Đorđe Radinović, predsednik opštine Stara Pazova

Kad ima dobrih ide­ja novac nije pro­blem

Svi veli­ki infra­struk­tur­ni pro­jek­ti koji se rea­li­zu­ju na teri­to­ri­ji opšti­ne Sta­ra Pazo­va, finan­si­ra­ju se delom iz opštin­skog budže­ta, a delom iz sred­sta­va repu­blič­kih mini­star­stva koja su konkursima opredeljena ka lokalnim samoupravama, zatim konkursno opredeljenim sredstvima iz relevantnih pokrajinskih sekretarijata, kao i iz Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine. Tro­ško­ve rekon­struk­ci­je cen­tra Voj­ke Opšti­na deli sa mini­star­stvom pri­vre­de pola-pola. Veli­ku ras­kr­sni­cu sa kru­žnim tokom izme­đu Nove Pazo­ve, Voj­ke, Sta­rih Bano­va­ca i Sta­re Pazo­ve, što je cen­tral­ni deo opšti­ne, 65 posto finan­si­ra Uprava za kapi­tal­na ula­ga­nja pokra­jin­ske vla­de, a Opšti­na 35 posto. Dru­gu fazu izgrad­nje regi­o­nal­nog puta Sta­ri Banov­ci – Ruma, Opšti­na finan­si­ra 40 posto rado­va a JP Pute­vi Srbi­je 60 posto.
Važno je napo­me­nu­ti da repu­blič­ka mini­star­stva ras­pi­su­ju kon­kur­se, a uslov da bi neka lokal­na samo­u­pra­va dobi­la sred­stva je da posto­ji pro­jekt­na doku­men­ta­ci­ja i gra­đe­vin­ska dozvo­la. U Sta­roj Pazo­vi to uvek ima­ju sprem­no, zato i ne čudi što su uspe­li da u svo­ju sre­di­nu pri­vu­ku zna­čaj­na sred­stva iz repu­blič­kog budže­ta i drugih pomenutih institucija.
– Lokal­na samo­u­pra­va se javlja sa goto­vom pro­jekt­nom doku­men­ta­ci­jom i gra­đe­vin­skom dozvo­lom, i zato i dobi­ja­mo sred­stva – kaže pred­sed­nik ove, po mno­gi­ma jed­ne od naj­u­spe­šni­jih opšti­na u Srbi­ji, Đor­đe Radi­no­vić.
On doda­je da je od veli­kih infra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta veo­ma važno pome­nu­ti put, zapra­vo ulaz u Sta­ru Pazo­vu sa auto – puta Beo­grad – Novi Sad.
– Čeka­mo da mini­star­stvo sao­bra­ća­ja izda dozvo­lu za izme­šta­nje sao­bra­ća­ja, a to će biti čim pro­đe zim­ska sezo­na, polo­vi­nom mar­ta – naja­vlju­je Radi­no­vić.

M NOVINE: Opšti­na Sta­ra Pazo­va je jed­na od, reklo bi se, ret­kih opšti­na koja uspe­va da pri­vu­če sred­stva iz repu­blič­kih mini­star­sta­va. Novac i pored bes­pa­ri­ce u kojoj živi­mo izgle­da nije pro­blem kada posto­je dobre ide­je.
ĐORĐE RADINOVIĆ: Mi smo pro­šle godi­ne iz budže­ta izdvo­ji­li 70 mili­o­na dina­ra za izradu pro­jek­tne dokumentacije. Mno­gim opšti­na­ma je to mno­go nov­ca i čini im se da je to sku­po. Time poka­zu­ju jed­no suštin­sko nera­zu­me­va­nje. Nije dovolj­no pro­stor­nim pla­nom name­ni­ti zemlji­šte za indu­strij­ske zone. Bez infra­struk­tu­re je nemo­gu­će pri­vu­ći inve­sti­to­re. A nekim inve­sti­to­ri­ma nije naj­va­žni­ja loka­ci­ja, da li je bli­zu Beo­gra­da, tre­ba im infra­struk­tu­ra, odre­đe­na sna­ga elek­trič­ne ener­gi­ja, gas, put. Geo­graf­ski polo­žaj jeste važan, ali mora­ju i osta­le stva­ri da se zado­vo­lje. Mi se u tom smi­slu jako tru­di­mo da infra­struk­tur­no opre­mi­mo zone.

Veli­ki broj inve­sti­to­ra zna­či veli­ki broj novih rad­nih mesta. Da li u igri veli­kih bro­je­va ima mesta i za popra­vlja­nje mate­ri­jal­nog sta­tu­sa zapo­sle­nih?
Dovo­đe­njem veli­kog bro­ja inve­sti­to­ra i otva­ra­njem njiho­vih obje­ka­ta, veli­ki broj gra­đa­na naše opšti­ne reša­va svo­je pita­nje zapo­sle­nja, što govo­ri o spo­sob­no­sti lokal­nog ruko­vod­stva u funk­ci­o­ni­sa­nju i ruko­vo­đe­nju Opšti­nom.
Na teri­to­ri­ji opšti­ne Sta­ra Pazo­va, pored naših Pazov­ča­na rade ljudi iz Inđi­je, iz Bataj­ni­ce, Zemu­na, i rad­na sna­ga posta­je pro­blem. Kon­ku­ren­ci­ja poči­nje da daje rezul­ta­te. Kad dođe jed­na fir­ma u opšti­nu i kad su oni jedi­ni, oni daju mini­ma­lac i ne bri­nu o „rezer­vo­a­ru“ rad­ne sna­ge. Među­tim, kad dođe više fir­mi, onda je to dru­ga pri­ča. Evo, svi se sada pla­še Lidla, koji je naja­vio da će voza­či vilju­ška­ra ima­ti 50 hilja­da dina­ra pla­tu. Kon­ku­ren­ci­ja će osta­ti bez voza­ča vilju­ška­ra. To je dobro i za rad­ni­ke i za Opšti­nu. Mada, moram reći, svi tra­že posao u opšti­ni i jav­nim pred­u­ze­ći­ma. Još uvek vla­da taj trend, ali pola­ko se to menja. Ja sad znam kojim fir­ma­ma fali rad­ni­ka. U ovom tre­nut­ku sigur­no 200 rad­ni­ka može naći posao. Sad, neko će reći, male su pla­te. Ali sve je to rela­tiv­no, zavi­si iz kog ugla se gle­da. Narav­no, nije dovolj­no za život, i još uvek je teško, ali kad ima moguć­no­sti da se čovek zapo­sli, ipak to nešto zna­či.

Šta još može­te nave­sti kao ino­va­ci­ju u vezi pri­vla­če­nja stra­nih inve­sti­to­ra i pro­mo­ci­je opšti­ne?
Ima­mo jako dobre odno­se sa amba­sa­da­ma Srbi­je u ino­stran­stvu. Mi mno­go kori­sti­mo poten­ci­jal­ne naših amba­sa­da u svr­hu pri­vla­če­nja inve­sti­to­ra. Već smo ima­li u Mađar­skoj pre­zen­ta­ci­ju opšti­ne u našoj amba­sa­di u Budim­pe­šti. Ima­će­mo to i u Rimu, Ati­ni, Bri­se­lu, Bra­ti­sla­vi, kon­zu­la­tu u Štut­gar­tu, Frank­fur­tu. Nama je ta sarad­nja dra­go­ce­na i kori­sna. U Mađar­skoj je naš amba­sa­dor u sarad­nji sa gra­do­na­čel­ni­ci­ma i pri­vred­nim komo­ra­ma orga­ni­zo­vao pre­zen­ta­ci­ju opšti­ne i već ima­mo zain­te­re­so­va­nog inve­sti­to­ra iz te zemlje. Amba­sa­de su nam od veli­ke pomo­ći, a mi njima odne­se­mo pone­ki poklon, malo autentičnih srem­skih pro­iz­vo­da od mesa, zatim autohtonih vina i raki­je, da ima­ju za svo­je goste… (smeh).

Kako ste pro­jek­to­va­li budžet za 2017. godi­nu?
Moja veli­ka bor­ba je bila svih ovih godi­na da se usvo­ji rea­lan budžet. I to smo ostva­ri­li. Budžet za 2017. je rea­lan. Svi usvo­je budžet koji je revi­ja želja mesnih zajed­ni­ca i osta­lih kori­sni­ka i onda dođu reba­lan­si, defi­ci­ti. Mi smo usvo­ji­li budžet koji je sedam – osam posto veći nego ostva­ren budžet u 2016. Ima­mo sad već veće punje­nje, dva mili­o­na oro­če­nih sred­sta­va. Zapad­no evrop­ske fir­me koje poslu­ju u našoj opšti­ni sve pla­ća­ju na vre­me. I naše veli­ke fir­me pla­ća­ju oba­ve­ze na vre­me i to je sušti­na. Nema­mo pro­ble­ma sa likvid­no­šću, nema­mo nijeda­n dan zaka­šnje­nja pla­ta. Vero­vat­no smo ret­ka opšti­na koja će radi­ti reba­lans budže­ta zato što ima veći pri­liv sred­sta­va, a ne zbog manj­ka. Sad nema potre­be ni da se zadu­žu­je­mo. I što je naj­va­žni­je, 40 posto budže­ta je name­nje­no za inve­sti­ci­je, to je u Srbi­ji veru­jem neza­mi­sli­vo.

Kako ste zado­volj­ni radom jav­nih pred­u­ze­ća?
Jav­na pred­u­ze­ća funk­ci­o­ni­šu bez dota­ci­ja opšti­ne. To je jedan od raz­lo­ga što ima­mo toli­ko sred­sta­va za inve­sti­ci­je. Mi ne doti­ra­mo naša jav­na pred­u­ze­ća i po tome smo vero­vat­no jed­na od ret­kih opšti­na u Srbi­ji. Ako jav­no pred­u­ze­će ne može da se finan­si­ra u situ­a­ci­ji kada je napla­ta 95 pro­ce­na­ta, taj direk­tor ne može da vodi takvo jav­no pred­u­ze­će. Tru­di­mo se da opštin­skim jav­nim pred­u­ze­ći­ma pove­ri­mo poslo­ve koje oni mogu da ura­de. To ima­mo pra­vo da ura­di­mo bez ten­de­ra. Jav­na pre­u­ze­ća ima­ju puno posla, jer ima dosta i inve­sti­ci­ja.
Svetlana Cucanić