Četke i metle

Prva filmska pljačka banke u posleratnom Beogradu dogodila se 1976. godine. Bilo je to nešto nezamislivo za ono vreme, a akteri ovog događaja bila su dvojica momaka iz Sremske Mitrovice. Boba Timić je poginuo prilikom bekstva (kažu da mu je „buba“ marke Folksvagen bila izrešetana kao cediljka za čaj), dok je drugi, Slavko Lađinović, proveo deceniju i jače na teškoj robiji. Više nego policija, snajperisti i ostali zaduženi da čuvaju državu, ključnu ulogu je odigrala spremačica zaposlena u dotičnoj banci. Ova anonimna heroina socijalističkog Beograda, učinila je za bankarski sistem Eseferjota više nego toliki guverneri, a ne sme se zanemariti ni njen humanitarni rad. Jer da je metlom stigla da opauči i Bobu Timića (koji je zbrisao nakon što je spremačica digla galamu), kao što je razoružala Slavka Lađinovića, ovaj bi sigurno proveo izvesno vreme svirajući „bluz“ u Ka-pe-domu Mitrovica, ali bi ostao živ.
Kada se nešto manje od deceniju i po, na prvim demokratskim predsedničkim izborima javnosti predstavio izvesni Nikola Šećeroski, ozbiljan kandidat kome su alatke za uvođenje reda u neuređenoj Srbiji, bile uglavnom četke i metle, velika većina ga nije shvatila ozbiljno. Jer da jeste, ne bi se danas pojavljivali likovi poput onog Belog Preletačevića, koga narodne mase u značajnoj meri vide kao ozbiljnog predsedničkog kandidata. Jednostavno, Beli ne bi imao šanse ni da sakupi broj potpisa građana potrebnih za samu kandidaturu. Nikola Šećeroski je bio ozbiljan čovek.
Da smo pogrešili u tome što nismo pravilno shvatili ulogu Četki & Metli, pokazuje i predizborna tarapana koja se nedavno dogodila u zgradi Skupštine opštine Pećinci. Predsednički kandidat Dveri Boško Obradović, pretvorio je predizborni skup u svojevrsni „puč“ sa sve nasilničkim upadom u kabinet predsednice Opštine Dubravke Kovačević Subotički, bez njenog prisustva i bez ičijeg odobrenja. Ko zna dokle bi ta „nemoguća misija“ trajala, s obzirom na to da je već prošlo i radno vreme, da se nije pojavila spremačica (o čemu u ovom broju pišu M novine), koja je prekinula ovaj parapolitički performans, uz prikladno objašnjenje da mora da očisti prostoriju. Nakon čega su nezvani gosti morali kući.
Ako već Beograd nije podigao Spomenik Spremačici, mogli bi to da urade Pećinci. Ali, kako god. Da su ovo stvari iz zanimljive političke geografija koje ne treba da ostaju anonimne, tvrdio je svojevremeno, sada već pokojni Lađinović Slavko. On se takođe neko vreme bavio politikom (po izlasku iz zatvora bio je član i donator LSV i SRS), a banka koju je pokušao da opljačka je, govorio je, bila titovsko komunistička. Čime je kao fenomen bio neka vrsta antiteze samog V. I. Lenjina i J. V. Staljina, koji su, pre dolaska na vlast, pljačkali banke Carske Rusije.
Slavko je pristao i da se odrekne autorskih prava na film o neuspeloj pljački banke, uz uslov da njega igra Al Paćino, a Bobu Robert De Niro. Bilo je to u vreme kad je Srbija bila pod sankcijama, a ceo honorar je bio spreman da uplati Narodnoj banci, ne bi li pomogao napaćenoj i demokratskoj Otadžbini.
Pa sad neka neko kaže da spremačice ne treba da izađu iz anonimnosti. Nije valjda ovaj svet rođen samo za starlete i estradne fufe…