Utisci iz Amerike poljoprivrednika iz Stare Pazove

Američka poljoprivreda se mnogo razlikuje od evropske

Krajem prošle godine dvadeset poljoprivrednika iz svih krajeva Srbije i sedam predstavnika instituta Pionir i Delta agrara otišlo je na putovanje u Ameriku. Nagradno putovanje u Ameriku za vredne ratare usledilo je posle dugogodišnje saradnje i primene „Pionir“ hibrida u ratarskoj proizvodnji. Bio je to edukativno turistički osmodnevni boravak u Ajovi i Čikagu koji je doneo nova saznanja u ratarskoj proizvodnji.
U Čikagu je bio više turistički a u Ajovi su posetili centralni institut „Pionira“ i dva poljoprivredna gazdinstva. Jedan od putnika bio je Mihajlo Domonji Lakatoš iz Stare Pazove. O putovanju i utiscima govorio je za M novine. Američki način poljoprivredne proizvodnje razlikuje se od evropskog, a na početku posete, kaže Mihajlo najveći utisak na njega je ostavilo predavanje o GMO, koje je kako kaže bilo veoma uverljivo i argumentovano.

GMO – predrasude ili činjenice

– Sam istraživački centar „Pionir“ je nešto najsavremenije što se može danas videti u svetu, počeo je priču Mihal Domonji Lakatoš – Videli smo razliku između genetski modifikovanih organizama kukuruza i soje i klasične selekcije. Imali smo i predavanje profesora koji je govorio o budućnosti genetske modifikacije, da li je i zašto dobra i da li može biti štetna. Bio je to novi momenat za sve nas jer smo došli sa saznanjem da je GMO štetna. Posle predavanja pokolebao sam se jer ni jednog trenutka profesor nas nije ubeđivao već je pričao argumentovano. Stekao sam utisak da se genetska modifikacija radi u svakoj semenskoj selekciji, pitanje je samo da li je minimalna ili revolucionarna. Gen koji se stavlja u kukuruz stvara otpornost biljke na bolesti, na herbicide. GMO semena imaju povećanu rodnost, lakše se održavaju, izdržljivije su na insekte, korove i vremenske uslove. Zato su njihove parcele čiste, oni sa Glifosatom rešavaju sve sa samo jednim tretiranjem, dok mi moramo i dva puta tretirati sa jačim preparatima. Na primer kod njih već 20 godina ne znaju za korove koji su kod nas veoma zastupljeni, kao što je divlji sirak, oni su ga iskorenili. Prinosi su veći, zemlja i vodotokovi se manje truju kod GMO jer se koristi manje hemije.

Farme su salašarskog tipa

– Jedno je specifično jer se bavi ratarstvom i stočarstvom a u cilju obogaćivanja ratarske proizvodnje. Bračni par Džon i Džoana Maksvel obrađuje 3.000 hektara pod kukuruzom i sojom. Oni su rekorderi u proizvodnji kukuruza za 2014. godinu, kada su imali 21 tonu po hektaru. Prinos soje je manji nego kod nas, oko četiri tone po hektaru. Farme su salašarskog tipa, dakle kuća oko koje su velike površine zemlje. U okviru gazdinstva imaju dve farme, svinja sa 2.000 svinja i 400 muznih krava. Dakle tu je i proizvodnja i plasman mleka i sira. Oduševilo me je što farme svinja i krava imaju zbog stajnjaka i to je zaokružen proces proizvodnje. Na primer svinje tove do 130 kilograma, iako je optimalno do 110 i onda ih prodaju, iako je cena takvih svinja niža u tom periodu one daju najviše osoke. Stajnjak koriste za đubrenje zemljišta. Jedino što kupuju je tečni azot zvani UAN kojim biljke prehranjuju, ali ne preko lista već preko korena.

Seju u neuzorano zemljište

– Njihovo kvalitetno zemljište sa četiri do pet odsto humusa i dobri meteorološki uslovi sa dosta padavina omogućavaju da seju gušći sklop na 12 cm jer ima dosta vlage. Sledeća zanimljivost je što u obradi zemlje Amerikanci ne oru zemlju već seju u neuzorano zemljište sa specijalnim NOTIL sejačicama koje ispred semena imaju podrivače gde se odmah polaže seme, koje je inače GMO. Tvrde da nema problema sa sabijanjem zemljišta i da je sav proces u zemljištu dovoljan da se zemlja sama pripremi. To je velika ušteda u procesu proizvodnje, a pored toga žetvene ostatke koriste za ogrev (briketi, bale ). U proizvodnji kukuruza imaju jedno korišćenje hemije – total Glifosad i još u fazi metličenja prskaju dva puta kukuruz od bolesti i insekata. Nije mi to bilo strano i mislim da će to uskoro zaživeti i kod nas, jer imamo dosta insekata i bolesti koje ne samo da smanjuju prinos već takav kukuruz nije zdrav za ishranu.

Celokupna proizvodnja izračunata u cent

– Tradicija berbe kukuruza u zrnu je u Ajovi duga. Kukuruz skladište u svoja skladišta, ali zanimljiva stvar je što imaju i zadružna skladišta, gde skladište kukuruz sa povećanom vlagom, gde ga suše. U zadruge se udružuju proizvođači koji su našli zajednički interes. Sve je digitalizovano i proizvođači elektronskim putem dobijaju izveštaj o svom kukuruzu. Zatim angažuju stručnjake i brokere koji na berzi ocenjuju kada je najbolji momenat za prodaju. Njihova celokupna proizvodnja je izračunata u cent, a u troškove ubrajaju ne samo obrtni materijal već i amortizaciju. U Americi proizvođači nemaju subvencije od države, već je proizvodnja osigurana i to ulazi u troškove, kao i rate za kredite.

Manje mehanizacije više automatizacije

-Farma krava i svinja je takođe privukla moju pažnju, jer na njoj ne radi ni jedan radnik, sve je automatizovano. Zanimljivo je videti izmuzište, jer krave idu same jedna po jedna, bez gužve, robot vrši muženje i krave same odlaze na druga vrata. Jednom dnevno gazda obiđe da proveri da li sve funkcioniše a jednom mesečno se pune silosi. Kada bi uporedili njihovog i našeg proizvođača koji obrađuje 3.000 hektara došli bi do saznanja da naš ima trideset radnika, njihov šest. Poljoprivredna mehanizacija je kao što i mi imamo, jedino što naš proizvođač ima tri puta više mehanizacije ali ne i veće prinose.

Sve to u Ajovi je vredelo videti

– Moj celokupni utisak je izuzetan. Dopada mi se što je sve uređeno od strane države i što sve funkcioniše dobro. No nije se to desilo preko noći već je to pedeset godišnje iskustvo i praksa. I njima je država pomagala na početku što bi bilo dobro da bude i kod nas. Ne mogu se porediti naši i njihovi uslovi zbog više stvari. Mi smo evropsko tržište koje se stimuliše subvencijama, kod njih su krediti povoljniji od naših, sigurnost proizvodnje je veća, kod nas se poljoprivrednici plaše velikih kredita, tržište je nesigurno, proizvodnja problematična. Moram da kažem još nešto. Ovaj bračni par spojio je još jednu korisnu stvar a to je seoski turizam edukativnog karaktera. Pojedinci ili grupe dolaze u obilazak parcela gde je u blizini njihov kiosk sa njihovim proizvodima, gde posetioci mogu da se osveže i da kupe neki proizvod. A obilazak farme za dva i po sata košta 500 dolara. Dakle imaju šta da pokažu i znaju to da naplate.

Ana Simonović