Vladimir Sanader

Akcenat na ulaganje u proizvodnju hrane

Ка­да је пре не­пу­на три ме­се­ца, на­кон остав­ке Вла­ди­ми­ра Пет­ко­ви­ћа, во­љом скуп­штин­ске ве­ћи­не иза­бран за гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це, ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Вла­ди­мир Са­на­дер је од­лич­но био упо­знат са функ­ци­о­ни­са­њем ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ду­ги низ го­ди­на на­ла­зио се на че­лу ЈП „Срем – гас“, за­тим је го­ди­ну да­на про­вео као ди­рек­тор Ди­рек­ци­је за из­град­њу Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, а на­кон април­ских ло­кал­них из­бо­ра по­ста­вљен је за за­ме­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка. Ка­да су га од­бор­ни­ци на сед­ни­ци Скуп­шти­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца 26. сеп­тем­бра иза­бра­ли за пр­вог чо­ве­ка Гра­да на Са­ви, Са­на­дер је за скуп­штин­ском го­вор­ни­цом из­ја­вио:

– Је­дан мој при­ја­тељ ми је јед­ном при­ли­ком ре­као да ма­ло љу­ди у жи­во­ту има при­ли­ку да во­ди град ка­кав је Срем­ска Ми­тро­ви­ца. И да они ко­ји до­би­ју ту при­ли­ку мо­ра­ју би­ти по­но­сни, за­хвал­ни и срећ­ни због то­га. Ме­ни су да­нас осе­ћа­ња по­ме­ша­на, ја сам да­нас и по­но­сан и за­хва­лан. За­хва­лан сам свим гра­ђа­ни­ма ко­ји су гла­са­ли за ли­сту ко­а­ли­ци­је Алек­сан­дар Ву­чић – Ср­би­ја по­бе­ђу­је, и за пр­вог на ли­сти Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа, чо­ве­ка ко­ји је про­ме­нио ток исто­ри­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и уткао нов на­чин раз­ми­шља­ња ка­ко тре­ба да ра­ди мо­дер­на град­ска упра­ва у 21. ве­ку и ја сам му за­хва­лан на то­ме. За­хва­лио бих се и мом прет­ход­ни­ку ко­ји је био сја­јан на­чел­ник упра­ве за ур­ба­ни­зам, што га је код свих нас и пре­по­ру­чи­ло да бу­де гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це. По­шту­ју­ћи ње­гов зах­тев, не­ћу го­во­ри­ти о ње­го­вом ан­га­жо­ва­њу на ме­сту гра­до­на­чел­ни­ка, не­го ћу му са­мо по­же­ле­ти мно­го успе­ха у по­ро­дич­ном и про­фе­си­о­нал­ном жи­во­ту, у на­ди да ће оста­ти уз нас и ра­ди­ти за­јед­но са на­ма. Мој про­грам је на­пи­сан у про­гра­му ко­а­ли­ци­је Алек­сан­дар Ву­чић – Ср­би­ја по­бе­ђу­је. Тру­дићу се да све оно што смо за­по­че­ли што ефи­ка­сни­је и што еко­но­мич­ни­је за­вр­ши­мо и да ре­а­ли­зу­је­мо све оне про­јек­те ко­ји се на­ла­зе у том про­гра­му. Да ре­а­ли­зу­је­мо и све про­јек­те ко­ји ће се по­ја­ви­ти од стра­не ре­пу­блич­ке и по­кра­јин­ске вла­де, да бу­де­мо што опе­ра­тив­ни­ји, да бу­де­мо бли­жи гра­ђа­ни­ма, јер ми смо ов­де због њих, а не они због нас. И тим прин­ци­пом ће­мо се во­ди­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду. Тим ко­ји је иза­бран мо­ра­ће да по­шту­је те прин­ци­пе, у су­прот­ном, мо­ра­ће­мо да се ра­зи­ђе­мо.

М НО­ВИ­НЕ: Ва­ши прет­ход­ни­ци и Ви сте ис­ти­ца­ли да је 2016. го­ди­на ве­ли­ких ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та, док би на­ред­не го­ди­не исти тре­ба­ли би­ти за­вр­ше­ни. Да ли ће ро­ко­ви би­ти ис­по­што­ва­ни и до­кле се сти­гло у из­град­њи ба­зе­на, под­во­жња­ка и шко­ле у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци?
ВЛА­ДИ­МИР СА­НА­ДЕР: Оно што је тре­нут­но ак­ту­ел­но су про­јек­ти ко­ји су за­по­че­ти и они су на­рав­но при­о­ри­тет. Ова го­ди­на је­сте по­све­ће­на тим про­јек­ти­ма. За­вр­ши­ли смо пр­ву фа­зу из­град­ње за­тво­ре­ног ба­зе­на и спро­ве­ли смо на­бав­ку за дру­гу фа­зу. Тре­нут­но се вр­ше ис­пи­ти­ва­ња шкољ­ке ба­зе­на, што је пред­у­слов да се на­ста­ве да­љи ра­до­ви. С об­зи­ром на то да има­мо дру­гог из­во­ђа­ча у овој дру­гој фа­зи, хо­ће­мо да на­пра­ви­мо при­мо­пре­да­ју обје­ка­та она­ко ка­ко тре­ба и на­дам се да ће ро­ко­ви ко­ји су за­да­ти у са­мом тен­де­ру би­ти ис­по­што­ва­ни. Оче­ку­јем да сле­де­ћег апри­ла или ма­ја бу­ду окон­ча­ни ра­до­ви и да сам обје­кат ба­зе­на до­би­је упо­треб­ну до­зво­лу. Што се ти­че шко­ле у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци, та­мо је та­ко­ђе пр­ва фа­за при­ве­де­на кра­ју, што је у скла­ду са ро­ко­ви­ма ко­је смо уго­во­ри­ли. Са­да оче­ку­је­мо рас­пи­си­ва­ње тен­де­ра за дру­гу фа­зу ра­до­ва и на­дам се да ће­мо ус­пе­ти да обез­бе­ди­мо од­ре­ђе­на сред­ства од стра­не По­кра­ји­не или Ре­пу­бли­ке за су­фи­нан­си­ра­ње про­јек­та. Спрем­ни смо за кон­кур­се ко­ји се рас­пи­су­ју по­чет­ком го­ди­не. Наш план је да дру­гу фа­зу за­вр­ши­мо пред школ­ску го­ди­ну, а ако то не успе­мо, он­да ће­мо по­сле зим­ског рас­пу­ста сле­де­ће го­ди­не гле­да­ти да ту де­цу пре­ба­ци­мо из ста­ре шко­ле у но­ву. Дру­га фа­за ра­до­ва под­ра­зу­ме­ва уну­тра­шње ра­до­ве и опре­ма­ње шко­ле. То он­да зна­чи да мо­же­мо кре­ну­ти у ру­ше­ње по­сто­је­ће шко­ле и у тре­ћој фа­зи кре­ну­ти у из­град­њу спорт­ске дво­ра­не. И ра­до­ви на под­во­жња­ку те­ку по пла­ну. Кре­ну­ли су са пот­ко­па­ва­њем ис­под пру­ге и оче­ку­јем да до сеп­тем­бра и овај обје­кат бу­де на не­ки на­чин за­вр­шен и ста­вљен у упо­тре­бу. Ми смо за­јед­но са Ми­ни­стар­ством при­вре­де кон­ку­ри­са­ли за сред­ства код ЕИБ-а (Европ­ска ин­ве­сти­ци­о­на бан­ка) и до­би­ли смо три­де­се­так ми­ли­о­на ди­на­ра за за­вр­ше­так са­о­бра­ћај­ни­ца и сер­ви­сних са­о­бра­ћај­ни­ца око са­мог под­во­жња­ка. Сред­ства су на­ме­ње­на за из­град­њу кру­жног то­ка код Елек­тро­вој­во­ди­не. Гле­да­ће­мо да па­ра­лел­но са за­вр­шет­ком под­во­жња­ка, ко­ли­ко нам син­хро­ни­за­ци­ја ра­до­ва до­зво­ли (с об­зи­ром на то да је ма­ли про­стор на ко­јем се из­во­де ра­до­ви), гра­ди­мо кру­жни ток и сер­ви­сне са­о­бра­ћај­ни­це по­ред ку­ћа у зо­ни под­во­жња­ка. По­ста­вља­ње јав­не ра­све­те и зе­ле­ни­ла оста­је за крај. На­рав­но, оно што је нео­п­ход­но и што мо­ра да се ура­ди у са­мом под­во­жња­ку је ра­све­та и то ће би­ти ура­ђе­но, јер без то­га не мо­же да се до­би­је упо­треб­на до­зво­ла за цео обје­кат.

Не­дав­но је на сед­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та усво­је­на и од­лу­ка о при­сту­па­њу из­ра­ди пла­на ка­пи­тал­них ин­ве­сти­ци­ја за пе­ри­од од 2017. до 2021. го­ди­не. Ко­ји су пла­но­ви ми­тро­вач­ке ло­кал­не са­мо­у­пра­ве?
– Го­ре на­ве­де­на три ка­пи­тал­на про­јек­та се ра­де от­при­ли­ке 12 го­ди­на, а ми ће­мо нај­ве­ро­ват­ни­је ус­пе­ти да их за­вр­ши­мо у две го­ди­не. С тим да ће пе­ри­од от­пла­те са­мог кре­ди­та, ко­ји је узет за ба­зен и под­во­жњак, тра­ја­ти пет го­ди­на. Ра­ди­мо три ве­ли­ке ства­ри ко­је се у про­те­клих 40 го­ди­на ни­су ре­а­ли­зо­ва­ле. Оста­ло нам је да ре­ши­мо азил за псе, кре­ну­ли смо у ре­а­ли­за­ци­ју про­јект­но тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је и ми­слим да је то при кра­ју. Тај обје­кат је ве­о­ма зна­ча­јан по­што у це­лој Ср­би­ји, па и у Ми­тро­ви­ци по­сто­ји про­блем са пси­ма лу­та­ли­ца­ма. Из­град­њом ази­ла де­ли­мич­но ће би­ти ре­шен про­блем, с об­зи­ром на то да има­мо до­ста нео­д­го­вор­них вла­сни­ка па­са, а има­мо и си­ту­а­ци­ју да нам из дру­гих ме­ста до­во­зе псе. Ми ће­мо са по­ли­ци­јом гле­да­ти да та­кве ства­ри спре­чи­мо. Оче­ку­је се на­ста­вак из­град­ње ка­на­ли­за­ци­је у Ла­ћар­ку, кон­ку­ри­са­ли смо за сред­ства из По­кра­ји­не. По­ку­ша­ће­мо ви­ше да се ба­ви­мо ин­фра­струк­ту­ром у ру­рал­ним сре­ди­на­ма, ак­це­нат ће би­ти пре све­га на из­град­њи ка­на­ли­за­ци­о­не мре­же у ме­сти­ма ко­је се на­сла­ња­ју на ре­ку Са­ву, то су Ја­рак, Ша­шин­ци, Ку­змин и Мар­тин­ци. По­ку­ша­ће­мо да из­ра­ди­мо про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју у сле­де­ћој го­ди­ни, с об­зи­ром на то да по но­вим про­пи­си­ма сва­ка ка­на­ли­за­ци­о­на мре­жа мо­ра да има соп­стве­ни пре­чи­стач от­пад­них во­да. Ра­ди­мо и на про­јек­ту град­ског пре­чи­ста­ча, ко­ји нам је та­ко­ђе би­тан и већ смо да­ле­ко од­ма­кли са до­ку­мен­та­ци­јом. За та­кав про­је­кат мо­же­мо до­би­ти сред­ства из европ­ских фон­до­ва. Кре­ну­ли смо у из­ра­ду Пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је при­о­ба­ља ре­ке Са­ве, ко­ји би тре­бао да бу­де во­ди­ља за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву. Тај план се ра­ди пре све­га са ци­љем да се град са­чу­ва од ви­со­ких во­да. Већ смо из­ра­ди­ли од­ре­ђе­не про­јек­те и ге­не­рал­ни про­је­кат оба­ло­у­твр­де. Же­ли­мо да по­диг­не­мо ни­во на­си­па по­ста­вља­њем про­вид­них па­не­ла мон­та­жног ти­па ко­ји би по­ди­гли ни­во од­бра­не. Про­је­кат је скуп, већ смо ушли са Хр­ват­ском у пре­ко­гра­нич­ни про­је­кат, на­дам се да ће про­је­кат би­ти на­ред­не го­ди­не одо­брен и да ће ње­го­ва ре­а­ли­за­ци­ја кре­ну­ти ка­да ис­хо­ду­је­мо сву нео­п­ход­ну до­ку­мен­та­ци­ју. Исто та­ко Пла­ном де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је при­о­ба­ља ре­ке Са­ве же­ли­мо да ис­ко­ри­сти­мо све пред­но­сти гра­да на две оба­ле ре­ке, да по­ку­ша­мо цен­тар гра­да да спо­ји­мо са ре­ком, да ор­га­ни­зу­је­мо до­ста ту­ри­стич­ких и спорт­ских са­др­жа­ја. План нам је да део оба­ле од Ри­бо­лов­ца ка мо­сту, са из­град­њом јед­ног хи­дро­тех­нич­ког објек­та, бу­де ме­сто где ће би­ти ма­ри­на, ста­за за ка­јак и мо­жда не­ко со­је­нич­ко на­се­ље. Же­ли­мо да уре­ди­мо ма­чван­ску стра­ну, и та оба­ла нам је ве­о­ма зна­чај­на.

Шта се де­ша­ва са згра­дом Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Кран­че­вић“?
Упо­знат сам са про­бле­мом про­сто­ра Му­зич­ке шко­ле. Ми­шље­ња сам да у гра­ду има­мо до­вољ­но про­сто­ра, али да ни­је пра­вил­но рас­по­ре­ђен. Има­мо про­блем са Сред­њом тех­нич­ком шко­лом „Ни­ко­ла Те­сла“, ура­ди­ли смо про­је­кат на­до­град­ње шко­ле у дру­гом њи­хо­вом објек­ту код До­ма уче­ни­ка. Оног мо­мен­та ка­да успе­мо да за­вр­ши­мо тај про­је­кат и пре­се­ли­мо Сред­њу тех­нич­ку шко­лу из пе­да­го­шке ака­де­ми­је, ми­слим да би се ту мо­гао ство­ри­ти про­стор да Му­зич­ку шко­лу. Има­мо до­ста ква­дра­та по­слов­ног про­сто­ра ко­је ко­ри­сти обра­зо­ва­ње, а чи­ње­ни­ца је и да има­мо ма­ње де­це, та­ко да ми­слим да би из­град­ња по­себ­не шко­ле би­ла озби­љан тро­шак.

При­ча се да је власт пре­це­ни­ла ста­ње у бу­џе­ту ка­да се кре­дит­но за­ду­жи­ла за ин­фра­струк­тур­не про­јек­те. Ка­кво је ста­ње у бу­џе­ту?
Ми још ни­смо по­че­ли да от­пла­ћу­је­мо тај кре­дит, а по свим по­ка­за­те­љи­ма, кре­дит је узет на осно­ву ре­ал­них про­це­на, са из­у­зет­но ни­ском ка­мат­ном сто­пом и ни­је узет за те­ку­ћу ли­квид­ност, већ за ин­ве­сти­ци­је. Кре­дит је узет на пет го­ди­на, а објек­те под­во­жња­ка и ба­зе­на ће ко­ри­сти­ти ге­не­ра­ци­је. Но­вац из кре­ди­та се ко­ри­сти да би се по­сао за­вр­шио што пре и да би се објек­ти што ду­же ко­ри­сти­ли. Да смо че­ка­ли да ску­пи­мо па­ре, на­ма би тре­ба­ло до­ста го­ди­на за то. Ка­да се кре­дит не тро­ши за пла­те и дру­ге те­ку­ће из­дат­ке сва­ка­ко да је свр­си схо­дан и он ће гра­ду да­ти мо­гућ­ност да се да­ље раз­ви­ја.

Има ли у на­ја­ви но­вих ин­ве­сти­ци­ја? У рум­ској оп­шти­на се све че­шће отва­ра­ју фа­бри­ке, а по­ли­ти­ка њи­хо­ве ло­кал­не вла­сти је да се по­го­ни отва­ра­ју и по рум­ским се­ли­ма. Ми у Срем­ској Ми­тро­ви­ци има­мо си­ту­а­ци­ју да Ми­тров­ча­ни пу­ту­ју у Ру­му да ра­де.
Ми­тро­ви­ца је у јед­ном мо­мен­ту би­ла ли­дер по ин­ве­сти­ци­ја­ма. Во­лим што се и у Ру­ми отва­ра­ју фа­бри­ке. Не­мам ни­ка­кав раз­лог да бу­дем љу­бо­мо­ран. Ру­ма и Ми­тро­ви­ца се на­сла­ња­ју јед­на на дру­гу и љу­ди ко­ји жи­ве у Ми­тро­ви­ци иду да ра­де у Ру­му. То је са­свим нор­мал­на ствар, са­мо код нас та пер­цеп­ци­ја око за­по­шља­ва­ња је по­ре­ме­ће­на. Ми смо на­вик­ну­ти да где жи­ви­мо ту и ра­ди­мо, али цео свет пу­ту­је по 100 – 200 ки­ло­ме­та­ра на по­сао. Ми ће­мо ко­ли­ко већ иду­ће го­ди­не има­ти но­ву фа­бри­ку, у пи­та­њу је ита­ли­јан­ска фа­бри­ка Ист вест, ко­ја се ба­ви про­из­вод­њом обу­ће. Рас­пи­са­ли смо оглас за про­да­ју зе­мље и они би до ја­ну­а­ра тре­ба­ли да оба­ве ку­по­ви­ну зе­мљи­шта у Рад­ној зо­ни Се­вер 2 и да поч­ну са из­град­њом по­го­на ко­ји би за­по­шља­вао 300, 400 рад­ни­ка у фи­нал­ној фа­зи. С тим да је то са­мо по­че­так, ин­ве­сти­тор пла­ни­ра да по­ред на­ја­вље­не ха­ле пра­ви још јед­ну. И на­ше по­сто­је­ће фа­бри­ке има­ју про­сто­ра за про­ши­ре­ње сво­јих ка­па­ци­те­та. На при­мер Ку­пер стан­дард има про­сто­ра да за­по­сли још 500 рад­ни­ка. Они ка­ко осва­ја­ју од­ре­ђе­ни про­је­кат та­ко и за­по­шља­ва­ју љу­де. Ми­слим да ће­мо ми у Ми­тро­ви­ци има­ти про­блем не­до­стат­ка рад­не сна­ге, уко­ли­ко Ми­трос кре­не у мно­го озбиљ­ни­ју про­из­вод­њу, а оче­ку­је се да ће до­би­ти до­зво­лу за из­воз на ру­ско тр­жи­ште, они би удво­стру­чи­ли, утро­стру­чи­ли број за­по­сле­них. Ку­пер стан­дард већ са­да има 500 рад­ни­ка, а има­ју про­сто­ра да за­по­сле још 500 рад­ни­ка. Лу­ва­та је тре­нут­но у про­це­су пре­у­зи­ма­ња од стра­не јед­не аме­рич­ке ком­па­ни­је, њи­хов про­је­кат из­град­ње ха­ле од око 10.000 ква­дра­та је тре­нут­но за­стао, али се оче­ку­је да ће тај про­је­кат би­ти на­ста­вљен. Они ако ту за­по­сле још 600 рад­ни­ка, ве­ру­јем да ће­мо има­ти про­блем са рад­ном сна­гом. Тај про­блем тре­нут­но по­сто­ји у Ру­ми, те су они при­род­но кре­ну­ли да тра­же рад­ну сна­гу у Ми­тро­ви­ци. То је про­блем са на­шим обра­зо­ва­њем, ка­дро­ви­ма ко­ји се шко­лу­ју а не мо­гу да се за­по­сле. Ми смо кре­ну­ли у при­чу о ду­ал­ном обра­зо­ва­њу са Ми­ни­стар­ством про­све­те и Вла­дом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, за­јед­но са на­шим ин­ве­сти­то­ри­ма, ка­ко би­смо про­ба­ли да пре­ва­зи­ђе­мо тај про­блем, да де­ца из сред­њих шко­ла иза­ђу са ди­пло­мом са ко­јом мо­гу да се за­по­сле. Уко­ли­ко не бу­де­мо има­ли рад­не сна­ге, не­ће­мо има­ти ни ин­ве­сти­то­ре.

Колико ће се у наредном периоду улагати у пољопривредну производњу?
На­ше ин­ду­стриј­ске зо­не су спрем­не и са­мо је пи­та­ње ка­да ће не­ко по­ку­ца­ти на на­ша вра­та, али смо ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­ни за ин­ду­стри­ју ко­ја се ба­ви пре­ра­дом хра­не. На­ша пре­о­ку­па­ци­ја ве­за­на је за по­љо­при­вред­ни­ке и про­из­вод­њу оних кул­ту­ра ко­је до­но­се да­ле­ко ве­ће при­хо­де по хек­та­ру. Ми ће­мо пре­ко Аген­ци­је за ру­рал­ни раз­вој и Упра­ве за по­љо­при­вре­ду по­ку­ша­ти да пре­зен­ту­је­мо, пре све­га по­љо­при­вред­ни­ци­ма из Ма­чве, ко­ли­ко мо­же да се за­ра­ди у про­из­вод­њи по­вр­ћа уз до­дат­на ула­га­ња. Же­ли­мо у се­ли­ма да ак­ти­ви­ра­мо ин­тен­зив­ну про­из­вод­њу у обла­сти по­вр­тар­ства и во­ћар­ства. Ми ће­мо ве­ро­ват­но сле­де­ће го­ди­не, ако се још не­ки за­кон­ски усло­ви де­фи­ни­шу, има­ти озбиљ­ног ин­ве­сти­то­ра у обла­сти во­ћар­ства. Спрем­ни смо да по­ну­ди­мо око 75 хек­та­ра др­жав­ног по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта на осно­ву ин­ве­сти­ци­ја на пе­ри­од од 30 го­ди­на. И на­дам се да ће та ин­ве­сти­ци­ја од не­ких два­де­се­так ми­ли­о­на евра за­жи­ве­ти на те­ри­то­ри­ји гра­да. Ту би се ауто­мат­ски гра­дио по­гон за пре­ра­ду и до­ра­ду во­ћа. По­ку­ша­ва­мо да про­на­ђе­мо и ин­ве­сти­то­ра ко­ји би се ба­вио и пре­ра­дом по­вр­ћа.

Би­ља­на Се­ла­ко­вић