Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
„Хлеб у Великом рату“ је назив изложбе у Завичајном музеју у Руми која је отворена 16. марта и траје до краја месеца. Аутор изложбе је Димитрије Вујадиновић, а сама изложба се састоји од 21 паноа са документарним фотографијама и сведочанствима учесника, све у част војничког хлеба, „таина“ (реч потиче из арапског језика и значи следовање), захваљујући којем су многи преживели ратне страхоте.
Јелена Арсеновић из Завичајног музеја је указала да хлеб, поред прагматичне, има и вишеструко, дубоко симболичко значење.
– Рађање, смрт и васкрснуће, својим процесом настанка симболизује хлеб. Он је повезан са култом предака и плодности, а обредни хлебови су присутни у целокупном циклусу наших верских празника – каже Јелена Арсеновић.
Аутор изложбе Димитрије Вујадиновић објашњава да је у Великом рату хлеб био основно следовање војника, у свим војскама, не само у нашој. Али српски војник је имао дневно следовање од једног килограма хлеба, а на пример француски војник је имао следовање од 750 грама, а амерички од 650 грама. Иначе, „таин“ је био тврд хлеб, тежак пола килограма, а правио се од 70 одсто ражи и преостало од пшеничног брашна.
У каталогу је посебно истакнута фотографија Алексе Здравковића, војника из Пирота и његова судбина везана за „таин“, хлеб који га је заштитио од куршума. Њега је мајка, по мобилизацији 1912. године, заветовала да не сме да окуси ни залогај тог првог хлеба који је добио, него да га чува и носи уз себе, веровала је да га „таин“ чува од куршума. Тако је и било свих шест ратних година. Алекса се после шест година вратио са бројним одликовањима, у чину наредника, а хлеб који је вратио чува се у Музеју Понишавља у Пироту.
С. Џ.