Канска награда

Пре некако видим: блицерке из оног таблоида су објавиле, позивајући се на добро обавештене изворе, да како ће се митровачки градоначелник Бранислав Недимовић кандидовати за градоначелника Сремске Митровице на предстојећим изборима. Не би то било ништа нарочито ни за неке озбиљније новине, новинари морају нешто да пишу, треба испунити редакцијску норму, а морам и ја љеба јест што би већ рекао извесни јунак наших дана. Дакле не би то ништа било необично, да извесне блицерке већ који дан раније нису најавиле да ће Бранислав Недимовић бити кандидат за покрајинског премијера. Знајући градоначелника Недимовића, не верујем да би се човек, па макар и за љубав новинарских нарикача, упустио у такву авантуру да типује истовремено и за једну и за другу функцију. Мада не сумњам да би добро обављао и једну и другу.
Лично мислим да је Недимовић још млад за живот на политичким ловорикама, а тек је далеко од политичке пензије. Странка којој припада управо сада води своју најтежу битку – за Војводину. Ако је неком уопште стало до мог мишљења, мислим да би за Вучића био велики луксуз да озбиљно не рачуна на људе попут Недимовића. Прво из разлога што нема баш квалитетних кадрова на бацање. А Недимовић добро познаје односе у Војводини и зна шта га чека, ако се лати посла војвођанског премијера. Мада лично мислим да би био кориснији као министар у Вучићевој влади. Из неких старих разлога, што би рекао Бајага, ако разумете шта хоћу да кажем. Био би ту кориснији и Вучићу и себи.
У сваком случају, Недимовић може да остане да води Сремску Митровицу, ту је он неприкосновени шеф, али ако га Вучић позове у прве редове, биће то понуда која се не може одбити. Зато бих се, хоћемо ли озбиљно да се играмо новинарског посла, пре запитао, кога Недимовић планира да остави да буде на челу Сремске Митровице, ако га задеси срећа да се лати неког попечитељског посла. То мора бити неко од његовог великог поверења. Мада, може се рећи да је Недимовић већ добрано очистио простор око себе и од утицаја људи блиских његовом бившем политичком ментору, Ненаду Лемајићу, иначе функционеру Пајтићеве странке. Чијих се „услуга“, како тврди, одрекао. У то ћемо се, верујем уверити, али не треба очекивати да ће се дотични Лемајић лако предати и одустати од деобе плена, након избора.
Због тога је Недимовићу јако важно ко ће бити чувар његових политичких интереса, ако буде морао да се лаћа места за „округлим столом“ Вучићевих најближих сарадника. Далеко од тога да Недимовић нема људи којима верује, али и Сремска Митровица има доста полуга које се морају држати под контролом. Не значи то да сад организујем клађење, али вероватно не случајно се већ неко време у кулоарима помиње име Владимира Петковића, блиског Недимовићевог сарадника, који се тренутно налази на радном месту начелника Градске управе за урбанизам, комуналне и инспекцијске послове.
Наравно, ово је све у фази слободног нагађања једног новинара, што опет зависи од тога шта ће бити кад и ако буде. Разлога за нагађање има више. Између осталог, зашто је баш Владимир Петковић ишао недавно у Кан на доделу признања часописа ФДИ? (Пишемо о томе на унутрашњој страни.)
Нашао би Недимовић времена да оде у Кан, да му је баш запело, без обзира што је кампања почела, али што би и он сам рекао, ништа није случајно. Кад смо већ код Кана, сећам се ономад пре много година кад Кустурица није ишао у Кан да прими једну другу награду. Било је јасно да је рођена редитељска звезда, сада већ помало исполитизована додуше, али звезда је ипак звезда.
Има у том одласку у Кан неке симболике, можда чак и неке паралеле са Кустурицом? Без обзира, у старту се ограђујем од било чега званичног, својим изричитим признањем да је у питању моја лична страст за нагађањем.
Ко ће Недимовића, ако буде морао на нову дужност, мењати на месту градоначелника и да ли ће се моја прогноза поклопити са догађајима који следе, видећемо врло брзо. Остало је само страст за клађењем, нас који иначе не идемо у кладионице.