Sremska Mitrovica

Ko štiti Pajtićeve kadrove u Bolnici?

На прошлонедељној седници војвођанске владе, за вршиоца дужности заменика директора Опште болнице у Сремској Митровици именован је др Душко Маџић. Тиме је, може се рећи, формирано језгро руководећег тима, с обзиром да је за в. д. директора ове установе недавно изабран др Живко Врцељ. Судећи по сигналима које добијају из војвођанске владе и од покрајинског премијера Игора Мировића, нови двојац има пуну подршку. Очекује се да се једном стане на крај неправилностима у раду митровачке Болнице у којима има и елемената којима би требало да се позабави Тужилаштво.

У недавном интервјуу за Сремску телевизију, чини се да је директор Болнице др Живко Врцељ загребао врх леденог брега, говорећи о тешкоћама са којима се сусреће на самом почетку вршења своје нове функције. У жељи да сазнамо нешто више о ситуацији са којом се сусреће ново руководство, нисмо нажалост успели. Др Живко Врцељ нам је уз извињење рекао да тренутно нема времена за опсежни разговор о овој теми, јер има веома много посла с обзиром на то који све послови стоје пред њим. Док нови заменик др Душко Маџић још увек није званично ступио на функцију.

Није тајна (о томе су М новине у више наврата писале), да је митровачка Болница дошла на прилично ниске гране, за шта је „заслужно“ бивше руководство на челу са др Мирославом Кендришићем.

Општа болница у Сремској Митровици, веровали или не, већ две и по године нема акредитацију за свој рад (акредитација се иначе издаје на рок од три године). Иако су средства за акредитацију одавно добијена, до доласка новог руководства, није ништа рађено по овом питању. Како се ради о вишемилионским наменским средствима, Болница је била дужна да послове око акредитације заврши до октобра ове године, или да, у противном, врати паре уз 10 одсто камате. Зашто бивши директор др Кендришић ништа није урадио по питању акредитације, може се само нагађати, мада је не мали број оних који кажу да је то намерно учинио, по систему „после мене, што горе – то боље!“.

Болница без акредитације, узгред, не разликује се много од касапнице.

За шта је све трошио народне паре бивши директор Кендришић, сам бог зна, а вероватно би најбоље знао државни ревизор. Тако нису набављени ни соларни панели за гинеколошко одељење, иако је за ту намену добијено четири милиона динара, још у априлу ове године. Није ништа урађено, иако се знало да се паре морају вратити, ако се посао не заврши до краја ове године. Наравно, плус 10 одсто камате на та средства.

Стари дуг Болнице износи око 17 милиона, без камате, с каматом би то било око 20 милиона. Од тога је у овом моменту приспело да се врати 10 милиона динара. Што значи да је бивши директор обмањивао јавност, причајући преко својих плаћеничких медија да изузетно добро послује и да је у суфициту.

Да не помињемо непотребну казну од 2,5 милиона динара због прекорачења прековремених сати. То је посебно занимљиво за болницу у којој се стварају вишемесечне листе чекања, док истовремено маса лекара (па чак и дојучерашњи заменик директора др Драган Малобабић) ради приватно, многи и у радно време. Дода ли се томе трошење буџетских средстава за плаћање изгубљених парница по тужбама пацијената, у вишемилионском износу, јасно колики је јавашлук био присутан за време док су Болницу водили др Кендришић и др Малобабић.

Много је још нелогичности, које се једино могу свести под јавашлук и криминално понашање. Као на пример, уградња новог рендгена је каснила 100 дана, због чега је Управа за капитална улагања узела назад 3,3 милиона, па рендген није исплаћен.
Или, пример неопходног скенера који је у квару још од почетка маја ове године, док је др Кендришић купио опрему за ОРЛ одељење, вредну 2,5 милиона, која такође није исплаћена.

Посебна је прича реконструкција Интерног одељења. Још увек се крију прави подаци о извођењу радова који су финансијски предимензионирани, као и штета настала због поплављивања, непосредно после реконструисаног одељења. Никада није објашњено зашто је из градског буџета дато чак седам милиона динара „помоћи“ за тек реконструисано одељење (хвалило се да је у питању инвестиција вредна чак милион евра!) и шта би за то ненаменско трошење буџетских пара рекао државни ревизор.

С друге стране, Болница муку мучи са транспортом пацијената, јер бивши директор није формирао одељење за транспорт. Иако му је то било наређено још 2013. године. Бивши директор Болнице др Мирослав Кендришић, као и бивши заменик директора др Драган Малобабић не желе да разговарају за М новине о питањима везаним за ову установу, што је и очигледно. То би било исто као тражити одговор од козе на питање зашто је појела купус.

Јасно је да је толико тога урађено између осталог и зато да се отежа посао новом директору. Јасно је и то да новом директору и његовом заменику неће бити довољан један мандат да се реше све намерне и ненамерне грешке бившег директора и бившег заменика директора Опште болнице у Сремској Митровици.

Иако ДС званично више није на власти у Сремској Митровици, то као да се тешко да приметити. Многи ће рећи да појединци из ДС и даље, макар неформално, владају градом на Сави.

Зато се с правом питамо: ко штити Пајтићеве кадрове који су очерупали Болницу у Сремској Митровици? Да ли ће ново руководство митровачке Опште болнице имати политичку подршку да се обрачуна са јавашлуком, корупцијом и криминалом који су затекли после смене Пајтићевих кадрова, или им то из неког непознатог разлога неће бити дозвољено?