LAĆARAK

Susreti kulture sećanja

Okrugli sto „Susreti kulture sećanja u Laćarku“

U organizaciji SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak u utorak 21. jula u holu Osnovne škole „Triva Vitasović – Lebarnik“ u Laćarku održan je okrugli sto „Susreti kulture sećanja“, koja se održava tradicionalno treću godinu zaredom i svake godine okuplja brojne učesnike i istraživače iz sfere društvenih nauka.
Na skupu se izlažu radovi na temu očuvanja istorijskog pamćenja, sećanja na slavne događaje iz prošlosti i negovanje antifašizma kao univerzalne vrednosti. Manifestacija se organizuje u sklopu obeležavanja dana masovnog odlaska meštana Laćarka u partizane 19. i 20. jula 1942. godine.
Moderatori okruglog stola bili su Dejan Umetić, predsednik Skupštine SUBNOR-a Laćarak i Marijan Kubik, sekretar SUBNOR-a AP Vojvodine. Oni su u uvodnom izlaganju podsetili na značaj negovanja sećanja i očuvanja istine o Narodnooslobodilačkoj borbi i antifašizmu kao dominantoj karakteristici ovog područja tokom Drugog svetskog rata.
Pružajući podršku ideji i aktivnostima organizatora učesnike skupa pozdravili su Tamara Guja, pomoćnica pokrajinske sekretarke za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Jovo Baroščević, predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine.
Skup je od prve godine održavanja imao međunarodni karakter. Tako je bilo i ovaj put, uz prisustvo predstavnika diplomatskog kora koji su i sami pripremili izlaganja. Ispred Ambasade Ruske Federacije u Beogradu govorio je zamenik ambasadora Aleksandar Konanihin. U ime Ambasade Republike Belorusije prisutnima se obratio savetnik Aleksej Novik, dok je Ambasadu Narodne Republike Kine predstavljala savetnica Liu Jinghui.
Svečanosti je prisustvovao i kapetan Bogoslov Savov, pomoćnik izaslanika odbrane Republike Bugarske u Srbiji.
Kao domaćini, prisutne je pozdravila predsednica SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak Mirjana Janošević, koja je predstavila rad ovog udruženja koje je na svim nivoima u državi i regionu prepoznato kao jedno od najaktivnijih na negovanju kulture sećanja. U ime Mesne zajednice Laćarak učesnike je pozdravila sekretar Mesne zajednice Gordana Brljak. Među prvim izlagačima bio je Dušan Opačić, predstavnik portala Bratstvo koji je govorio o srpsko – ruskom bratstvu i kulturi sećanja. On je istakao da srpsko – ruske odnose ne čine samo istorijske, duhovne i kulturne veze, već i zajedničke vrednosti, međusobno poštovanje, solidarnost i savezništvo, koje je kroz istoriju više puta potvrđeno. Posebno je naglasio značaj zajedničke borbe srpskih partizana i Crvene armije u Drugom svetskom ratu, podsetivši da je oslobađanje Srbije 1944. godine bilo rezultat njihovog zajedničkog delovanja u borbi protiv fašizma. Opačić je, pohvaljujući rad laćaračkog udruženja naglasio da negovanje kulture sećanja naročito veliki značaj ima za buduće generacije koje treba da stasavaju na pravim vrednostima i istini.
Dr Mario Kalik je izlagao na temu „Istorijski i ideološki koreni germanskih i nacističkih genocida nad Slovenima“. Kako je rekao, njegov rad je deo šireg naučnog projekta o istraživanju rusofobije, unutar koje germansko – nemački civilizacijski krug ima posebno mesto, a jedan od ciljeva rada je da od zaborava sačuva mnoge činjenice o stradanju slovenskih naroda koje ima viševekovni kontinuitet.

Učesnici skupa u Laćarku

Bojan Vulin, sekretar Ruskog istorijskog društva u Srbiji, izlagao je na temu „Dekomunizacija kao maska za srbofobiju i rusofobiju“, u kojem je izneo stav da proces idekomunizacije u pojedinim evropskim zemljama prevazilaze okvire ideološkog odnosa prema komunizmu i predstavljaju, kako je ocenio, sredstvo za reviziju istorije i brisanje antifašističkog nasleđa srpskog i ruskog naroda. Vulin je govorio o sve evidentnijoj pojavi istorijskog revizionizma i rehabilitaciju kolaboracionističkih pokreta.
Vukan Đukić, predsednik Kluba mladih Ruskog istorijskog društva u Srbiji govorio je na temu „Kultura sećanja – njeno mesto u obrazovanju i kulturi“, ističući da kultura sećanja ima važnu ulogu u očuvanju istorijskog identiteta, vrednosti i kolektivnog pamćenja jednog naroda.
Bojana Komlenski, predstavnica Kluba mladih Ruskog istorijskog društva u Srbiji, govorila je na temu „Pravo na kulturu sećanja i pamćenja, kao temelj očuvanja istorijske istine“.

Dr Ljiljana Verner iz Fonda dijaspore za maticu govorila je o selektivnosti izbora tema u kulturi sećanja.
Dragoljub Bosnić iz Beogradskog foruma za svet ravnopravnih govorio je o pojavi fašizma i nacizma kao posledici zaborava, dok je profesor dr Momčilo Sakan sa Univerziteta odbrane ukazao na problem diskontinuiteta u kulturi sećanja.
Ivan Morić iz SUBNOR-a opštine Zemun govorio je o sećanju na učešće stranaca i pripadnika manjinskih naroda u oslobodilačkim ratovima, a mr Đorđe Vukmirović o civilnim žrtvama Prvog i Drugog svetskog rata u Podrinju i Jadru.
Ladislav Trajer iz Jevrejske opštine Novi Sad govorio je o primerima genocida u Drugom svetskom ratu i lažnom antifašizmu, a Mijoljub Josipović iz SUBNOR-a Bogatić o nosiocima Karađorđeve zvezde iz Mačve.
Filip Pronek, predstavnik Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine u Srbiji govorio je o sećanju na pripadnike ukrajinske zajednice koji su učestvovali u oslobodilačkim ratovima Srbije i problemu njihovog zaborava.
Učesnicima se obratio i predsednik SUBNOR-a Novi Beograd Ranko Spalević.
Dejan Umetić, kao domaćin i organizator prezadovoljan je ovogodišnjim okruglim stolom koji je bio brojniji nego prethodnih godina. Po njegovim rečima, bilo je mnogo mladih izlagača koji dolaze iz humanističke struke. On je istakao važnost činjenice da je ovogodišnji okrugli sto o kulturi sećanja zvanično podržan od pokrajinskih organa vlasti a ujedno je prvi put obezbeđena podrška i saradnja Ambasade Narodne Republike Kine.
Vreme pre i posle zvaničnog skupa učesnicu su proveli u razmeni iskustava i prijatnim razgovorima kroz koje su produbili prijateljstva i zajedničke poglede na kulturu sećanja.

Dejan Mostarlić
Portal Bratstvo

Projekat „Kultura sećanja zalog za budućnost“ sufinansiran je od strane Gradske uprave za kulturu, sport i mlade Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.