22.09.2016.
Kolumna: Izvestan pogled

A od stranačkih drugova, direktorska funkcija!

Jesen stiže, dunjo moja, vreme je kad su momci i devojke kadgod svadbom ozvaničavali odluku da žele da žive u bračnoj zajednici. Jesen je bilo doba godine kada se na seoskoj farmi pozavršavaju poljski poslovi, kada se okončaju poslednje žetve i berbe, pa se tada ima vremena za praznovanja i svatove. Danas su sela u većoj ili manjoj meri opustela, farme su se preselile na televiziju, a oni koji nisu imali sreće da svake večeri budu gledani u nekom rijalitiju mogu dobiti utešnu nagradu u nekoj od svojih stranaka. Ako smo već ostali bez sela (o tome neka razmišlja ministar poljoprivrede?), ne znači da smo ostali bez seljaka. Koji umesto motikom danas rade kao partijski aktivisti u brojnim strankama. To je nama naša borba dala.
Doduše, neke stvari se nisu promenile.
Doktori su i dalje doktori. Mislim na lekare. Odnosno i dalje su poželjni za potencijalne udavače, njihove majke, tajke i ostalu rodbinu. Nekad je san svake udavače sa pristojnim mirazom bio da se uda za doktora. Ta zar nije i onaj Šaca, berber iz „pop Ćire i pop Spire“, rešio da ode na školovanje u Beč, makar da postane zubar, jer se i to smatra doktorom.
Mada, danas ni doktor nije baš neka prilika ako nije član neke stranke. Da li će dr Kendrišić, na primer, ostati zapamćen kao lekar? Možda i hoće? Ali svakako će ga pamtiti kao nekakvog lokalnog funkcionera DS, po brojnim aferama, pričama o stanovima u Beču i ko zna gde, koje je jelte možda zaradio čačkajući ljudima uši? Ništa taj u životu nije značajno bio dok se nije uhvatio Pajtića, Lemajića i takvih.
Možeš danas da budeš šta hoćeš, ali ako nisi Član Biblioteke, kao da si džaba krečio.
Ovih dana, po starom tradicionalnom običaju, ženi se jedan uvaženi Član, kažu da tako nije bilo ni kod Palme, kad mu sviraju Mocart i Betoven. Kažu da će kićeni svatovi da s barjacima krenu ispred vladičanske Šunjine kafane, koja se zove Dvor, a koja je nekad bila vladičanski dvor i nije se zvala Šunjina Kafana. Sve će, kažu, da bude „na nivou“, vladika će lično da blagoslovi mladence. Za fotografisanje je potrebna posebna dozvola, konzumenti društvenih mreža željno iščekuju da vide sadržaj na fejsbuku, atmosfera se zagrejala do usijanja.
Kao i u svakim svatovima, znaće se da li je mladoženja pogodio kroz prsten jabuku (kao narodni heroj i srpski junak, Arkan), šta je poklonio kum, šta kumica, ko je viknuo stan’te, stan’te svatovi, prepričavaće se dugo, najmanje do sledećih svatova. Službeni novinari i pi-arovi smisliće prigodan tekstuljak za tu priliku, zvanični zavičajni pesnici će štampati knjigu poezije, a recitacija starog svata biće izvođena na Festivalu besedništva…
Eto dokaza da ni doktor danas nije ništa ako nije Član, a da ako si Član možeš sve.
Ali, to nije sve. Kažu da je mladoženja nevesti obećao direktorsko mesto u jednoj od ustanova kulture. Zašto da ne. Kad u onom filmu može „a od kuma televizor“, onda i u ovom našem filmu može „a od stranke direktorska funkcija“.
Ljeb ti jebem, a za šta smo se borili? Reci, jabuko!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.