Vladimir Radomirović, novi predsednik Udruženja novinara Srbije

Trebaju nam jaki lokalni mediji

Predsednik Udruženja novinara Srbije odnedavno je Vladimir Radomirović, nekadašnji novinar Politike i urednik internet portala Pištaljka. Neposredno nakon stupanja na mesto predsednika UNS-a u javnosti je veoma odjeknula njegova izjava da su mediji danas slobodniji nego za vreme vlasti DS i Borisa Tadića. U razgovoru za M novine Vladimir Radomirović se osvrnuo na tu izjavu.
– Mnogo toga smo zaboravili. U vreme Borisa Tadića postojala je striktna kontrola medija, nije bilo kritički nastrojenih tekstova u štampi, priloga na televiziji, a ljudi bliski Borisu Tadiću su kontrolisali agencije za oglašavanje, i preko njih tržište kojim su usmeravali novac podobnim medijima. Sada je ekonomska situacija teža, novinari su sve siromašniji, i time su sve podložniji uticajima i pritiscima sa svih strana. Da li su to pritisci političara, ili nekih poslovnih krugova, novinari ne mogu da se izbore sa tim pritiscima, i zato je bitno da se novinari udružuju, da značaj Udruženja novinara Srbije u borbi za prava novinara bude sve veći, i da se izborimo i za sindikalna prava novinara.

Dok ste radili u Politici ukazivali ste na cenzuru u tom listu pod uredništvom Dragana Bujoševića. Danas je on direktor RTS. Kako gledate na to?
Kada je on postavljen za direktora RTS, ja sam sa grupom kolega, koji su upravo dok je Bujošević bio glavni urednik Politike otpušteni kao politički nepodobni napisao tekst koji je objavljen u Politici, u kojem smo rekli, odnosno naveli šta je sve Bujošević radio dok je bio tamo, i da nas ne čudi da je postavljen za direktora RTS, jer očigledno da u Srbiji samo takvi kadrovi uspevaju. Bujošević je i tamo nastavio da radi ono što je radio u Politici, i vidimo da informativni program RTS je daleko od idealnog. Nedavno je bio zahtev sa protesta da se smeni rukovodstvo. UNS je rekao da ne može da podrži tu ideju jer bi to bio pritisak. Mi od tih urednika tražimo da izveštavaju profesionalno, da poštuju sve standarde etičke, da se potpuno oslobode novinari i urednici, da mogu da izveštavaju bez straha od nekih političkih i ekonomskih posledica, i na tome će UNS i dalje raditi.

Šta će biti vaš prioritet kao Udruženja novinara Srbije?
Želim da Udruženje novinara, koje je jedna od najstarijih institucija u ovoj zemlji, 1881. godine nastalo, čiji je prvi predsednik bio Laza Kostić, da se unapredi, poveća članstvo, ali i da se obrati pažnja na lokalne medije, na novinare koji u manjim mestima koji su mnogo otvoreniji, imaju više prostora da im neko preti, da ih pritiskaju lokalni funkcioneri, moćnici. Nažalost, ovaj talas privatizacije po poslednjem Zakonu o javnom informisanju u medijima je doveo do toga da su mnogi mediji ugašeni, i da mnoge opštine u Srbiji nemaju medije iz kojih mogu da saznaju šta se dešava u njihovoj okolini. To bih voleo da se u narednih četiri godine promeni, da dobijemo više lokalnih medija, koji će svakodnevno izveštavati. Takođe smatram da treba da se izborimo za potpisivanje kolektivnih ugovora, čime bi novinari bili u socijalnim i ekonomskom smislu zaštićeniji.

Inicijativa UNS-a i dok je Ljiljana Smajlović bila predsednica bilo je da se zakonski ustanovi obaveza lokalnih samouprava da iz svojih budžeta odvajaju dva procenta za javno informisanje. Da li mislite da je to realno?
Smatramo da je to neophodno, kako bi se novinari osnažili, pre svega u ekonomskom smislu. Ekonomski snažniji mediji znače i ekonomski snažnije i nezavisnije novinare.

Da li postoji analiza ili studija o dosadašnjim efektima projektnog finansiranja medija? Da li ste zadovoljni načinom realizacije takvog finansiranja?
Za sada ne postoji analiza, ali u budućnosti ćemo sigurno raditi na tome. Moram istaći da nisam zadovoljan sastavima komisija koje su birale projekte. Insistiraćemo na tome da se utvrdi reprezentativnost novinarskih udruženja i samo će reprezentativna udruženja moći da delegiraju članove u te komisije. Kada pominjem reprezentativnost, ona će se utvrđivati na osnovu broja aktivnih članova.

Pominjali ste da je najveći problem novinarstva u Srbiji siromaštvo. Kako se taj problem može rešiti?
Da. Siromaštvo jeste najveći problem srpskog novinarstva. Jedan od načina da se to reši je da se obavežu lokalne samouprave da određeni iznos budžeta opredele za finansiranje medija u javnom interesu, i da o tom novcu onda odlučuju nezavisne komisije u kojima će većinu činiti predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja. To je način da dobijemo pre svega, jake lokalne medije, i novinare koji će imati pristojne plate i neće zavisiti od nekih političara, bogataša, da obavljaju svoj posao onako kako treba u javnom interesu.