Đura Mandić

Kri­mi­nal je u Sre­mu po­stao ri­zič­no za­ni­ma­nje

Ka­da sam pre ne­što ma­nje od dve go­di­ne upo­znao Đu­ru Man­di­ća, ta­da tek po­sta­vlje­nog na­čel­ni­ka Po­li­cij­ske upra­ve Srem­ska Mi­tro­vi­ca, re­kao mi je da u nje­go­vom shva­ta­nju po­sla ne­ma mno­go „fi­lo­zo­fi­je“. Moj za­da­tak je da uči­nim sve da kri­mi­nal ov­de po­sta­ne ri­zič­no za­ni­ma­nje, re­kao mi je tom pri­li­kom i po sve­mu bi se re­klo da od to­ga ne od­u­sta­je ni da­nas.
Sa nje­go­vim do­la­skom na če­lo srem­ske po­li­ci­je, kao da je za­u­vek pro­šlo vre­me ra­zno­ra­znih pa­ra­po­li­tič­kih „pan­du­ra“, po­dob­nih ak­ti­vi­sta ko­ji su vi­še slu­ži­li kom­pro­mi­to­va­nim lo­kal­nim fa­ca­ma, ne­go po­tre­ba­ma po­re­skih ob­ve­zni­ka i sa­me dr­ža­ve. Tek, 1. de­cem­bra 2014. go­di­ne, sa me­sta na­čel­ni­ka Po­li­cij­ske upra­ve sme­njen je ba­ha­ti šid­ski ka­dar Zo­ran Sma­jić, da bi na nje­go­vo me­sto do­šao ško­lo­va­ni po­li­ca­jac Đu­ra Man­dić.
Đu­ra Man­dić je nor­ma­lan čo­vek, ko­ji se ne kri­je iza na­mr­go­đe­ne fa­ce, već ra­do iz­la­zi u su­sret i no­vi­na­ri­ma i pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ne sli­ka se, kao ne­ki, za no­vi­ne sa­mo ka­da ne­ki lo­kal­ni ba­ja po­kla­nja po­li­ci­ji apa­ra­tu­ru ili vo­zi­lo, ku­plje­no od na­ših pa­ra, dok iz­be­ga­va da od­go­vo­ri na pi­ta­nja va­žna za jav­nost. Upra­vo obr­nu­to, Đu­ra Man­dić se po­na­ša do­stoj­no svom struč­nom zna­nju ko­je je ste­kao na Po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji, či­ji je je­dan od pr­vih po­la­zni­ka.
Da­nas, dve go­di­ne ka­ko se na­la­zi na če­lu srem­ske po­li­ci­je, Đu­ra Man­dić ima raz­lo­ga da bu­de za­do­vo­ljan, jer je u svo­joj na­me­ri da ovo ne bu­de te­ri­to­ri­ja la­ka za de­lo­va­nje kri­mi­na­la­ca, u do­broj me­ri us­peo.
– Bez­bed­nost je bo­lja ne­go pro­šle go­di­ne, a pro­šla je bi­la mno­go bo­lja od pret­pro­šle. To mo­že da se ilu­stru­je kon­kret­nim po­da­ci­ma, ko­ji ka­žu da je u pro­šloj go­di­ni iz­vr­še­no 460 kri­vič­nih de­la ma­nje. Gra­đa­ni su bi­li bez­bed­ni­ji, pre sve­ga što se ti­če onih kri­vič­nih de­la ko­ji se njih ti­ču. To su imo­vin­sko kri­vič­na de­la, a pre sve­ga raz­boj­ni­štva, te­ške kra­đe i kra­đe. Či­nje­ni­ca je, da­kle, da se broj kri­vič­nih de­la na te­ri­to­ri­ji Sre­ma sma­njio – ka­že Đu­ra Man­dić, na­čel­nik Po­li­cij­ske upra­ve Srem­ska Mi­tro­vi­ca.
Je­di­no po­lje na ko­me je po­ve­ćan broj kri­vič­nih de­la ti­če se onih iz obla­sti pri­vred­nog kri­mi­na­la.
S dru­ge stra­ne, po­stig­nu­ti su za­pa­že­ni re­zul­ta­ti u bor­bi pro­tiv nar­ko di­le­ra. Re­zul­ta­ti u ovoj obla­sti su ne­mer­lji­vo uve­ća­ni. Ana­li­ze go­vo­re da je na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je sma­njen tran­zit dro­ge, jer se nar­ko bo­so­vi od­lu­ču­ju za dru­ge tran­zi­te, pre­ko rub­nih dr­ža­va Evrop­ske uni­je. Sma­njen tran­zit je iz­ma­mio do­ma­će „pro­iz­vo­đa­če“ nar­ko­ti­ka, či­ja je po­ja­va bud­no pra­će­na, pa su ta­ko za­ple­nje­ne broj­ne la­bo­ra­to­ri­je. Ka­da je u pi­ta­nju dro­ga, po­zna­to je da se uz pro­blem nar­ko­ma­ni­je ve­zu­ju i dru­ga kri­vič­na de­la, bi­lo kao uzroč­na ili po­sle­dič­na.
Ubi­stva, te­ška ubi­stva, si­lo­va­nja i uop­šte naj­te­ži zlo­či­ni se kre­ću u gra­ni­ca­ma pret­hod­nih go­di­na, ili su u ten­den­ci­ji sma­nje­nja. Ono što je u sve­mu ovo­me va­žno je­ste či­nje­ni­ca da su svi ovi re­zul­ta­ti po­stig­nu­ti upr­kos od­li­vu za­po­sle­nih ko­ji su oti­šli u pen­zi­ju, a nji­ho­va me­sta, zbog me­ra vla­de, još ni­su po­pu­nje­na.
Uz bo­lju kon­tro­lu bez­bed­no­sti, sma­nju­ju se i mno­ga pra­te­ća de­la, na­ro­či­to u zo­ni jav­nog re­da i mi­ra; ma­nje je na­si­lja, bo­lja je za­šti­ta od po­ža­ra i ma­nje je dru­gih in­ci­de­na­ta. Ono sa čim na­čel­nik Man­dić ni­je za­do­vo­ljan je­ste ve­ći broj sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da.
Po­li­cij­ska upra­va Srem­ska Mi­tro­vi­ca, po svo­joj lo­ka­ci­ji i sa­dr­ži­ni ra­da, ne spa­da u ti­pič­ne. Kroz Srem je, re­ci­mo, pro­šlo sa­mo 800.000 mi­gra­na­ta, bez ne­kih ve­ćih eks­ce­sa. Bli­zi­na Be­o­gra­da, No­vog Sa­da i gra­ni­ce sa Hr­vat­skom, ta­ko­đe pri­vla­či raz­li­čit „ša­re­ni svet“. Ipak, ov­de ni­je ni­ka­da za­be­le­že­no po­sto­ja­nje ono­ga što na­zi­va­mo or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. Ma­njih in­te­re­snih kri­mi­nal­nih gru­pi­ca, do­du­še, ima, ali one su ma­lo­broj­ne i na­la­ze se pod kon­tro­lom i me­ra­ma. Pro­tiv ta­kvih će na­red­na go­di­na bi­ti po­seb­no fo­ku­si­ra­na. U sva­kom slu­ča­ju PU Srem­ska Mi­tro­vi­ca ni­ka­da ni­je na svo­joj te­ri­to­ri­ji ima­la kla­no­ve ti­pa „Ze­mun­skog“, „Sur­čin­skog“, ali i nji­ho­vo je de­lo­va­nje bi­lo uslov­no i pod de­li­mič­nom za­šti­tom po­li­ti­ke, uz zlo­u­po­tre­bu dr­ža­ve.
Na­kon sme­ne nje­go­vog pret­hod­ni­ka, Đu­ra Man­dić je imao do­volj­no vre­mena da do­bro sni­mi sta­nje u svom okru­že­nju. One ko­ji su bi­li ko­rum­pi­ra­ni, ili su se jed­no­stav­no „umo­ri­li“ od du­gog ra­da na sta­ri na­čin, za­me­nje­ni su mla­đim i spo­sob­ni­jim po­li­caj­ci­ma, či­je pro­fe­si­o­nal­no po­šte­nje ni­je do­vo­đe­no u pi­ta­nje. Sve se to de­ša­va­lo u pr­voj go­di­ni man­da­ta no­vog na­čel­ni­ka Đu­re Man­di­ća. On je ura­dio ne­što što ra­ni­je ni­je bi­la prak­sa. U svim lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma su for­mi­ra­ni sa­ve­ti za bez­bed­nost, či­ji su čla­no­vi bi­li i pri­pad­ni­ci po­li­ci­je. Ta­ko je na­čel­nik Po­li­cij­ske upra­ve, bio li­šen po­tre­be da lič­no ko­mu­ni­ci­ra sa lo­kal­nim po­li­ti­ča­ri­ma. A ni­je vi­še mo­rao ni da se mno­go sli­ka vi­za­vi njih. Sve se pre­se­li­lo na in­sti­tu­ci­o­nal­ne re­la­ci­je, što je bi­lo ma­nje lič­no i vi­še pro­fe­si­o­nal­no.
Sve to po­ka­zu­ju re­zul­ta­ti ra­da. Broj kri­vič­nih de­la, ko­ji je zna­čaj­no sma­njen, go­vo­ri ja­sni­je od re­či.
Vla­di­mir Ćo­sić