Atomski zdesna
Atomski zdesna i atomski sleva bile su naredbe tokom pešadijske …
Mirjana Vašut, JP "Urbanizam"
Sremska Mitrovica nije urbanistički zapušten gradJavno preduzeće za poslove urbanizma „Urbanizam“ formirano je u avgustu prošle godine i pravni je sledbenik JP Direkcija za izgradnju Grada Sremska Mitrovica. Po rečima direktorke Mirjane Vašut, „Urbanizam“ je na neki način sledbenik i svih institucija koje su se bavile urbanističkom strukom na prostoru Sremske Mitrovice u proteklih 50 godina.
Delatnost preduzeća obuhvata izradu urbanističkih projekata, prostornih i urbanističkih planova, projekata parcelacije i preparcelacije, poslove praćenja stanja u oblastima koje su od značaja za izradu planova. Ova delatnost je deo kompleksne oblasti planiranja i uređenja prostora i naselja. To je oblast u kojoj su posebno izraženi ovlašćenja i interesi lokalne zajednice, od strateškog planiranja, preko razvoja grada, do komunalne infrastrukture i zaštite životne sredine.
– Dugi niz godina sam provela u urbanizmu. Počela sam 1983. godine kao prostorni planer u Zavodu za urbanizam. Postojala je razlika između perioda kada sam počela da se bavim ovim poslom i današnjeg vremena. Nekada su se donosili strateški planovi razvoja nekog prostora, recimo Sremske Mitrovice. Ti planovi su opredeljivali kako će se razvijati Sremska Mitrovica u sferi poljoprivrede, u sferi industrije, školstva, zdravstva. Iz njih se nije mogla dobiti nikakva dozvola za izgradnju. To nisu bili sprovedbeni planovi. Da bi se dobila dozvola za izgradnju nekog objekta morali su da se rade urbanistički planovi, detaljni i generalni. Na osnovi njih su se postavljale osnovne regule, pravila za uređenje i izgradnju grada. Ti planovi su bili jako dobri i vrlo strogi. U to vreme institut privatnog vlasništva bio nekako skrajnut i podređen opštem i javnom interesu. Tada je urbanizam bio struka od javnog i državnog interesa, kaže Mirjana Vašut.
Šta su novo donele političke promene u sferu urbanizma?
Političke promene su donele promenu zakona i izrade urbanističke dokumentacije. Došlo je i do promena u smislu da je sada privatno vlasništvo postalo neprikosnoveno, u odnosu na primat društvenog ili javnog pre 2000. godine. Prostorni planovi su sada dobili i mogućnost sprovedbe. Iako ti planovi ne poznaju ni broj parcele, data su pravila kako će se graditi na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, na građevinskom zemljištu, do donošenja urbanističkih planova. Kad je reč o detaljnim urbanističkim planovima, oni moraju da poštuju institut privatnog vlasništva. Daću vam primer bloka Zeleno drvo. Unutar tog bloka postoji 70 odsto površina u privatnom vlasništvu. Eksproprijacija se može vršiti nad zemljištem koje je predviđeno za izgradnju objekata u javnoj nameni. To je pre svega ulica. I samo se za taj prostor ekspropriše zemljište. Grad može samo kroz plansku dokumentaciju da „naređuje“ šta će se graditi. Ako se gradi škola, bolnica, bazen proglašava se javni interes na tom zemljištu. Sve ostalo je i dalje privatno zemljište i tada je dosta teško, s obzirom na to koliko Grad ima sredstava, da se ulazi u puno blokova i projekata. U prostornim blokovima kao što je Zeleno drvo, Jupiter, ima puno problema u smislu privatnog vlasništva. Sa druge strane zahvaljujući urbanističkim planovima privatnici dobijaju mogućnost da više grade. Da umesto jedne porodične kuće nikne stambena zgrada sa više stanova, ali to mora da bude predviđeno planom detaljne regulacije.
Da li je po vašem mišljenju Mitrovica pošteđena urbanističkog haosa koji se može videti u nekim drugim gradovima?
U poslednje vreme, što se u Mitrovici toliko i ne vidi, zamka za sve urbaniste i ljude koji se bave uređenjem je investicioni urbanizam. Planovi se rade ciljano, prema potrebi investitora. Takvi planovi zadaju muke urbanistima. Urbanizam je struka od javnog interesa. Mora da se brine o prostoru u gradu, bez obzira na vlasništvo, da taj prostor bude pravilno uređen prema potrebama stanovništva. Mora da se vodi računa da ulice budu dovoljno široke, da ima dovoljno prostora za svu infrastrukturu. I država sada mora da kupuje i plaća privatnim vlasnicima zemljište za te namene. Investitorima u tom slučaju ostaje manje zemljišta za izgradnju, i tu je sad ta borba između privatnog vlasništva i urbanista, da grad izgleda kao grad.
Kako ocenjujete značaj urbanista i urbanizma u Sremskoj Mitrovici?
Osnivanjem JP Direkcija za izgradnju Grada, pre desetak godina, značaj urbanista je bio skrajnut, jer je osnovna delatnost Direkcije bila sprovođenje investicija u gradu. Urbanisti su i dalje radili urbanističke planove, ali ovo naše novo javno preduzeće treba da vrati značaj urbanizmu, da se bavi urbanim dizajnom. Mi ćemo i dalje raditi planove za potrebe našeg osnivača, ali moramo i da izađemo na tržište, da budemo u službi svih onih kojima je potrebna urbanistička intervencija u prostoru. Ovo preduzeća ima dovoljan broj stručnjaka da može da se konkuriše urbanističkim preduzećima u okruženju. Urbanizam i prostorno planiranje su delatnosti od državnog interesa pre svega. Izrada prostornih i urbanističkih planova, kojima se u prostoru definiše javni interes lokalne zajednice, kao i praćenje njihove implementacije, predstavlja veoma važan deo ove oblasti.
Šta je zapravo urbanistički dizajn?
Treba razlikovati pravila uređenja i pravila građenja. Pravila uređenja podrazumevaju kako će to što se gradi izgledati, a pravila građenja se odnose na odnos između objekata i slobodnih površina. Svaki plan u JP Urbanizam bi morao da ima i elementa urbanog dizajna, odnosno kako će celina izgledati. Kakva je rasveta, da li ćemo postaviti negde fontanu, skulpturu ili nešto slično. Interesantne su urbanističke instalacije koje su viđene u svim gradovima sveta. Posebno kada su u pitanju nekakve manifestacije, novogodišnji praznici, kako će grad u tim danima izgledati, kako će izgledati letnje bašte, sve su to oblasti u kojoj će se ovo javno preduzeće angažovati. Da grad počne da dobija identitet, da se kaže, to ima samo u Sremskoj Mitrovici. Mi imamo obavezu da sarađujemo sa svim javnim preduzećima koja se bave gradnjom. Ako se radi pešačka zona i ako je radimo od behatona, mi moramo da mislimo da li javno komunalno preduzeće može to da održava. Izbor materijala je veoma bitan. U mnogim gradovima, recimo šahtovi izgledaju kao ukrasi. To je taj urbani dizajn. Tako nešto privlači pažnju posetilaca. Potrebno je uskladiti urbanizam i turizam.
Da li je Sremska Mitrovica po urbanističkim merilima zapušten grad?
Mitrovica nije urbanistički zapuštena. U vreme kada je urađena pešačka zona započeo je trend urbanog dizajna, usklađivanje kulturne baštine i urbanizma. Tu je ključan bio Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ali, nekako se to izgubilo, baš zbog nedostatka novca. Postoji plan koji povezuje sadašnju pešačku zonu sa Žitnim trgom i izlaskom na reku Savu. Decenijama pričamo o urbanističkom izlasku grada na reku. Da ima para mi bismo izmestili saobraćaj i povezali dva trouglasta trga. Da izađe grad na Savu. Obnovili bismo i fasade koje bi bile vidljive sa reke. Mitrovica je najlepša kada se gleda sa Save. Izlazak grada na reku ide sporo i zbog nekih drugih stvari. Reka Sava je međunarodni koridor, postoje regule koje se moraju poštovati. Zatim, postoji zemljište u vlasništvu Voda Vojvodine. Zakon o planiranju i zakon o vodama se često sukobljavaju, tako da ima mnogo prepreka koje treba prevazići.
Da li postoji sukob Zavoda za zaštitu spomenika i urbanista, recimo u onim slučajevima kada se zahtevaju određeni materijali koji se ugrađuju u zgrade koje pripadaju ambijentalnim celinama?
Kada se rade urbanistički planovi, moramo da dobijemo uslove svih javnih preduzeća, pre svega zbog infrastrukture, struja, voda, kanalizacija, gas, telekomunikacije. To je jedna knjiga dokumentacije koja tačno kaže ovde možete da provučete instalacije, ovde ne možete. To je jedna priča. Kada je u pitanju neki objekat ili neki prostor, a to su recimo naši trouglasti trgovi, jasno je regulisano koja kuća sme da se sruši, koja ne sme, šta sme da se dira, šta ne. Ako se gradi, pod kojim uslovima može da se gradi, ako se stambeni prostor pretvara u poslovni, pod kojim uslovima se to sme raditi. U zakonu o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara sve jasno piše, ti uslovi moraju biti bukvalno prepisani u naše planove. U lokacijskoj dozvoli mora da jasno piše kakva mora biti prozor, kakav je parapet, kakva boja. Zavod za zaštitu spomenika kulture je institucija koja se stara o poštovanju zakona o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara. Sprega između urbanista i Zavoda za zaštitu spomenika kulture sigurno postoji. Ali problem je investitorski urbanizam.
Kako se odupreti investitorskom urbanizmu?
O tome brine država, propisivanjem odredaba kako se izrađuje urbanistički plan, od izrade do donošenja. Uveden je institut materijal za rani javni uvid. Kako to u praksi izgleda. Dođe neko, da li je to Grad ili privatni investitor svejedno, i kaže ja bih da za prostorni blok taj i taj uradim plan detaljne regulacije. Pribave se podloge i na tim podlogama se radi materijal za rani javni uvid u kome stoji šta će se u tom prostoru desiti kao promena. Opiše se postojeće stanje i daje se plan šta će se desiti u budućnosti. Taj materijal za rani javni uvid ide na objavljivanje u službenim glasilima i prostorijama gradske uprave. Svako može da dođe i da se interesuje šta će se tu graditi i raditi. Na osnovu tog materijala prikupe se primedbe u pismenom obliku. Te primedbe idu na komisiju za proveru planske dokumentacije. Nakon toga se radi nacrt plana detaljne regulacije koji ponovo ide na javni uvid i objavljuje se u lokalnim novinama, televizijama, organizuju se javne prezentacije. Ponovo svako ima pravo da dostavi primedbe, da svi demokratski učestvujemo u formiranju života u gradu. Te sugestije se prikupe i ponovo idu na komisiju. Komisija donosi zaključak da li su primedbe osnovane ili ne. Ako su osnovane plan mora da se ispravi, i kad se ispravi tek onda ga usvaja Skupština grada.
Koja je granica do koje vlasnik privatne parcele može da ucenjuje državu kada je u pitanju prodaja zemljišta za izgradnju nekog objekta od šireg značaja?
Recimo kad hoćemo da kroz neki blok provučemo ulicu. Ona ulazi u nekoliko parcela. Neki vlasnici hoće da prodaju, a neki neće. Prvo se po tržišnoj ceni pokuša otkup te parcele. Ako vlasnik neće po toj ceni da proda, onda se proglasi zakonom propisano javni interes. To proglašava država. I država kaže, moraš po tržišnoj ceni da prodaš parcelu ili deo parcele. U poslednje vreme postoji i urbana komasacija, gde Grad i privatni investitor idu u zajednički poduhvat otvaranja bloka, gde svi imaju koristi. I vlasnici privatnih parcela i investitori i Grad.
Kako vidite u urbanističkom smislu budućnost Sremske Mitrovice?
Sremska Mitrovica ima dovoljan broj urađenih planova detaljne regulacije na osnovu kojih se urbanističko stanje u smislu organizacije prostora može realizovati. Osnovni problem su sredstva za investiranje u otvaranje novih blokova, najčešće obezbeđenje zemljišta. Mislim da je grad, odnosno bivši direktor Direkcije, a sadašnji gradonačelnik, jako dobro prepoznao značaj urbanističke struke, da je to struka od javnog interesa. Predložio je i formirao ovo novo javno preduzeće koje će nastaviti tradiciju starog urbanizma. Sada urbanisti imaju mogućnost eksponiranja. Da se stvori tim koji će raditi planove koji će biti sprovodivi.
Kakva je situacija sa kadrovima u JP „Urbanizam“?
Urbanizam je specifična delatnost. Važan je kontinuitet i to je obezbeđeno na taj način što su se kroz generacije uključivali arhitekte urbanisti sa odgovarajućim licencama. Svaki stručnjak za infrastrukturu mora imati i urbanističku licencu. Nas ima 14 zaposlenih. Od toga je 80 odsto sa licencama odgovarajućih profila. U preduzeću radi stručni tim koji se sastoji od prostornih planera, arhitekata, inženjera pejzažne arhitekture, saobraćajnih inženjera, inženjera geodezije. Bilo bi jako dobro kada bi postojala mogućnost da se zaposle hidroinženjer i elektroinženjer, a trebalo bi malo i podmladiti kadar.
Vladimir Ćosić