Mirjana Vašut, JP "Urbanizam"

Srem­ska Mi­tro­vi­ca ni­je ur­ba­ni­stič­ki za­pu­šten grad

Jav­no pred­u­ze­će za po­slo­ve ur­ba­ni­zma „Ur­ba­ni­zam“ for­mi­ra­no je u av­gu­stu pro­šle go­di­ne i prav­ni je sled­be­nik JP Di­rek­ci­ja za iz­grad­nju Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca. Po re­či­ma di­rek­tor­ke Mir­ja­ne Va­šut, „Ur­ba­ni­zam“ je na ne­ki na­čin sled­be­nik i svih in­sti­tu­ci­ja ko­je su se ba­vi­le ur­ba­ni­stič­kom stru­kom na pro­sto­ru Srem­ske Mi­tro­vi­ce u pro­te­klih 50 go­di­na.
De­lat­nost pred­u­ze­ća ob­u­hva­ta iz­ra­du ur­ba­ni­stič­kih pro­je­ka­ta, pro­stor­nih i ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va, pro­je­ka­ta par­ce­la­ci­je i pre­par­ce­la­ci­je, po­slo­ve pra­će­nja sta­nja u obla­sti­ma ko­je su od zna­ča­ja za iz­ra­du pla­no­va. Ova de­lat­nost je deo kom­plek­sne obla­sti pla­ni­ra­nja i ure­đe­nja pro­sto­ra i na­se­lja. To je oblast u ko­joj su po­seb­no iz­ra­že­ni ovla­šće­nja i in­te­re­si lo­kal­ne za­jed­ni­ce, od stra­te­škog pla­ni­ra­nja, pre­ko raz­vo­ja gra­da, do ko­mu­nal­ne in­fra­struk­tu­re i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.
– Du­gi niz go­di­na sam pro­ve­la u ur­ba­ni­zmu. Po­če­la sam 1983. go­di­ne kao pro­stor­ni pla­ner u Za­vo­du za ur­ba­ni­zam. Po­sto­ja­la je raz­li­ka iz­me­đu pe­ri­o­da ka­da sam po­če­la da se ba­vim ovim po­slom i da­na­šnjeg vre­me­na. Ne­ka­da su se do­no­si­li stra­te­ški pla­no­vi raz­vo­ja ne­kog pro­sto­ra, re­ci­mo Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Ti pla­no­vi su opre­de­lji­va­li ka­ko će se raz­vi­ja­ti Srem­ska Mi­tro­vi­ca u sfe­ri po­ljo­pri­vre­de, u sfe­ri in­du­stri­je, škol­stva, zdrav­stva. Iz njih se ni­je mo­gla do­bi­ti ni­ka­kva do­zvo­la za iz­grad­nju. To ni­su bi­li spro­ved­be­ni pla­no­vi. Da bi se do­bi­la do­zvo­la za iz­grad­nju ne­kog objek­ta mo­ra­li su da se ra­de ur­ba­ni­stič­ki pla­no­vi, de­talj­ni i ge­ne­ral­ni. Na osno­vi njih su se po­sta­vlja­le osnov­ne re­gu­le, pra­vi­la za ure­đe­nje i iz­grad­nju gra­da. Ti pla­no­vi su bi­li ja­ko do­bri i vr­lo stro­gi. U to vre­me in­sti­tut pri­vat­nog vla­sni­štva bio ne­ka­ko skraj­nut i pod­re­đen op­štem i jav­nom in­te­re­su. Ta­da je ur­ba­ni­zam bio stru­ka od jav­nog i dr­žav­nog in­te­re­sa, ka­že Mir­ja­na Va­šut.

Šta su no­vo do­ne­le po­li­tič­ke pro­me­ne u sfe­ru ur­ba­ni­zma?
Po­li­tič­ke pro­me­ne su do­ne­le pro­me­nu za­ko­na i iz­ra­de ur­ba­ni­stič­ke do­ku­men­ta­ci­je. Do­šlo je i do pro­me­na u smi­slu da je sa­da pri­vat­no vla­sni­štvo po­sta­lo ne­pri­ko­sno­ve­no, u od­no­su na pri­mat dru­štve­nog ili jav­nog pre 2000. go­di­ne. Pro­stor­ni pla­no­vi su sa­da do­bi­li i mo­guć­nost spro­ved­be. Iako ti pla­no­vi ne po­zna­ju ni broj par­ce­le, da­ta su pra­vi­la ka­ko će se gra­di­ti na po­ljo­pri­vred­nom ili šum­skom ze­mlji­štu, na gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu, do do­no­še­nja ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va. Kad je reč o de­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma, oni mo­ra­ju da po­štu­ju in­sti­tut pri­vat­nog vla­sni­štva. Da­ću vam pri­mer blo­ka Ze­le­no dr­vo. Unu­tar tog blo­ka po­sto­ji 70 od­sto po­vr­ši­na u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Eks­pro­pri­ja­ci­ja se mo­že vr­ši­ti nad ze­mlji­štem ko­je je pred­vi­đe­no za iz­grad­nju obje­ka­ta u jav­noj na­me­ni. To je pre sve­ga uli­ca. I sa­mo se za taj pro­stor eks­pro­pri­še ze­mlji­šte. Grad mo­že sa­mo kroz plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju da „na­re­đu­je“ šta će se gra­di­ti. Ako se gra­di ško­la, bol­ni­ca, ba­zen pro­gla­ša­va se jav­ni in­te­res na tom ze­mlji­štu. Sve osta­lo je i da­lje pri­vat­no ze­mlji­šte i ta­da je do­sta te­ško, s ob­zi­rom na to ko­li­ko Grad ima sred­sta­va, da se ula­zi u pu­no blo­ko­va i pro­je­ka­ta. U pro­stor­nim blo­ko­vi­ma kao što je Ze­le­no dr­vo, Ju­pi­ter, ima pu­no pro­ble­ma u smi­slu pri­vat­nog vla­sni­štva. Sa dru­ge stra­ne za­hva­lju­ju­ći ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma pri­vat­ni­ci do­bi­ja­ju mo­guć­nost da vi­še gra­de. Da ume­sto jed­ne po­ro­dič­ne ku­će nik­ne stam­be­na zgra­da sa vi­še sta­no­va, ali to mo­ra da bu­de pred­vi­đe­no pla­nom de­talj­ne re­gu­la­ci­je.

Da li je po va­šem mi­šlje­nju Mi­tro­vi­ca po­šte­đe­na ur­ba­ni­stič­kog ha­o­sa ko­ji se mo­že vi­de­ti u ne­kim dru­gim gra­do­vi­ma?
U po­sled­nje vre­me, što se u Mi­tro­vi­ci to­li­ko i ne vi­di, zam­ka za sve ur­ba­ni­ste i lju­de ko­ji se ba­ve ure­đe­njem je in­ve­sti­ci­o­ni ur­ba­ni­zam. Pla­no­vi se ra­de ci­lja­no, pre­ma po­tre­bi in­ve­sti­to­ra. Ta­kvi pla­no­vi za­da­ju mu­ke ur­ba­ni­sti­ma. Ur­ba­ni­zam je stru­ka od jav­nog in­te­re­sa. Mo­ra da se bri­ne o pro­sto­ru u gra­du, bez ob­zi­ra na vla­sni­štvo, da taj pro­stor bu­de pra­vil­no ure­đen pre­ma po­tre­ba­ma sta­nov­ni­štva. Mo­ra da se vo­di ra­ču­na da uli­ce bu­du do­volj­no ši­ro­ke, da ima do­volj­no pro­sto­ra za svu in­fra­struk­tu­ru. I dr­ža­va sa­da mo­ra da ku­pu­je i pla­ća pri­vat­nim vla­sni­ci­ma ze­mlji­šte za te na­me­ne. In­ve­sti­to­ri­ma u tom slu­ča­ju osta­je ma­nje ze­mlji­šta za iz­grad­nju, i tu je sad ta bor­ba iz­me­đu pri­vat­nog vla­sni­štva i ur­ba­ni­sta, da grad iz­gle­da kao grad.
Ka­ko oce­nju­je­te zna­čaj ur­ba­ni­sta i ur­ba­ni­zma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci?
Osni­va­njem JP Di­rek­ci­ja za iz­grad­nju Gra­da, pre de­se­tak go­di­na, zna­čaj ur­ba­ni­sta je bio skraj­nut, jer je osnov­na de­lat­nost Di­rek­ci­je bi­la spro­vo­đe­nje in­ve­sti­ci­ja u gra­du. Ur­ba­ni­sti su i da­lje ra­di­li ur­ba­ni­stič­ke pla­no­ve, ali ovo na­še no­vo jav­no pred­u­ze­će tre­ba da vra­ti zna­čaj ur­ba­ni­zmu, da se ba­vi ur­ba­nim di­zaj­nom. Mi će­mo i da­lje ra­diti pla­no­ve za po­tre­be na­šeg osni­va­ča, ali mo­ra­mo i da iza­đe­mo na tr­ži­šte, da bu­de­mo u slu­žbi svih onih ko­ji­ma je po­treb­na ur­ba­ni­stič­ka in­ter­ven­ci­ja u pro­sto­ru. Ovo pred­u­ze­ća ima do­vo­ljan broj struč­nja­ka da mo­že da se kon­ku­ri­še ur­ba­ni­stič­kim pred­u­ze­ći­ma u okru­že­nju. Ur­ba­ni­zam i pro­stor­no pla­ni­ra­nje su de­lat­no­sti od dr­žav­nog in­te­re­sa pre sve­ga. Iz­ra­da pro­stor­nih i ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va, ko­ji­ma se u pro­sto­ru de­fi­ni­še jav­ni in­te­res lo­kal­ne za­jed­ni­ce, kao i pra­će­nje nji­ho­ve im­ple­men­ta­ci­je, pred­sta­vlja ve­o­ma va­žan deo ove obla­sti.

Šta je za­pra­vo ur­ba­ni­stič­ki di­zajn?
Tre­ba raz­li­ko­va­ti pra­vi­la ure­đe­nja i pra­vi­la gra­đe­nja. Pra­vi­la ure­đe­nja pod­ra­zu­me­va­ju ka­ko će to što se gra­di iz­gle­da­ti, a pra­vi­la gra­đe­nja se od­no­se na od­nos iz­me­đu obje­ka­ta i slo­bod­nih po­vr­ši­na. Sva­ki plan u JP Ur­ba­ni­zam bi mo­rao da ima i ele­men­ta ur­ba­nog di­zaj­na, od­no­sno ka­ko će ce­li­na iz­gle­da­ti. Ka­kva je ra­sve­ta, da li će­mo po­sta­vi­ti ne­gde fon­ta­nu, skulp­tu­ru ili ne­što slič­no. In­te­re­sant­ne su ur­ba­ni­stič­ke in­sta­la­ci­je ko­je su vi­đe­ne u svim gra­do­vi­ma sve­ta. Po­seb­no ka­da su u pi­ta­nju ne­ka­kve ma­ni­fe­sta­ci­je, no­vo­go­di­šnji pra­zni­ci, ka­ko će grad u tim da­ni­ma iz­gle­da­ti, ka­ko će iz­gle­da­ti let­nje ba­šte, sve su to obla­sti u ko­joj će se ovo jav­no pred­u­ze­će an­ga­žo­va­ti. Da grad poč­ne da do­bi­ja iden­ti­tet, da se ka­že, to ima sa­mo u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Mi ima­mo oba­ve­zu da sa­ra­đu­je­mo sa svim jav­nim pred­u­ze­ći­ma ko­ja se ba­ve grad­njom. Ako se ra­di pe­šač­ka zo­na i ako je ra­di­mo od be­ha­to­na, mi mo­ra­mo da mi­sli­mo da li jav­no ko­mu­nal­no pred­u­ze­će mo­že to da odr­ža­va. Iz­bor ma­te­ri­ja­la je ve­o­ma bi­tan. U mno­gim gra­do­vi­ma, re­ci­mo šah­to­vi iz­gle­da­ju kao ukra­si. To je taj ur­ba­ni di­zajn. Ta­ko ne­što pri­vla­či pa­žnju po­se­ti­la­ca. Po­treb­no je uskla­di­ti ur­ba­ni­zam i tu­ri­zam.

Da li je Srem­ska Mi­tro­vi­ca po ur­ba­ni­stič­kim me­ri­li­ma za­pu­šten grad?
Mi­tro­vi­ca ni­je ur­ba­ni­stič­ki za­pu­šte­na. U vre­me ka­da je ura­đe­na pe­šač­ka zo­na za­po­čeo je trend ur­ba­nog di­zaj­na, uskla­đi­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne i ur­ba­ni­zma. Tu je klju­čan bio Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re. Ali, ne­ka­ko se to iz­gu­bi­lo, baš zbog ne­do­stat­ka nov­ca. Po­sto­ji plan ko­ji po­ve­zu­je sa­da­šnju pe­šač­ku zo­nu sa Žit­nim tr­gom i iz­la­skom na re­ku Sa­vu. De­ce­ni­ja­ma pri­ča­mo o ur­ba­ni­stič­kom iz­la­sku gra­da na re­ku. Da ima pa­ra mi bi­smo iz­me­sti­li sa­o­bra­ćaj i po­ve­za­li dva tro­u­gla­sta tr­ga. Da iza­đe grad na Sa­vu. Ob­no­vi­li bismo i fa­sa­de ko­je bi bi­le vi­dlji­ve sa re­ke. Mi­tro­vi­ca je naj­lep­ša ka­da se gle­da sa Sa­ve. Iz­la­zak gra­da na re­ku ide spo­ro i zbog ne­kih dru­gih stva­ri. Re­ka Sa­va je me­đu­na­rod­ni ko­ri­dor, po­sto­je re­gu­le ko­je se mo­ra­ju po­što­va­ti. Za­tim, po­sto­ji ze­mlji­šte u vla­sni­štvu Vo­da Voj­vo­di­ne. Za­kon o pla­ni­ra­nju i za­kon o vo­da­ma se če­sto su­ko­blja­va­ju, ta­ko da ima mno­go pre­pre­ka ko­je tre­ba pre­va­zi­ći.

Da li po­sto­ji su­kob Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka i ur­ba­ni­sta, re­ci­mo u onim slu­ča­je­vi­ma ka­da se zah­te­va­ju od­re­đe­ni ma­te­ri­ja­li ko­ji se ugra­đu­ju u zgra­de ko­je pri­pa­da­ju am­bi­jen­tal­nim ce­li­na­ma?
Ka­da se ra­de ur­ba­ni­stič­ki pla­no­vi, mo­ra­mo da do­bi­je­mo uslo­ve svih jav­nih pred­u­ze­ća, pre sve­ga zbog in­fra­struk­tu­re, stru­ja, vo­da, ka­na­li­za­ci­ja, gas, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je. To je jed­na knji­ga do­ku­men­ta­ci­je ko­ja tač­no ka­že ov­de mo­že­te da pro­vu­če­te in­sta­la­ci­je, ov­de ne mo­že­te. To je jed­na pri­ča. Ka­da je u pi­ta­nju ne­ki obje­kat ili ne­ki pro­stor, a to su re­ci­mo na­ši tro­u­gla­sti tr­go­vi, ja­sno je re­gu­li­sa­no ko­ja ku­ća sme da se sru­ši, ko­ja ne sme, šta sme da se di­ra, šta ne. Ako se gra­di, pod ko­jim uslo­vi­ma mo­že da se gra­di, ako se stam­be­ni pro­stor pre­tva­ra u po­slov­ni, pod ko­jim uslo­vi­ma se to sme ra­di­ti. U za­ko­nu o za­šti­ti ne­po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra sve ja­sno pi­še, ti uslo­vi mo­ra­ju bi­ti bu­kval­no pre­pi­sa­ni u na­še pla­no­ve. U lo­ka­cij­skoj do­zvo­li mo­ra da ja­sno pi­še ka­kva mo­ra bi­ti pro­zor, ka­kav je pa­ra­pet, ka­kva bo­ja. Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je in­sti­tu­ci­ja ko­ja se sta­ra o po­što­va­nju za­ko­na o za­šti­ti ne­po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra. Spre­ga iz­me­đu ur­ba­ni­sta i Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re si­gur­no po­sto­ji. Ali pro­blem je in­ve­sti­tor­ski ur­ba­ni­zam.

Ka­ko se od­u­pre­ti in­ve­sti­tor­skom ur­ba­ni­zmu?
O to­me bri­ne dr­ža­va, pro­pi­si­va­njem od­re­da­ba ka­ko se iz­ra­đu­je ur­ba­ni­stič­ki plan, od iz­ra­de do do­no­še­nja. Uve­den je in­sti­tut ma­te­ri­jal za ra­ni jav­ni uvid. Ka­ko to u prak­si iz­gle­da. Do­đe ne­ko, da li je to Gra­d ili pri­vat­ni in­ve­sti­tor sve­jed­no, i ka­že ja bih da za pro­stor­ni blok taj i taj ura­dim plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je. Pri­ba­ve se pod­lo­ge i na tim pod­lo­ga­ma se ra­di ma­te­ri­jal za ra­ni jav­ni uvid u ko­me sto­ji šta će se u tom pro­sto­ru de­si­ti kao pro­me­na. Opi­še se po­sto­je­će sta­nje i da­je se plan šta će se de­si­ti u bu­duć­no­sti. Taj ma­te­ri­jal za ra­ni jav­ni uvid ide na ob­ja­vlji­va­nje u slu­žbe­nim gla­si­li­ma i pro­sto­ri­ja­ma grad­ske upra­ve. Sva­ko mo­že da do­đe i da se in­te­re­su­je šta će se tu gra­di­ti i ra­di­ti. Na osno­vu tog ma­te­ri­ja­la pri­ku­pe se pri­med­be u pi­sme­nom ob­li­ku. Te pri­med­be idu na ko­mi­si­ju za pro­ve­ru plan­ske do­ku­men­ta­ci­je. Na­kon to­ga se ra­di na­crt pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je ko­ji po­no­vo ide na jav­ni uvid i ob­ja­vlju­je se u lo­kal­nim no­vi­na­ma, te­le­vi­zi­ja­ma, or­ga­ni­zu­ju se jav­ne pre­zen­ta­ci­je. Po­no­vo sva­ko ima pra­vo da do­sta­vi pri­med­be, da svi de­mo­krat­ski uče­stvu­je­mo u for­mi­ra­nju ži­vo­ta u gra­du. Te su­ge­sti­je se pri­ku­pe i po­no­vo idu na ko­mi­si­ju. Ko­mi­si­ja do­no­si za­klju­čak da li su pri­med­be osno­va­ne ili ne. Ako su osno­va­ne plan mo­ra da se is­pra­vi, i kad se is­pra­vi tek on­da ga usva­ja Skup­šti­na gra­da.

Ko­ja je gra­ni­ca do ko­je vla­snik pri­vat­ne par­ce­le mo­že da uce­nju­je dr­ža­vu ka­da je u pi­ta­nju pro­da­ja ze­mlji­šta za iz­grad­nju ne­kog objek­ta od ši­reg zna­ča­ja?
Re­ci­mo kad ho­će­mo da kroz ne­ki blok pro­vu­če­mo uli­cu. Ona ula­zi u ne­ko­li­ko par­ce­la. Ne­ki vla­sni­ci ho­će­ da pro­da­ju, a ne­ki ne­će. Pr­vo se po tr­ži­šnoj ce­ni po­ku­ša ot­kup te par­ce­le. Ako vla­snik ne­će po toj ce­ni da pro­da, on­da se pro­gla­si za­ko­nom pro­pi­sa­no jav­ni in­te­res. To pro­gla­ša­va dr­ža­va. I dr­ža­va ka­že, mo­raš po tr­ži­šnoj ce­ni da pro­daš par­ce­lu ili deo par­ce­le. U po­sled­nje vre­me po­sto­ji i ur­ba­na ko­ma­sa­ci­ja, gde Grad i pri­vat­ni in­ve­sti­tor idu u za­jed­nič­ki po­du­hvat otva­ra­nja blo­ka, gde svi ima­ju ko­ri­sti. I vla­sni­ci pri­vat­nih par­ce­la i in­ve­sti­to­ri i Grad.

Ka­ko vi­di­te u ur­ba­ni­stič­kom smi­slu bu­duć­nost Srem­ske Mi­tro­vi­ce?
Srem­ska Mi­tro­vi­ca ima do­vo­ljan broj ura­đe­nih pla­no­va de­talj­ne re­gu­la­ci­je na osno­vu ko­jih se ur­ba­ni­stič­ko sta­nje u smi­slu or­ga­ni­za­ci­je pro­sto­ra mo­že re­a­li­zo­va­ti. Osnov­ni pro­blem su sred­stva za in­ve­sti­ra­nje u otva­ra­nje no­vih blo­ko­va, naj­če­šće obez­be­đe­nje ze­mlji­šta. Mi­slim da je grad, od­no­sno biv­ši di­rek­tor Di­rek­ci­je, a sa­da­šnji gra­do­na­čel­nik, ja­ko do­bro pre­po­znao zna­čaj ur­ba­ni­stič­ke stru­ke, da je to stru­ka od jav­nog in­te­re­sa. Pred­lo­žio je i for­mi­rao ovo no­vo jav­no pred­u­ze­će ko­je će na­sta­vi­ti tra­di­ci­ju sta­rog ur­ba­ni­zma. Sa­da ur­ba­ni­sti ima­ju mo­guć­nost eks­po­ni­ra­nja. Da se stvo­ri tim ko­ji će ra­di­ti pla­no­ve ko­ji će bi­ti spro­vo­di­vi.

Ka­kva je si­tu­a­ci­ja sa ka­dro­vi­ma u JP „Ur­ba­ni­zam“?
Ur­ba­ni­zam je spe­ci­fič­na de­lat­nost. Va­žan je kon­ti­nu­i­tet i to je obez­be­đe­no na taj na­čin što su se kroz ge­ne­ra­ci­je uklju­či­va­li ar­hi­tek­te ur­ba­ni­sti sa od­go­va­ra­ju­ćim li­cen­ca­ma. Sva­ki struč­njak za in­fra­struk­tu­ru mo­ra ima­ti i ur­ba­ni­stič­ku li­cen­cu. Nas ima 14 za­po­sle­nih. Od to­ga je 80 od­sto sa li­cen­ca­ma od­go­va­ra­ju­ćih pro­fi­la. U pred­u­ze­ću ra­di struč­ni tim ko­ji se sa­sto­ji od pro­stor­nih pla­ne­ra, ar­hi­te­ka­ta, in­že­nje­ra pej­za­žne ar­hi­tek­tu­re, sa­o­bra­ćaj­nih in­že­nje­ra, in­že­nje­ra ge­o­de­zi­je. Bi­lo bi ja­ko do­bro ka­da bi po­sto­ja­la mo­guć­nost da se za­po­sle hi­dro­in­že­njer i elek­tro­in­že­njer, a tre­ba­lo bi ma­lo i pod­mla­di­ti ka­dar.
Vladimir Ćosić