ИЗ­ЛО­ЖБА У ЗА­ВИ­ЧАЈ­НОМ МУ­ЗЕ­ЈУ РУ­МА – При­ча о вој­нич­ком хле­бу у Ве­ли­ком ра­ту

„Хлеб у Ве­ли­ком ра­ту“ је на­зив из­ло­жбе у За­ви­чај­ном му­зе­ју у Ру­ми ко­ја је отво­ре­на 16. мар­та и тра­је до кра­ја ме­се­ца. Аутор из­ло­жбе је Ди­ми­три­је Ву­ја­ди­но­вић, а са­ма из­ло­жба се са­сто­ји од 21 па­ноа са до­ку­мен­тар­ним фо­то­гра­фи­ја­ма и све­до­чан­стви­ма уче­сни­ка, све у част вој­нич­ког хле­ба, „та­и­на“ (реч по­ти­че из арап­ског је­зи­ка и зна­чи сле­до­ва­ње), за­хва­љу­ју­ћи ко­јем су мно­ги пре­жи­ве­ли рат­не стра­хо­те.
Је­ле­на Ар­се­но­вић из За­ви­чај­ног му­зе­ја је ука­за­ла да хлеб, по­ред праг­ма­тич­не, има и ви­ше­стру­ко, ду­бо­ко сим­бо­лич­ко зна­че­ње.
– Ра­ђа­ње, смрт и вас­кр­сну­ће, сво­јим про­це­сом на­стан­ка сим­бо­ли­зу­је хлеб. Он је по­ве­зан са кул­том пре­да­ка и плод­но­сти, а об­ред­ни хле­бо­ви су при­сут­ни у це­ло­куп­ном ци­клу­су на­ших вер­ских пра­зни­ка – ка­же Је­ле­на Ар­се­но­вић.
Аутор из­ло­жбе Ди­ми­три­је Ву­ја­ди­но­вић об­ја­шња­ва да је у Ве­ли­ком ра­ту хлеб био основ­но сле­до­ва­ње вој­ни­ка, у свим вој­ска­ма, не са­мо у на­шој. Али срп­ски вој­ник је имао днев­но сле­до­ва­ње од јед­ног ки­ло­гра­ма хле­ба, а на при­мер фран­цу­ски вој­ник је имао сле­до­ва­ње од 750 гра­ма, а аме­рич­ки од 650 гра­ма. Ина­че, „та­ин“ је био тврд хлеб, те­жак по­ла ки­ло­гра­ма, а пра­вио се од 70 од­сто ра­жи и пре­о­ста­ло од пше­нич­ног бра­шна.
У ка­та­ло­гу је по­себ­но ис­так­ну­та фо­то­гра­фи­ја Алек­се Здрав­ко­ви­ћа, вој­ни­ка из Пи­ро­та и ње­го­ва суд­би­на ве­за­на за „та­ин“, хлеб ко­ји га је за­шти­тио од кур­шу­ма. Ње­га је мај­ка, по мо­би­ли­за­ци­ји 1912. го­ди­не, за­ве­то­ва­ла да не сме да оку­си ни за­ло­гај тог пр­вог хле­ба ко­ји је до­био, не­го да га чу­ва и но­си уз се­бе, ве­ро­ва­ла је да га „та­ин“ чу­ва од кур­шу­ма. Та­ко је и би­ло свих шест рат­них го­ди­на. Алек­са се по­сле шест го­ди­на вра­тио са број­ним од­ли­ко­ва­њи­ма, у чи­ну на­ред­ни­ка, а хлеб ко­ји је вра­тио чу­ва се у Му­зе­ју По­ни­ша­вља у Пи­ро­ту.

С. Џ.