od njega.

Kako pričaju meštani, ovog malog sela na samo pet kilometara od Inđije,  ovakva tragedija se još nije dogodila. Potresne scene požara, kojeg je po rečima Ljukovčana, izazvao Pavle ili kako ga zovu Paja, prepričavaju se  i nakon tragedije.

– Mi smo grešni, jer nismo uspeli da spasimo dete –  potreseno govori prvi komšija porodice Batak, Andrija Stefanović, koji je odmah, čim je spazio vatru, pritrčao u pomoć. Mi smo pokušali da gasimo sa kofama punim vode, ali bilo je bezuspešno, sve dok nisu došli vatrogasci. Kada su konačno vatru ugasili, onda se pojavio dečakov otac Vasa, koji je pronašao telo dečaka u zgarištu slame. Nisu mu dali da ga pomera, sve dok nije stigao istražni sudija – priseća se Andrija, koji ne krije da mu je Paja (9), pored dvojice njegovih braća, Miladina (5) i Nikole (7), bio  najomiljeniji.

Devetogodišnji Paja, koji je bio učenik trećeg razreda OŠ „Petar Kočić“, pored toga što je bio odličan učenik, voleo je stalno da pomaže i ocu.

– Kad god je njegov otac radio nešto oko kamiona, jer je prevoznik, Paja se gurao da mu doda ključ, ili  se nalazio ispod vozila. A Vasa bi mu rekao „e moj sine Miladine, nemoj da radiš poslove kao ja – od kojih si musav i prljav, već uči školu da budeš nešto“. Kada im se rodilo treće dete, pa kako će se zvati,  Paja je rekao Miladin, i tako mu je najmlađi brat dobio ime – govori Mira, i dalje nastavlja priču o svojoj tragediji.

– Sina sam sahranila 1. septembra, a  Pavle se rodio 2. septembra. Radovala sam mu se još dok je bio u majčinoj utrobi. Kako ovo sada sve preboleti i preživeti – upitala se ova, skrhana bolom žena, koju je u tom trenutku, iz misli prekinulo pogrebno vozilo, koje je dečakove posmrtne ostatke dopremilo sa Instituta sudske medicine iz Novog Sada.

U sredu, posle 13 časova, kroz nemu masu ljudi, koja je stajala ispred porodične kuće, pogrebno vozilo se jedva probilo, kako bi krenulo prema groblju. Dok je pogrebno vozilo prolazilo ulicom, školski drugovi i drugarice nastradalog dečaka, stajali su pored puta jedno uz drugo, i u rukama držali bele ruže. Pognute glave, sa suzama u očima, ispratili su Pavla do večne kuće.

Spasio braću i druga

Kako priča Mira, koja je tog dana bila sama sa decom u kući, dok su roditelji nastradalog mališana bili na poslu, kada je vatra počela da gori, Pavle je svojoj braći i još jednom dečaku rekao da beže sa sena, a da će je on ugasiti.

S. Kostić