Atomski zdesna
Atomski zdesna i atomski sleva bile su naredbe tokom pešadijske …
Priče iz Centra za dijalizu Sremske Mitrovice
Život na aparatuSvetski dan bubrega, 10. mart obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine u Srbiji se ovaj datum obeležava svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme“ ima za cilj da šira javnost postane svesna činjenice da bolesti bubrega utiču na milione ljudi širom sveta. Svetski dan bubrega obeležen je i u Sremskoj Mitrovici, u organizaciji Udruženja bubrežnih invalida, Doma zdravlja, Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica i Gradske uprave za zdravstvenu, socijalnu i zaštitu životne sredine.
Vaskrsije Trkulja iz Šida ima 64 godine i svaki drugi dan odlazi na dijalizu u mitrovačku bolnicu. Uskoro ga očekuje transplantacija, koju on dočekuje pun optimizma.
– Sestra će mi donirati bubreg, spremili smo sve papire i za nekoliko dana idemo na zajednički pregled. Očekujem samo da mi u bolnici kažu kada će izvršiti transplantaciju. Tri i po godine idem na dijalizu i uglavnom se dobro osećam, a terapije traju četiri sata. Veliki problem nam predstavlja prevoz, jer sam ja iz Šida. Mora se poraniti ujutru, teško je zimi, kad je ružno vreme, ali i leti. Bilo bi dobro kada bi u Šidu išli na terapije, jer ima dosta ljudi odavde koji putuju svaki drugi dan u Sremsku Mitrovicu. Ne zna onaj ko ne boluje od ove bolesti kako je biti na dijalizi. Naporno je, i samo po sebi je obaveza. Neko podnosi bolje ove terapije, neko lošije. Nadamo se da će biti bolje – sa vedrinom priča ovaj čovek i ističe da zdravlje nema cenu.
Prema informacijama koje smo dobili iz šidskog Doma zdravlja, iz šidske opštine se svakog dana osim nedelje u zdravstveni centar u Sremsku Mitrovicu na dijalizu vozi 21 bolesnik. Najveći broj obolelih je iz Šida njih šest, zatim iz Višnjićeva troje, iz Adaševaca, Sota i Bikić Dola, Morovića dvoje, a po jedan bolesnik iz Batrovaca, Bačinaca, Gibarca, Kukujevaca i Ilinaca.
Kako navodi direktor Doma zdravlja u Šidu dr Krsto Kureš, trenutno zdravstvena ustanova u Šidu poseduje dva vozila za prevoz pacijenata koji na relaciji Šid – Sremska Mitrovica voze bolesnike dva puta dnevno.
– Trenutno smo u fazi pregovaranja za kupovinu novog sanitetskog vozila koje bi koristili za prevoz tih pacijenata. Nadamo se donaciji od strane humanitarnih organizacija, jer vozilo koje sada koristimo je prilično dotrajalo. Za sada nemamo mogućnosti za izgradnju centra za dijalizu na području opštine Šid. U svakom slučaju to bi nam puno značilo, ali je u ovom momentu neostvarivo. Nadam se da će se u dogledno vreme stvoriti mogućnosti i za tako nešto, što bi nam svakako bilo od velike koristi – istakao je dr Krsto Kureš.
Još jedna bubrežna bolesnica Mirjana Marinković iz Velikih Radinaca napominje da se uz dugogodišnje terapije javljaju i nus pojave. Ova pozitivna i nasmejana žena već devet godina ide na dijalizu.
– Već devetu godinu idem na dijalizu, sa 36 godina sam krenula na terapiju. U poslednje vreme imam problem, jer mi je pritisak nizak, što dodatno otežava stvari. Pacijentima koji idu dugo na dijalizu pojave se i nus pojave. Vremenom je sve teže i teže. Na listi za transplantaciju sam sedam godina i nisu me još nijednom zvali. Iskreno, ni ne očekujem. Nisam mnogo znala o bolesti bubrega, dijalizi, ishrani, kako postupiti u nekim momentima, a sve sam to savladala kroz razgovore, predavanja i druženja koja organizuje Udruženje bubrežnih invalida – kaže Mirjana.
Predsednik Udruženja bubrežnih invalida Vladimir Srbljanin iz Batrovaca bori se sa bolešću bubrega već 22 godine.
– Užasno mi je bilo u početku, o svemu sam razmišljao, a kasnije sam se adaptirao i pokušavam, dok sam na terapiji da se isključim. Kad to prođe onda nastavljam dalje, planiram svoj dan. Putujem iz Batrovaca i prevoz je loš, kombiji su stari. Kada bi postojala mogućnost da u Šidu postoji neki centar gde bi išli na dijalizu pitanje je dokle bi opstali. Svakako bi bilo fizički lakše, ali u Sremskoj Mitrovici je ipak bolnički centar. Šta god da se desi tu je i hirurg, transfuzija… Na listi sam za transplantaciju petnaestak godina, pozivan sam nekoliko puta, ali nisam bio odabran. Po broju donorskih kartica mi se nalazimo među poslednjim u Evropi – objasnio je Srbljanin.
Transplantacija i doniranje organa tema je o kojoj se dosta govori, ali malo zna, zbog čega je neophodno podizanje svesti kod stanovništva. O tome kako izgleda život nakon transplantacije ispričao nam je Marinko Divljak, predsednik Udruženja transplantiranih „Pan transplant“ iz Novog Sada.
– Transplantacija mi je izvršena pre šest i po godina, a četiri godine sam išao na dijalizu. Već je sedma godina nastupila kako mi je bubreg transplantiran i osećam se sasvim solidno. Imao sam sreće da sam transplantiran u veoma kratkom roku. Transplantacija je vid lečenja, a ne izlečenje. Nadamo se da ćemo podignuti malo svest stanovništva o ovoj bolesti, jer je ova bolest podmukla – dodaje Divljak.
Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Sanja Stanetić