10.02.2016.
Kultura

ЈУ­БИ­ЛЕЈИ – 150 година митровачке Библиотеке

Би­бли­о­те­ка „Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић“ из Срем­ске Ми­тро­ви­це обе­ле­жи­ла је про­шлог че­тврт­ка, 4. фе­бру­а­ра, свој дан и про­сла­ви­ла ве­ли­ки ју­би­леј, 150 го­ди­на од осни­ва­ња Срп­ске гра­ђан­ске чи­та­о­ни­це у гра­ду на Са­ви.
Му­зич­ко – драм­ским про­гра­мом, ци­та­том ве­ли­ког До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа „Књи­ге, бра­ћо мо­ја, књи­ге, а не зво­на и пра­пор­це“ у По­зо­ри­шту „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић“ пред­ста­вљен је за­че­так и раз­вој Чи­та­о­ни­це до да­на­шњих да­на.
Овој све­ча­но­сти при­су­ство­ва­ли су по­кра­јин­ски се­кре­тар за кул­ту­ру и јав­но ин­фор­ми­са­ње Сла­ви­ша Гру­јић, пред­став­ни­ци Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка То­ми­слав Јан­ко­вић и на­чел­ник Град­ске упра­ве за кул­ту­ру, спорт и омла­ди­ну Или­ја Не­дић, ди­рек­то­ри уста­но­ва кул­ту­ре са те­ри­то­ри­је Гра­да, као и број­ни Ми­тров­ча­ни, љу­би­те­љи књи­ге и пи­са­не ре­чи.
– Има­ти уста­но­ву ко­ја ба­шти­ни век и по успе­шног ра­да за­и­ста ни­је ма­ла ствар. Ка­да при­ча­мо о на­шој Би­бли­о­те­ци, мо­ра­мо да се вра­ти­мо век и по уна­зад и на ту 1866. го­ди­ну, ка­да се гру­па ми­тро­вач­ких ин­те­лек­ту­а­ла­ца, ен­ту­зи­ја­ста, а нај­пре хра­брих љу­ди, ор­га­ни­зо­ва­ла, да­ла свој но­вац, уло­жи­ла сво­је вре­ме да се јед­на ова­ква ин­сти­ту­ци­ја осну­је у на­шем гра­ду. Да­нас је она стуб, те­мељ, ме­сто и ри­зни­ца где се чу­ва на­ше кул­тур­но бла­го, на­ша исто­ри­ја и све оно што Би­бли­о­те­ка у свом са­др­жа­ју мо­же да по­ну­ди гра­ђа­ни­ма. Сто два­де­сет хи­ља­да књи­га, 6.300 чла­но­ва Би­бли­о­те­ке нај­бо­ље го­во­ре ко­ли­ки је зна­чај и уло­га ове ин­сти­ту­ци­је. Град ће и да­ље по­др­жа­ва­ти ваш рад и пра­ти­ти вас, јер се раз­во­јем би­бли­о­те­кар­ства и сам град раз­ви­јао – из­ја­вио је за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка То­ми­слав Јан­ко­вић, ко­ји је по­здра­вио све при­сут­не го­сте на све­ча­но­сти у По­зо­ри­шту.
Би­бли­о­те­ка „Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић“ је јед­на од нај­ста­ри­јих би­бли­о­те­ка у Сре­му. Ње­ни те­ме­љи ве­зу­ју се за 1886. го­ди­ну, ка­да је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци осно­ва­на Срп­ска гра­ђан­ска чи­та­о­ни­ца, пр­ва би­бли­о­те­ка у гра­ду. Кра­јем XIX и по­чет­ком XX ве­ка у гра­ду су на­ста­ја­ле и дру­ге би­бли­о­те­ке ко­је су у го­ди­на­ма Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та до­жи­вља­ва­ле и ра­за­ра­ња и пре­ста­нак ра­да. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, 1946. го­ди­не, до­ла­зи до об­је­ди­ња­ва­ња књи­жних фон­до­ва у гра­ду и ства­ра­ња На­род­не књи­жни­це и чи­та­о­ни­це „Про­све­та“, ко­ја је има­ла 2.115 књи­га и би­ла сме­ште­на у две про­сто­ри­је при­ват­не згра­де. Го­ди­не ко­је су сле­ди­ле озна­чи­ле су са­др­жај­не пу­те­ве раз­во­ја но­ве би­бли­о­те­ке на ста­рим те­ме­љи­ма. Го­ди­не 1969. би­бли­о­те­ка ула­зи у но­ве про­сто­ри­је у цен­тру гра­да и до­би­ја на­зив „Гли­го­ри­је Во­за­ре­вић“, по искре­ном љу­би­те­љу књи­га, ко­ри­ча­ру, књи­го­ве­сцу и из­да­ва­чу XIX ве­ка Гли­го­ри­ју Возарoвићу, ро­ђе­ном у Ле­жи­ми­ру, се­лу крај Срем­ске Ми­тро­ви­це.
– Срп­ска гра­ђан­ска чи­та­о­ни­ца је нај­ста­ри­ја кул­тур­на уста­но­ва у на­шем гра­ду, и ње­но осни­ва­ње пред­ста­вља за­че­так би­бли­о­теч­ке де­лат­но­сти у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. У то вре­ме град се убр­за­но раз­ви­јао у сва­ком сми­слу, па и на по­љу кул­ту­ре. У Чи­та­о­ни­ци су се чи­та­ле књи­ге и штам­па, одр­жа­ва­ла пре­да­ва­ња и три­би­не, кон­цер­ти и ба­ло­ви, књи­жев­не ве­че­ри, а ве­о­ма че­сто се у про­сто­ру Чи­та­о­ни­це оку­пља­ла по­ли­тич­ка ели­та и до­че­ки­ва­ли го­сти из дру­гих гра­до­ва. Чи­та­о­ни­ца је са­ра­ђи­ва­ла са свим срод­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма и уче­ство­ва­ла на обе­ле­жа­ва­њу мно­гих ју­би­ле­ја дру­гих дру­шта­ва и по­је­ди­на­ца. Књи­жни фонд Срп­ске гра­ђан­ске чи­та­о­ни­це био је мо­рал­ни те­мељ ње­не ко­лек­тив­не дру­штве­но­сти, на­во­ди та­да­шњи пред­сед­ник др Или­ја Ба­јић – ис­та­кла је у свом го­во­ру управ­ни­ца ми­тро­вач­ке Би­бли­о­те­ке Жив­ка Ма­тић.
Чла­но­ви чи­та­о­ни­це су би­ли му­шкар­ци, све до фе­бру­а­ра 1913. го­ди­не, ка­да је Глав­на скуп­шти­на на пред­лог чла­на Јо­ва­на Удиц­ког ре­ши­ла да се за чла­но­ве чи­та­о­ни­це мо­гу при­ма­ти и же­не. У ве­ли­ком по­жа­ру у Срп­ском до­му 1914. го­ди­не књи­жни­ца је пре­тр­пе­ла ве­ли­ку ште­ту и са­мо за­хва­љу­ју­ћи гим­на­зи­јал­ци­ма, ко­ји су из ра­сту­ћег пла­ме­на из­вла­чи­ли књи­ге, са­чу­ва­на је из ди­ма и пе­пе­ла.
– Одо­ле­ва­ла је књи­жни­ца ра­зним про­бле­ми­ма, рат­ним ра­за­ра­њи­ма, те­шким вре­ме­ни­ма, бес­па­ри­ци, али се и об­на­вља­ла и оса­вре­ме­њи­ва­ла. Се­ли­ла се, ме­ња­ла на­зи­ве, сме­њи­ва­ли су се књи­жни­ча­ри, би­бли­о­те­ка­ри, ен­ту­зи­ја­сти и кре­а­тив­ци, а сви на истом по­слу, на не­го­ва­њу, раз­ви­ја­њу и ши­ре­њу љу­ба­ви пре­ма пи­са­ној ре­чи. Век и по Ми­тров­ча­не оку­пља књи­га и чи­та­ње, од Срп­ске гра­ђан­ске чи­та­о­ни­це, пре­ко На­род­не књи­жни­це и чи­та­о­ни­це „Про­све­та“, па до би­бли­о­те­ке са­вре­ме­ног до­ба Би­бли­о­те­ке „Гли­го­ри­је Во­за­ро­вић“. И ма­да Би­бли­о­те­ка да­нас бро­ји ви­ше ко­ри­сни­ка и књи­га, ма­да је ауто­ма­ти­зо­ва­ла сво­је по­сло­ва­ње, услу­ге ко­је пру­жа су бр­же и ра­зно­вр­сни­је, ни­је од­сту­пи­ла од иде­је за­че­те у Срп­ској гра­ђан­ској чи­та­о­ни­ци као основ­ног усло­ва да Чи­та­о­ни­ца тра­је. Као и на сво­јим по­че­ци­ма, и да­ље се Ми­тров­ча­ни оку­пља­ју у Срп­ском до­му око књи­ге и кул­тур­них зби­ва­ња, а ко­јих је у Би­бли­о­те­ци на пре­тек. И да­ље смо на истом по­слу, ши­ри­мо исту ми­си­ју, не­гу­је­мо и раз­ви­ја­мо љу­бав пре­ма књи­зи и чи­та­њу – на­во­ди Жив­ка Ма­тић.
Да­нас Би­бли­о­те­ка по сво­јој раз­ви­је­но­сти и функ­ци­ји пред­ста­вља јед­ну од ре­ги­о­нал­них би­бли­о­те­ка у би­бли­о­теч­ко – ин­фор­ма­ци­о­ном си­сте­му Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Пре­ма ре­ше­њу Ми­ни­стар­ства за кул­ту­ру Би­бли­о­те­ка оба­вља ма­тич­ну функ­ци­ју за би­бли­о­те­ке Сре­ма. Струч­ни рад Би­бли­о­те­ке од­ви­ја се у Оде­ље­њу за ма­тич­не по­сло­ве, Оде­ље­њу за на­бав­ку и об­ра­ду књи­га, Оде­ље­њу за по­пу­ла­ри­за­ци­ју књи­ге и чи­та­ња, За­ви­чај­ној збир­ци, Оде­ље­њу за рад са од­ра­сли­ма, Чи­та­о­ни­ци са струч­ном и при­руч­ном ли­те­ра­ту­ром, Оде­ље­њу за рад са де­цом и огран­ци­ма Би­бли­о­те­ке у Бо­су­ту, Јар­ку, Ку­зми­ну, Мар­тин­ци­ма, Чал­ми и Ша­шин­ци­ма.
У окви­ру кул­тур­не и јав­не де­лат­но­сти, Би­бли­о­те­ка оства­ру­је са­рад­њу са број­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од пред­школ­ског уз­ра­ста до зре­лог до­ба. Кроз ње­не про­сто­ре про­ђу мно­ги го­сти (књи­жев­ни­ци, сли­ка­ри, на­уч­ни­ци) ко­ји сво­јим го­во­ром и де­лом пру­жа­ју бо­гат­ство и ле­по­ту чо­ве­ко­вог ства­ра­ла­штва.

Би­ља­на Се­ла­ко­вић
Фо­то: Жељ­ко Пе­трас

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.