11.10.2018.
Sport

NENAD MIĆANOVIĆ, MITROVAČKI MMA BORAC

Ljudi nemaju pravu sliku o nama

Izuzev tenisa, u Srbiji su kolektivni sportovi uvek nekako bili u žiži interesovanja javnosti. Fudbal, košarka i vaterpolo uveliko su se odomaćili u našem narodu i nema onog ko ih ne prati, makar samo kada igra reprezentacija. Međutim, u poslednje vreme, kod nas je sa zapada došao i jedan novi individualni sport, koji polako, ali sigurno, postaje sve popularniji.

MMA, ili, srpski rečeno, mešane borilačke veštine, sve više uzimaju primat pred tradicionalnim borilačkim sportovima, a u Srbiji je i sve više momaka koji u bavljenju njime pokazuju priličan potencijal.

Jedan od njih je i devetnaestogodišnji Nenad Mićanović iz Sremske Mitrovice, koji je tek na početku svoje borilačke karijere, a već je svetu uspeo da pokaže koliko su žestoki mitrovački momci. Ovim sportom se bavi od prvog razreda srednje škole.

– Pre toga sam trenirao džudo, gde sam dva puta bio prvak Srbije. Trenirao sam, takođe i aikido, karate, igrao sam košarku, gde sam bio i na nekim probama u Partizanu… Svašta od sportova sam probao, ali sam shvatio da kolektivni sport nije za mene. Kada sam čuo za MMA malo sam se raspitao o njemu, a zatim sam imao svoj prvi trening. Nakon njega sam dva-tri dana imao upalu mišića. Nikada ranije se nisam susreo sa tim. To je slobodna borba, iako ne bez pravila, u kojoj je mnogo toga dozvoljeno i u kojoj se kombinuju tehnike iz boksa, kik-boksa, tajlandskog boksa, rvanja, džudoa, džiu džitse… – počinje svoju priču Nenad Mićanović.

Svoju karijeru Nenad je počeo u mitrovačkom klubu Bezbednost, a pošto je ove godine upisao fakultet, nastaviće je u Novom Sadu.
Sa svojih sedamnaestak godina, on je doživeo i svoj, možda i najveći uspeh do sada.

– Nisam ni znao da ću se boriti protiv tadašnjeg evropskog šampiona. Za taj meč se nisam nešto posebno ni spremao, jer nisam ni znao da ću dobiti takvog protivnika. Desilo se da sam pobedio za 24 sekunde, i to mi je bio veoma značajan trenutak u životu. Meč nije bio ni za kakvu titulu, ali sama pobeda nad evropskim šampionom govorila mi je da sam postao jedan od ozbiljnijih momaka u Evropi. Tada još nisam bio punoletan, a ubrzo je usledilo i državno prvenstvo za juniore u Vrbasu, u kategoriji do 84 kilograma. Prvi meč tada sam pobedio za oko minut i došao sam do finala, koje sam izgubio na poene, i taj meč smatram nepravedno izgubljenim. Protivnik mi je ceo meč bežao i njegovo je bilo da preživi do kraja, a neprofesionalizam se ogledao i u tome što je on bio član jednog popularnog kluba, a meč se vodio na borilištu, a ne u ringu. Nakon toga je izbegavao i revanš. Mogu da kažem da sam tada bio mnogo izrevoltiran, iako sam dobio titulu vicešampiona – priča Nenad, dodajući da se nakon toga oprobao i na takmičenju u greplingu.

Kako kaže, posle povreda zadobijenih u tim borbama, usledila je pauza, a ni škola nije smela da trpi. Nakon mature, upisao je Bezbednost i kriminalistiku u Novom Sadu, a svoju karijeru planira da nastavi tamo.

– Za dalje planiram da se pripremam nekih pet-šest meseci, i da sledeće godine dobijem Balkansko prvenstvo. Ove godine na njemu nisam učestvovao, ali sledeće godine su mi očekivanja velika i to mi je primaran cilj – kaže Nenad Mićanović.

Pošto je do skoro išao u školu, Nenad je teško kombinovao svoje obaveze.

– Tu je bilo dosta problema, pogotovo u periodu kada sam se spremao za borbe. Morao sam redovnije da spavam, da pazim na ishranu, imao sam više treninga dnevno, a škola je trpela. Tu su bili i profesori koji ni ne znaju šta je MMA. Ljudi to ne razumeju, i to je po njima vandalizam. Svi misle da to nije sport, i da se tu samo dva idiota stave u ring i pobiju se – priča Nenad, dodajući da ipak misli da se slika o ovom sportu polako menja.

– MMA je trenutno najbrže rastući sport u svetu, a ovde kod nas, u Mitrovici, to nije baš toliko razvijeno. Mada, ipak se sada već zna i ko sam ja, i ko je Slavoljub Jovanović, Momir Pavlović, koji je trenutno vicešampion Srbije, Vojislav Janićijević… U principu, ljudi su polako počeli da dobijaju sliku o tome da je to sport kao i svaki drugi – kaže Nenad Mićanović.

Kada je reč o ljudima koji treniraju MMA, on priča kako ih ima različitih ćudi.

– Ima nas raznih, kao i u svakom sportu. Imaš dobrih momaka u MMA, imaš dobrih i u fudbalu, ali isto tako i u jednom i u drugom sportu imaš i idiota. Ipak, kada ljudi vide momka koji je istetoviran, i još kada čuju da se bavi ovim sportom, odmah ga povezuju sa kriminalom i sličnim stvarima, dok je to ustvari momak koji trenira, spava, zdravo se hrani, verovatno malo igra igrice, i ne izlazi. Nemaju ljudi pravu sliku o tome, i ne znaju koliko je to težak sport. Mi objedinjujemo nekoliko sportova u jedan, a tu su i treninzi u teretani, plus kondicija, plus ishrana, redovna odricanja, zarad nekoliko sekundi ili minuta borbe. Od tri do šest meseci mi se odričemo i slatkiša, sokova, izlazaka i mnogih drugih stvari zbog sporta – kaže Nenad, i zaključuje da svako ko se usudi da uđe u ring, prema njegovom mišljenju, ima petlju, a da bi se bavio ovim sportom, kako je rekao, nije presudna samo snaga i kondicija već i intelekt borca.

Da ima petlju i intelekt, Nenad je već pokazao, a sudeći po svemu, pred njim stoji jedna kvalitetna borilačka karijera. Možda je baš on jedan od momaka koji će svojim primerom razbiti predrasude o ovom sportu i učiniti da Srbi imaju još jedan individualni sport koji će redovno pratiti, poput tenisa.

N. Milošević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.