Marko Bajić, direktor JKP Vodovod Šid

Bolje vodo­snab­de­va­nje

Do sada je u JKP Vodo­vod Šid dosta toga ura­đe­no na pobolj­ša­nju i redov­ni­jem i kva­li­tet­ni­jem vodo­snab­de­va­nju, što su ose­ti­li i sami gra­đa­ni šid­ske opšti­ne. O poslo­vi­ma koji su ura­đe­ni u pro­te­klom peri­o­du, kao i o pla­no­vi­ma ovog jav­nog pred­u­ze­ća za sle­de­ću godi­nu, raz­go­va­ra­li smo sa vrši­o­cem dužno­sti direk­to­ra JKP Vodo­vod Šid Mar­kom Baji­ćem.

M NOVI­NE: Koji su rado­vi izvr­še­ni kako bi se gra­đa­ni­ma šid­ske opšti­ne obez­be­di­lo bolje i redov­ni­je vodo­snab­de­va­nje?
MAR­KO BAJIĆ: U JKP Vodo­vod Šid do sada je dosta toga ura­đe­no na pobolj­ša­nju vodo­snab­de­va­nja, ali i samog kva­li­te­ta vode. Ove godi­ne zame­ni­li smo deset vazdu­šnih ven­ti­la koji su nam kon­stant­no pra­vi­li pro­ble­me, a koji nisu menja­ni dugi niz godi­na. U pla­nu nam je da sle­de­će godi­ne zame­ni­mo još deset takvih ven­ti­la. Sma­tram da je to bio dosta dobar potez i već sada se pre­po­zna­ju prvi rezul­ta­ti i u pro­te­klih neko­li­ko mese­ci nismo ima­li nije­dan pre­kid u vodo­snab­de­va­nju. Bin­gu­la i Erde­vik su tokom tih pre­ki­da, bili naj­ve­ći stra­dal­ni­ci i nadam se da se to više neće doga­đa­ti zame­nom i osta­lih ven­ti­la. Dru­gi poslo­vi koji tre­ba da budu ura­đe­ni po pita­nju boljeg i redov­ni­jeg vodo­snab­de­va­nja, odno­se se na ugrad­nju fre­kvent­nih regu­la­to­ra koje oče­ku­je­mo kao pomoć od stra­ne Pokra­jin­skog sekre­ta­ri­ja­ta za poljo­pri­vre­du, vodo­pri­vre­du i šuma­r­stvo. Mi smo izra­zi­li želju da nam pomog­nu i oni su poka­za­li sprem­nost da nam iza­đu u susret i nadam se uspe­šnom zavr­šet­ku kon­kur­sa i naših raz­go­vo­ra sa njima. Tre­ća stvar koju pla­ni­ra­mo da ura­di­mo, a koju ne može­mo sami da zavr­ši­mo je zame­na dotra­ja­log cevo­vo­da FI 400 na rela­ci­ji izvo­ri­šte Batr­ov­ci i selo Batrov­ci i spa­ja­nje na posto­je­ći para­lel­ni cevo­vod koji je dav­no napra­vljen. Mislim da bi zavr­šet­kom tog posla u veli­koj meri pobolj­ša­li vodo­snab­de­va­nje, jer je na tom delu zabe­le­žen naj­ve­ći broj puca­nja cevi. To su neki od poslo­va koje smo ura­di­li i koji su nam u pla­nu da se ura­de. Neke ćemo radi­ti sami, a neke uz pomoć sred­sta­va sa raznih kon­kur­sa, koje redov­no pra­ti­mo i uče­stvu­je­mo na njima.

Kada oče­ku­je­te da će poče­ti izgrad­nja vodo­vo­da u fru­ško­gor­skim seli­ma koja nema­ju vodo­vod?
Pred­sed­nik Opšti­ne Šid i njego­vi sarad­ni­ci pot­pi­sa­li su ugo­vor o finan­si­ra­nju tog pro­jek­ta u Upra­vi za kapi­tal­na ula­ga­nja. Nada­mo se da će poče­tak te inve­sti­ci­je kre­nu­ti već na pro­le­će naj­pre u Sotu, zatim u Bikić Dolu i Pri­vi­noj Gla­vi. Tako da je vrlo izgled­no da će ljudi u tim seli­ma konač­no dobi­ti vodu u dogled­no vre­me.

Nedav­no je JKP Vodo­vod dobi­lo i dona­ci­ju od Vla­de Japa­na. U pita­nju je cister­na za vodu koju Šid do sada nika­da nije imao, iako je bila pre­ko potreb­na.
Zahva­lju­ju­ći Opšti­ni Šid i pred­sed­ni­ku Opšti­ne Pre­dra­gu Vuko­vi­ću i japan­skoj amba­sa­di, naše pred­u­ze­će dobi­lo je cister­nu za vodu. Ta dona­ci­ja nam je od veli­kog zna­ča­ja, jer mi u šid­skoj opšti­ni ima­mo nase­lje­nih mesta gde ne posto­ji vodo­vod, ali i onih mesta gde dola­zi do čestih kva­ro­va i pro­ble­ma. U takvim situ­a­ci­ja­ma mi nismo ima­li moguć­nost da ih snab­de­va­mo sa vodom pa smo cister­nu za pija­ću vodu pozajm­lji­va­li od Rume i Srem­ske Mitro­vi­ce, a to nije bilo nima­lo jef­ti­no. Cister­na će nam puno zna­či­ti i za obez­be­đe­nje migra­na­ta u pri­hvat­nim cen­tri­ma pija­ćom vodom, koji su često u pro­ble­mu. U nekim pri­hvat­nim cen­tri­ma su dotra­ja­le vodo­vod­ne mre­že i buna­ri, pa će cister­na sva­ka­ko dobro doći i za njiho­vo snab­de­va­nje vodom. Na kra­ju kra­je­va, zahva­lju­ju­ći pri­su­stvu migra­na­ta na ovim pro­sto­ri­ma mi smo i dobi­li tu cister­nu, a nada­mo se još nekim dona­ci­ja­ma. Do kra­ja godi­ne, naše pred­u­ze­će oče­ku­je i dona­ci­ju Foma vozi­la za odgu­ši­va­nje šah­ti i kana­li­za­ci­o­nih cevo­vo­da. To je za nas izvan­red­na pri­li­ka da ima­mo mašin­ski park kakav pri­li­či jed­nom ozbilj­nom pred­u­ze­ću kakvo je Vodo­vod.

Ima­te li neke kon­kret­ne pla­no­ve za idu­ću godi­nu?
Pla­no­vi za sle­de­ću godi­nu neće biti veli­ki. Mislim da ćemo se odlu­či­ti za neke manje inve­sti­ci­je, koje će sigur­no dopri­ne­ti kva­li­tet­noj vodi koju će gra­đa­ni ima­ti na ras­po­la­ga­nju. To zna­či da ćemo ući u rea­li­za­ci­ju pro­jek­ta izgrad­nje para­lel­nog cevo­vo­da. Taj posao pode­li­li smo u pet faza i mi se nada­mo da ćemo idu­će godi­ne ući u prvu fazu tih rado­va sami, a dru­gu fazu da ćemo rea­li­zo­va­ti u sarad­nji sa Opšti­nom Šid. U slu­ča­ju da se poja­vi neka dona­ci­ja, poku­ša­će­mo zavr­ši­ti i osta­le faze i da se taj cevo­vod koji nije rađen oko 40 godi­na, osim nekih rado­va 90ih godi­na, konač­no zavr­ši. Deo koji je tamo ura­đen, u duži­ni od oko dva kilo­me­ta­ra, poka­zao se kao vrlo efi­ka­san s obzi­rom da se na tom delu nije desi­la nijed­na inter­ven­ci­ja.

Da li gra­đa­ni šid­ske opšti­ne mogu da oče­ku­ju posku­plje­nje vode?
Tre­nut­na cena vode je 69 dina­ra bez napla­te kana­li­za­ci­je. Nema­mo u pla­nu da nešto dra­stič­no pove­ća­va­mo cenu vode. Sve­sni smo mi koli­ka je cena vode u Evrop­skoj uni­ji, ali se mi ne može­mo još uvek meri­ti s njima s obzi­rom da zna­mo soci­jal­ni polo­žaj naših gra­đa­na. Mislim da ćemo cenu vode u idu­ćoj godi­ni uskla­đi­va­ti sa sto­pom infla­ci­je, a koja se ne pred­vi­đa veća od tri do pet odsto. Tako da ćemo nasto­ja­ti da to bude mini­mal­no posku­plje­nje za naše gra­đa­ne.

Kakvu vodu piju gra­đa­ni šid­ske opšti­ne? Mogu li biti bez­bed­ni?
U obla­sti opre­ma­nja kva­li­te­ta vode dosta vodi­mo raču­na. Među­tim nedo­sti­žna fabri­ka vode je san naše opšti­ne i nas kao vodo­pri­vred­nog pred­u­ze­ća i mi se iskre­no nada­mo da ćemo uspe­ti doći do faze izra­de takvih vrsta pro­je­ka­ta. Poku­ša­će­mo ući i u fazu pro­je­ka­ta izgradnje kana­li­za­ci­je, jer je to zai­sta jedan od uslo­va za bolji život gra­đa­na.

Upra­va zgra­da odvo­je­na je kilo­me­tri­ma od teh­nič­ke slu­žbe Vodo­vo­da. Ima li neke šan­se da usko­ro svi rad­ni­ci oba­vlja­ju svo­je poslo­ve u jed­noj zgra­di? Koli­ko bi vam to olak­ša­lo rad?
Naša bor­ba je pozna­ta još od rani­je, da naša zgra­da bude u jed­noj. U pla­nu ima­mo izgrad­nju jed­ne uprav­ne zgra­de koja bi se nala­zi­la u teh­nič­koj slu­žbi gde bi se nala­zi­la i direk­ci­ja, kao i jedan obje­kat gde bi se pri­ma­le upla­te. Mislim da bi u sko­ri­je vre­me barem jed­nim delom mogli ući u rea­li­za­ci­ju dela tog pro­jek­ta kako bi se omo­gu­ći­lo da pred­u­ze­će bude na jed­nom mestu i da kad naš kori­snik dođe, da sve poslo­ve može zavr­ši­ti u jed­noj zgra­di, a ne da se šeta izme­đu teh­nič­ke slu­žbe i objek­ta koji se nala­zi u Uli­ci Sve­tog Save.
M. N.