Zašto je Tu­ži­la­štvo u Kra­lje­vu po­di­glo op­tu­žni­cu pro­tiv Mir­ja­ne Nov­ko­vić?

Град­ска упра­ва за здрав­стве­ну, со­ци­јал­ну и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца упу­ти­ла је Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву у Кра­ље­ву зах­тев за при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма од јав­ног зна­ча­ја, а у ве­зи са оп­ту­жни­цом ко­је је Ту­жи­ла­штво по­ди­гло про­тив Мир­ја­не Нов­ко­вић због пет кри­вич­них де­ла на­си­ље у по­ро­ди­ци. У од­го­во­ру, ко­ји је сти­гао 18. ма­ја, сто­ји сле­де­ће:
– Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво у Кра­ље­ву је 13. де­цем­бра 2013. го­ди­не по­ди­гло оп­ту­жни­цу про­тив Мир­ја­не Нов­ко­вић из Срем­ске Ми­тро­ви­це због пет кри­вич­них де­ла на­си­ље у по­ро­ди­ци из чл. 194 ст. 3. у ве­зи ст. 1. КЗ, из­вр­ше­них у пе­ри­о­ду од 1. ја­ну­а­ра 2009. го­ди­не до 26. ма­ја 2010. го­ди­не у Кра­ље­ву, на ште­ту пет ма­ло­лет­них шти­ће­ни­ка „СОС Деч­јег се­ла“ из Кра­ље­ва. Глав­ни пре­трес је у то­ку пред Основ­ним су­дом у Кра­ље­ву – на­во­ди се у од­го­во­ру на зах­тев ко­ји је пот­пи­са­ла Сне­жа­на Џа­мић, јав­ни ту­жи­лац.
Овим је, ка­ко на­во­ди Жељ­ко Но­ва­ко­вић, на­чел­ник ГУ за здрав­стве­ну, со­ци­јал­ну и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, же­лео да се ски­не „ља­га“ са ње­го­вог име­на, ње­го­вих за­по­сле­них, као и Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца.
– До­тич­на Мир­ја­на Нов­ко­вић већ три го­ди­не во­ди не­га­тив­ну кам­па­њу про­тив ме­не и упра­ве на чијем сам челу, а све по­чи­ње још 2012. го­ди­не, ка­да ње­но удру­же­ње Ин­клу­зив­ни кре­а­тив­но еду­ка­тив­ни цен­тар ИН кон­ку­ри­ше за сред­ства. Они су тра­жи­ли 300.000 ди­на­ра, а ко­ми­си­ја им је до­де­ли­ла 80.000 ди­на­ра. У том пе­ри­о­ду због огра­ни­че­них сред­ста­ва пред­ност су има­ла она удру­же­ња ко­ја го­ди­на­ма функ­ци­о­ни­шу на те­ри­то­ри­ји Гра­да, а она је сво­је удру­же­ње тек осно­ва­ла. Ко­ми­си­ја је рас­по­ре­ђи­ва­ла сред­ста­ва и све је ура­ђе­но ап­со­лут­но по за­ко­ну. И сле­де­ће го­ди­не је кон­ку­ри­са­ла, али због не­пот­пу­не до­ку­мен­та­ци­је ни­је до­би­ла сред­ства. Не­за­до­вољ­на, та­да кре­ће са при­ти­сцима. Сла­ла нам је ин­спек­ци­ју, обра­ћа­ла се По­кра­јин­ском ом­буд­сма­ну и Управ­ном ин­спек­то­ра­ту Ми­ни­стар­ства др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, и сви они су на­кон кон­тро­ле утвр­ди­ли да су кон­кур­си спро­ве­де­ни по за­ко­ну, као и да сам иза­бран и по­ста­вљен у скла­ду са про­пи­са­ним усло­ви­ма. На јед­ном пор­та­лу је пи­са­ла раз­не ства­ри о ме­ни, али ја ни­сам же­лео да се упу­штам у би­ло ка­кву по­ле­ми­ку са њом. Знао сам да исти­на мо­ра кад тад иза­ћи на ви­де­ло. Сма­трам да је по­че­ла да во­ди не­га­тив­ну кам­па­њу про­тив ме­не, по­ку­шав­ши на тај на­чин да при­кри­је сво­ју крај­њу на­ме­ру ко­ју је има­ла, а то је да оства­ри ма­те­ри­јал­ну, лич­ну ко­рист на вр­ло осе­тљи­вој про­бле­ма­ти­ци, као што је жи­вот осо­ба са ин­ва­ли­ди­те­том. Ба­ца­ла је љу­ди­ма пра­ши­ну у очи, да би лоп­ту пре­ба­ци­ла на не­ког дру­гог. При­ка­зи­ва­ла се да је струч­њак, а овим је по­ка­за­ла о ка­квој је осо­би реч. Очи­глед­но сам јој сме­тао у оства­ри­ва­њу не­ких крај­њих на­ме­ра. Не­мо­рал­но је да се да­ју сред­ста­ва не­ком про­тив ко­га је Основ­но јавно ту­жи­ла­штво по­ди­гло оп­ту­жни­цу, због кри­вич­них де­ла на­си­ље у по­ро­ди­ци на ште­ту ма­ло­лет­них шти­ће­ни­ка деч­јег се­ла, о че­му по­сто­је зва­нич­ни до­ка­зи. Она по­ку­ша­ва не са­мо ме­не и рад упра­ве коју водим да дис­кре­ди­ту­је, већ и углед Гра­да, го­во­ре­ћи да ми не ра­ди­мо наш по­сао у скла­ду са за­ко­ном. Ако не ве­ру­је­мо на­шим љу­ди­ма, он­да мо­ра­мо ве­ро­ва­ти Основном јав­ном ту­жи­ла­штву у Кра­ље­ву – на­во­ди на­чел­ник Но­ва­ко­вић.
Мир­ја­на Нов­ко­вић ни­је же­ле­ла ни да по­твр­ди ни да де­ман­ту­је при­чу да се пред Су­дом у Кра­ље­ву во­ди по­сту­пак про­тив ње.
– У сво­јим ко­лум­на­ма ко­је сам пи­са­ла на Срем­ско­ми­тро­вач­ком пор­та­лу ба­ви­ла сам се про­фе­си­о­нал­ним ства­ри­ма ко­је се ти­чу ра­да на­чел­ни­ка Жељ­ка Но­ва­ко­ви­ћа, за ко­га сма­трам и да­ље да је не­ква­ли­фи­ко­ван да оба­вља функ­ци­ју на­чел­ни­ка за со­ци­јал­на пи­та­ња. Ни­сам за­ди­ра­ла у при­ва­тан жи­вот на­чел­ни­ка, ни­сам се ба­ви­ла ни­чи­јом лич­но­шћу већ са­мо оним чи­ме се ба­ви, оним што је јав­на ствар, а то је ка­ко се но­вац гра­ђа­на Срем­ске Ми­тро­ви­це тро­ши. Због то­га ћу сва­ког ко се бу­де ба­вио мо­јим при­ват­ним ства­ри­ма ту­жи­ти – ре­кла је Мир­ја­на Нов­ко­вић.
Њен пи­сме­ни од­го­вор, ко­ји се сти­гао у ре­дак­ци­ју М НО­ВИ­НА пре­но­си­мо у це­ло­сти у окви­ру тек­ста.
Мир­ја­на Нов­ко­вић је пот­пу­но у пра­ву ка­да ка­же да ње­не при­ват­не ства­ри не тре­ба ни­ког да за­ни­ма­ју и да ме­ди­ји и јав­ност мо­гу да се ба­ве са­мо ин­фор­ма­ци­ја­ма од јав­ног зна­ча­ја. Ме­ђу­тим, да ли је при­ват­на ствар и оно што је Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво у Кра­ље­ву об­зна­ни­ло као ин­фор­ма­ци­ју од јав­ног зна­ча­ја.
Уосталом, последњу реч рећи ће Суд.

Би­ља­на Се­ла­ко­вић

Мир­ја­на Нов­ко­вић: То је плод нечије болесне конструкције

Пи­шу­ћи по­вре­ме­но тек­сто­ве на Срем­ско­ми­тро­вач­ком пор­та­лу ба­ви­ла сам се ра­зним те­ма, али је основ ипак би­ла област со­ци­јал­не за­шти­те, не­пра­вил­но­сти у ра­ду ре­сор­не Град­ске упра­ве и још не­ким фе­но­ме­ни­ма… Увек сам по­што­ва­ла прин­цип ПРИ­ВАТ­НО­СТИ и ува­жа­ва­ла сва­чи­ју лич­ност! Да­кле, не­ко је мо­жда ди­ван при­ја­тељ, ро­ди­тељ, па­ме­тан, љу­ба­зан, оми­љен у дру­штву, а ипак не­стру­чан и ште­тан по јав­ни по­сао ко­ји оба­вља. Љу­ди су се при­хва­та­ли функ­ци­ја ко­ји­ма ни­су до­ра­сли и та­ко за­до­во­ља­ва­ли свој лич­ни ин­те­рес не во­де­ћи мно­го ра­чу­на о оном јав­ном, ко­ји су у ства­ри тре­ба­ли да шти­те. Пу­но пу­та сам се ба­ви­ла зло­у­по­тре­бом по­ло­жа­ја од стра­не на­чел­ни­ка за здрав­ство, со­ци­јал­ну и за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и на­ка­рад­ним де­ље­њем нов­ца из бу­џе­та Гра­да, што пред­ста­вља кри­вич­на де­ла. Пи­са­ла сам о то­ме да је Дру­штву за бор­бу про­тив ше­ћер­не бо­ле­сти, без ика­квог осно­ва опре­де­љен огро­ман но­вац, а да пред­сед­ни­ца удру­же­ња ни­је пра­вил­но по­пу­ни­ла чак ни фор­му­лар ко­јим је апли­ци­ра­ла за сред­ства… Ука­за­ла сам на за­по­шља­ва­ње не­ких осо­ба у Цен­тар за со­ци­јал­ни рад иако њи­хо­во обра­зо­ва­ње не­ма до­дир­них та­ча­ка са де­лат­но­шћу те Уста­но­ве ни­ти они ика­да мо­гу до­би­ти ли­цен­цу за рад. Ка­да се по­ја­ви­ла на ли­сти по­тен­ци­јал­них од­бор­ни­ка ДС-а за Град­ски пар­ла­мент, за ко­ор­ди­на­тор­ку Ка­ри­та­са на­пи­са­ла сам да ми се чи­ни да не­ма обра­зо­ва­ње на­ве­де­но по­ред ње­ног име­на и пре­зи­ме­на (ко­је та­ко­ђе ни­је ак­ту­ел­но), ве­ру­ју­ћи да је бит­но да нам се да­ју исти­ни­ти по­да­ци о они­ма ко­ји же­ле да за­сту­па­ју на­ше ин­те­ре­се у овом Гра­ду! Ни­сам пи­са­ла о то­ме ко­ли­ко је нов­ца из бу­џе­та Гра­да да­то под сум­њи­вим окол­но­сти­ма том истом Ка­ри­та­су јер ве­ру­јем да ће ово би­ти те­ма по­ступ­ка ко­јим тре­ба да се ба­ве над­ле­жни ор­га­ни. Увек сам би­ла спрем­на да за све што сам на­пи­са­ла од­го­ва­рам пред Су­дом у слу­ча­ју да би­ло ко од по­ме­ну­тих за би­ло шта по­же­ли да ме ту­жи. Пред­мет мог ин­те­ре­со­ва­ња и те­ме мо­јих тек­сто­ва увек су би­ли ве­за­ни за ин­фор­ма­ци­је од ЈАВ­НОГ ЗНА­ЧА­ЈА! Да оно што ра­де ак­те­ри мо­јих тек­сто­ва не­ма ве­зе са јав­ним ин­те­ре­сом и да но­вац ко­ји зло­у­по­тре­бља­ва­ју не по­ти­че из бу­џе­та ни­ка­да их не бих по­ми­ња­ла. Би­ло шта што се ти­че њи­хо­вих жи­во­та, ле­по или ру­жно, за­и­ста ме не за­ни­ма! Ка­ко се и са­ма ба­вим по­слом ве­за­ним за област со­ци­јал­не за­шти­те, ула­жу­ћи за раз­ли­ку од дру­гих, и соп­стве­ни ка­пи­тал у оно што је у јав­ном ин­те­ре­су, спрем­на сам да свој рад из­ло­жим на увид јав­но­сти. Ако не­ког за­ни­ма чи­ме ће се ба­ви­ти и ко­ли­ко при­пад­ни­ка мар­ги­на­ли­зо­ва­них гру­па ће би­ти за­по­сле­но у бу­ду­ћем Цен­тру за осна­жи­ва­ње ко­ји уско­ро отва­рам, сто­јим на рас­по­ла­га­њу за све ин­фор­ма­ци­је. Уоста­лом, ме­ди­ји ће сва­ка­ко би­ти по­зва­ни да про­пра­те до­га­ђај ко­ме ће при­су­ство­ва­ти мно­ге зна­чај­не лич­но­сти. Ако не­ко још увек не зна ко­ме је на­ме­њен Те­ра­пиј­ски врт, ко­ји сам фор­ми­ра­ла у окви­ру ре­зер­ва­та при­ро­де За­са­ви­ца мо­же до­би­ти све ин­фор­ма­ци­је ко­је по­же­ли. При­ли­ком отва­ра­ња Те­ра­пиј­ског вр­та 2013. М-но­ви­не су се огре­ши­ле о Ин­клу­зив­ни кре­а­тив­но еду­ка­тив­ни цен­тар ИН ко­ји во­дим, јер су због не­про­ве­ре­них ин­фор­ма­ци­ја на­ве­ли ка­ко смо два пу­та пра­ви­ли отва­ра­ње, јед­ном за По­кра­јин­ског функ­ци­о­не­ра а јед­ном за су­пру­гу пред­сед­ни­ка Ср­би­је, што ни­је би­ло тач­но. Исте но­ви­не су про­пра­ти­ле Окру­гли сто на те­му сла­бо­сти ло­кал­ног си­сте­ма со­ци­јал­не за­шти­те, где се при­сут­ни но­ви­нар мо­гао уве­ри­ти у то да на­чел­ник ре­сор­не Упра­ве и ру­ко­во­ди­лац Слу­жбе ло­кал­них услу­га не зна­ју ни да на­бро­је услу­ге ко­ји­ма би тре­ба­ло да ру­ко­во­де! Ове но­ви­не су та­ко­ђе пре­не­ле и мој текст ве­зан за зло­у­по­тре­бу сред­ста­ва уз бу­џе­та Гра­да од стра­не Дру­штва за бор­бу про­тив ше­ћер­не бо­ле­сти где сам до­ста­ви­ла и ма­те­ри­јал­не до­ка­зе ве­за­не за из­не­те на­во­де. Иако ће зву­ча­ти пре­тен­ци­о­зно, за се­бе мо­гу ре­ћи да ни­сам при­ми­тив­ка и тра­ча­ра. Као што не до­зво­ља­вам се­би да се ба­вим ту­ђом при­ват­но­шћу, та­ко ни дру­ги­ма не до­зво­ља­вам да се ба­ве би­ло ко­јим сег­мен­том мог при­ват­ног жи­во­та ко­ји не­ма ве­зе са мо­јим јав­ним де­ло­ва­њем и по­слом ко­јим се ба­вим. И да сам јав­на лич­ност не бих до­пу­сти­ла да се ме­ди­ји ба­ве те­ма­ма ко­је су ис­кљу­чи­во ве­за­не за мо­ју при­ват­ност, па та­ко и по­зив но­ви­нар­ке М но­ви­на са пи­та­њем ко­је је очи­глед­но плод не­чи­је бо­ле­сне кон­струк­ци­је сма­трам крај­ње не­у­ме­сним. У свом про­фе­си­о­нал­ном жи­во­ту ба­ви­ла сам се ра­зним по­сло­ви­ма, би­ла сам ре­ци­мо из­вр­шни ди­рек­тор у јед­ним ве­ли­ком агро-си­сте­му, али не знам за­што би јав­ност ин­те­ре­со­ва­ло та­ко не­што? Раз­у­мем да они ко­ји гу­бе има­ју пра­во да се љу­те, али уме­сто што по­ку­ша­ва­ју ме­ни ,,да сме­сте“ не­ка по­тан­ко пре­и­спи­та­ју сво­је жи­во­те има ту мно­го ства­ри ко­јих би се по­сти­де­ли њи­хо­ви ро­ди­те­љи, де­ца и це­ла јав­ност!
Мир­ја­на Нов­ко­вић