Šid: Promocija knjige Radovana Sremca

Če­ti­ri pri­če o jed­nom car­stvu

U Mu­ze­ju na­iv­ne umet­no­sti „Ili­ja­num“ u Ši­du, u sre­du 18. ja­nu­a­ra, odr­ža­na je pro­mo­ci­ja knji­ge „Če­ti­ri pri­če o jed­noj va­ro­ši i jed­nom car­stvu“ auto­ra Ra­do­va­na Srem­ca. Kroz če­ti­ri krat­ke pri­če sme­šte­ne u pe­ri­od od 18. do 20. ve­ka opi­sa­ni su ne to­li­ko in­ten­ziv­ni ko­li­ko kom­plek­sni i da­le­ko­se­žni od­no­si Ši­đa­na i car­ske, ka­sni­je bolj­še­vič­ke Ru­si­je. Če­ti­ri pri­če pred­sta­vlja­ju pri­če o če­ti­ri bor­be, za ve­ru, na­rod, ca­ra i za ži­vot.
– Ce­la knji­ga je sme­šte­na u pe­ri­od od sa­mog na­stan­ka Ši­da, od po­čet­ka 18. pa sve do kra­ja Dru­gog svet­skog ra­ta, od­no­sno Srem­skog fron­ta. U knji­zi se sud­bi­ne mno­gih lju­di i ve­ru­jem da će bi­ti za­ni­mlji­va či­ta­o­ci­ma. U mom op­štem is­tra­ži­va­nju o pro­šlo­sti Ši­da, sa­ku­pio sam do­sta gra­đe o svim et­nič­kim za­jed­ni­ca­ma u Ši­du i ovaj put su na red do­šli Ru­si. Te­ma se sa­ma na­met­nu­la i u svo­joj na­me­ri ni­sam išao ci­lja­no, ne­go je ova knji­ga sa­mo je­dan de­talj mog op­se­žnog is­tra­ži­va­nja ko­ji je pu­bli­ko­van – is­ta­kao je autor Ra­do­van Sre­mac.
Iz­da­va­či knji­ge su Kul­tur­no obra­zov­ni cen­tar Šid i Udru­že­nje srp­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva. Ka­ko is­ti­ču, ova knji­ga je od ve­li­kog zna­ča­ja za Ši­đa­ne kao i za učvr­šći­va­nje od­no­sa dva bli­ska na­ro­da.
– Knji­ga ko­ju je Ra­do­van Sre­mac na­pi­sao na ini­ci­ja­ti­vu Udru­že­nja srp­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva na­pi­sao, ima ve­li­ki zna­čaj za šid­sku sre­di­nu u smi­slu upo­zna­va­nja sa ne­kim či­nje­ni­ca­ma ko­je gra­đan­stvu ni­su bi­le po­zna­te, a ko­je su ve­za­ne za bli­ske od­no­se iz­me­đu srp­skog i ru­skog na­ro­da. Ide­ja ko­ja je da ova knji­ga bu­de pred­sta­vlje­na u Mo­skvi pri­li­kom go­sto­va­nja SKUD-a „Sve­ti Sa­va“ i na­dam se da će se ta ide­ja i re­a­li­zo­va­ti – re­kao je pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja srp­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva Mi­ćo Đu­kić.
Svo­je mi­šlje­nje o knji­zi iz­ne­li su i broj­ne po­se­ti­o­ci te ve­če­ri, po­što­va­o­ci do­sa­da­šnjih de­la auto­ra Ra­do­va­na Srem­ca.
– Ovo de­lo je iz­van­red­na osno­va da­lje is­tra­ži­va­nje, jer po­sto­ji još mno­go pri­ča ko­je ve­zu­ju dve dr­ža­ve i dva na­ro­da kroz isto­ri­ju. Sve ono što po­sto­ji u ovoj knji­zi je­ste pra­vo bo­gat­stvo ko­je tre­ba da bu­de ču­va­no i pro­du­blji­va­no ka­ko bi osta­lo ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze – is­ta­kao je član Udru­že­nja Du­šan Lu­kić.
Na pro­mo­ci­ji su po­red mno­go­broj­nih gra­đa­na, pri­su­stvo­va­li i čla­no­vi po­ro­di­ce Stup­kin, či­je do­se­lja­va­nje se ve­zu­je za pe­ri­od ru­ske emi­gra­ci­je. Fjo­dor Stup­kin ko­ji da­nas sa svo­jom po­ro­di­com ži­vi u Ši­du, po­to­mak je ofi­ci­ra Dmi­tri­ja An­to­no­vi­ča Stup­ki­na, ko­ji je dva­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka sti­gao na pod­ruč­je Mo­kre Go­re, za­tim je pro­veo ne­ko­li­ko go­di­na na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ra­de­ći kao fi­nans, da bi se 1930. pre­se­lio u Oro­lik gde je sa su­pru­gom Kri­sti­nom Ma­ler za­sno­vao po­ro­di­cu:
– 1961. go­di­ne sam se do­se­lio u Ada­šev­ce, a za­tim u Šid, gde i da­nas ži­vim sa svo­jom po­ro­di­com. Moj otac Dmi­tar, ina­če ro­dom iz Ru­si­je, sa car­skom vojskom do­šao je u Ju­go­sla­vi­ju. Bio je le­po pri­hva­ćen i ni­ka­da se ni­je ose­ćao kao gra­đa­nin dru­gog re­da. Isto ta­ko i ja kao nje­gov pr­vi na­sled­nik, go­di­na­ma ži­vim ov­de i ceo ži­vot se le­po ose­ćam. Me­ni je dra­go što se u knji­zi po­mi­nje moj otac i ja, ali isto ta­ko i jed­na či­ta­va na­ci­ja. Svi mi do­bro zna­mo ko­li­ko su kroz isto­ri­ju bli­sko ve­za­ni Ru­si­ja i Ju­go­sla­vi­ja, a da­nas Sr­bi­ja – ka­že Fjo­dor Stup­kin.
M. N.