Doktor Džekil i Mister Hajd

Trebalo je da jedan osmogodišnji dečak umre zbog teškog lekarskog nemara, pa da reaguje i ministar Zlatibor Lončar. Gotovo da nema čoveka koji se nije zgranuo na vest o smrti malog Radenka Nikodinovića iz Kozjaka kod Loznice, koji je umro od sepse, nakon „medicinske terapije“ koja mu je ukazana zbog preloma ruke.
Gotovo svakodnevno smo svedoci lekarskog nemara, zbog kojih su pune novinske crne hronike. Došli smo do faze da se više „gine“ od lekarskog nemara nego od drugih vidova kriminala. Lekarski bezobrazluk i nestručnost postali su ekskluziva u crnim hronikama. A kako stvari stoje, ubijanje Srba od strane osoba u belim mantilima tek može dobiti na ubrzanju, ako se nešto ne preduzme. Jer, kao što ima lažnih doktora, sa kupljenim doktoratom, tako je sve više svih drugih „stručnjaka“, koji se šepure petparačkim diplomama sa kupovnih fakulteta.
Sremskomitrovačka Opšta bolnica je već dugo vremena na glasu po načinu na koji umiru pacijenti, koji dođu na lečenje, a odnesu ih mrtve, jer su neadekvatno tretirani. Ova bolnica, koja je među mnogima bila poznata i pod nazivom „kasapnica“, izgubila je nekadašnji dobar glas zahvaljujući lekarima kojima je bila važnija partijska poslušnost od Hipokratove zakletve. A ostala je čak i bez akreditacije, što najbolje govori o ošljarskom odnosu prema poslu i problemu u kome su se našli pacijenti.
Novi ljudi na čelu mitrovačke Bolnice, direktor dr Živko Vrcelj i njegov zamenik dr Duško Madžić, našli su se u ozbiljnoj situaciji, sudeći prema onome što im je ostavio njihov prethodnik dr Miroslav Kendrišić. Doktor koji je više brinuo o partijskom angažovanju nego o kvalitetu rada zdravstvene ustanove, na sreću pacijenata i zaposlenih koji odgovorno rade svoj posao, neće više biti direktor, ali za nove ljude na čelu Bolnice tek predstoji posao na sređivanju stanja i uvođenju radne discipline.
Nadajmo se da će zdravstveni radnici ozbiljno shvatiti poruku koju im je poslao ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Ubijanje naroda u zdravstvenim ustanovama, poslednje je od čega u civilizovanom svetu treba da strepe građani. Srbija ima negativan priraštaj i bez lekarskih kikseva, a posebno nema dece na bacanje. Ako školovanje jednog lekara ovo društvo košta oko 50.000 evra, onda je lenjost, ošljarenje i nestručnost poslednje što sme da se toleriše.
U protivnom, neće biti vajde od ministrovog apela. A ozbiljnost situacije se ne sme pretvoriti u frazu tipa još jedne nedelje borbe protiv zloglasnog Doktora Mengelea. Doktor Džekil ne sme da bude i Mister Hajd.