Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
ЈУБИЛЕЈИ – 150 година митровачке Библиотеке
10
феб
Библиотека „Глигорије Возаровић“ из Сремске Митровице обележила је прошлог четвртка, 4. фебруара, свој дан и прославила велики јубилеј, 150 година од оснивања Српске грађанске читаонице у граду на Сави.
Музичко – драмским програмом, цитатом великог Доситеја Обрадовића „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце“ у Позоришту „Добрица Милутиновић“ представљен је зачетак и развој Читаонице до данашњих дана.
Овој свечаности присуствовали су покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, представници Града Сремска Митровица, заменик градоначелника Томислав Јанковић и начелник Градске управе за културу, спорт и омладину Илија Недић, директори установа културе са територије Града, као и бројни Митровчани, љубитељи књиге и писане речи.
– Имати установу која баштини век и по успешног рада заиста није мала ствар. Када причамо о нашој Библиотеци, морамо да се вратимо век и по уназад и на ту 1866. годину, када се група митровачких интелектуалаца, ентузијаста, а најпре храбрих људи, организовала, дала свој новац, уложила своје време да се једна оваква институција оснује у нашем граду. Данас је она стуб, темељ, место и ризница где се чува наше културно благо, наша историја и све оно што Библиотека у свом садржају може да понуди грађанима. Сто двадесет хиљада књига, 6.300 чланова Библиотеке најбоље говоре колики је значај и улога ове институције. Град ће и даље подржавати ваш рад и пратити вас, јер се развојем библиотекарства и сам град развијао – изјавио је заменик градоначелника Томислав Јанковић, који је поздравио све присутне госте на свечаности у Позоришту.
Библиотека „Глигорије Возаровић“ је једна од најстаријих библиотека у Срему. Њени темељи везују се за 1886. годину, када је у Сремској Митровици основана Српска грађанска читаоница, прва библиотека у граду. Крајем XIX и почетком XX века у граду су настајале и друге библиотеке које су у годинама Првог и Другог светског рата доживљавале и разарања и престанак рада. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице „Просвета“, која је имала 2.115 књига и била смештена у две просторије приватне зграде. Године које су следиле означиле су садржајне путеве развоја нове библиотеке на старим темељима. Године 1969. библиотека улази у нове просторије у центру града и добија назив „Глигорије Возаревић“, по искреном љубитељу књига, коричару, књиговесцу и издавачу XIX века Глигорију Возарoвићу, рођеном у Лежимиру, селу крај Сремске Митровице.
– Српска грађанска читаоница је најстарија културна установа у нашем граду, и њено оснивање представља зачетак библиотечке делатности у Сремској Митровици. У то време град се убрзано развијао у сваком смислу, па и на пољу културе. У Читаоници су се читале књиге и штампа, одржавала предавања и трибине, концерти и балови, књижевне вечери, а веома често се у простору Читаонице окупљала политичка елита и дочекивали гости из других градова. Читаоница је сарађивала са свим сродним институцијама и учествовала на обележавању многих јубилеја других друштава и појединаца. Књижни фонд Српске грађанске читаонице био је морални темељ њене колективне друштвености, наводи тадашњи председник др Илија Бајић – истакла је у свом говору управница митровачке Библиотеке Живка Матић.
Чланови читаонице су били мушкарци, све до фебруара 1913. године, када је Главна скупштина на предлог члана Јована Удицког решила да се за чланове читаонице могу примати и жене. У великом пожару у Српском дому 1914. године књижница је претрпела велику штету и само захваљујући гимназијалцима, који су из растућег пламена извлачили књиге, сачувана је из дима и пепела.
– Одолевала је књижница разним проблемима, ратним разарањима, тешким временима, беспарици, али се и обнављала и осавремењивала. Селила се, мењала називе, смењивали су се књижничари, библиотекари, ентузијасти и креативци, а сви на истом послу, на неговању, развијању и ширењу љубави према писаној речи. Век и по Митровчане окупља књига и читање, од Српске грађанске читаонице, преко Народне књижнице и читаонице „Просвета“, па до библиотеке савременог доба Библиотеке „Глигорије Возаровић“. И мада Библиотека данас броји више корисника и књига, мада је аутоматизовала своје пословање, услуге које пружа су брже и разноврсније, није одступила од идеје зачете у Српској грађанској читаоници као основног услова да Читаоница траје. Као и на својим почецима, и даље се Митровчани окупљају у Српском дому око књиге и културних збивања, а којих је у Библиотеци на претек. И даље смо на истом послу, ширимо исту мисију, негујемо и развијамо љубав према књизи и читању – наводи Живка Матић.
Данас Библиотека по својој развијености и функцији представља једну од регионалних библиотека у библиотечко – информационом систему Републике Србије. Према решењу Министарства за културу Библиотека обавља матичну функцију за библиотеке Срема. Стручни рад Библиотеке одвија се у Одељењу за матичне послове, Одељењу за набавку и обраду књига, Одељењу за популаризацију књиге и читања, Завичајној збирци, Одељењу за рад са одраслима, Читаоници са стручном и приручном литературом, Одељењу за рад са децом и огранцима Библиотеке у Босуту, Јарку, Кузмину, Мартинцима, Чалми и Шашинцима.
У оквиру културне и јавне делатности, Библиотека остварује сарадњу са бројном читалачком публиком од предшколског узраста до зрелог доба. Кроз њене просторе прођу многи гости (књижевници, сликари, научници) који својим говором и делом пружају богатство и лепоту човековог стваралаштва.
Биљана Селаковић
Фото: Жељко Петрас