У РУМ­СКОЈ ОП­ШТИ­НИ ЗА­ВР­ШЕ­НА АК­ЦИ­ЈА БЕС­ПЛАТ­НЕ АНА­ЛИ­ЗЕ ЗЕ­МЉИ­ШТА – Не­ра­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње ми­не­рал­них ђу­бри­ва

По­сле ви­ше­го­ди­шње па­у­зе рум­ска оп­шти­на је из­дво­ји­ла сред­ства за ана­ли­зу 2.200 узо­ра­ка основ­не плод­но­сти по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта на сво­јој те­ри­то­ри­ји.
Же­ле­ћи да иза­ђе у су­срет по­љо­при­вред­ним про­из­во­ђа­чи­ма, број узо­ра­ка по јед­ном ре­ги­стро­ва­ном по­љо­при­вред­ном га­здин­ству ни­је био огра­ни­чен. Је­ди­ни услов је био да је под­но­си­лац зах­те­ва упи­сан у ре­ги­стру по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва ко­ји во­ди Упра­ва за тре­зор.
Цео по­сао око ана­ли­зе зе­мљи­шта оба­ви­ла је По­љо­при­вред­на струч­на слу­жба Ру­ма.
– О зна­ча­ју ана­ли­зе зе­мљи­шта не тре­ба по­себ­но го­во­ри­ти. Украт­ко ћу ре­ћи два основ­на раз­ло­га. Пр­ви је са про­из­вод­не стра­не, а дру­ги са ста­но­ви­шта оства­ри­ва­ња пра­ва на суб­вен­ци­је. Ре­дов­на кон­тро­ла основ­не плод­но­сти по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта је пред­у­слов пра­вил­не ис­хра­не би­ља. На тај на­чин са­зна­је­мо са­др­жај хран­љи­вих ма­те­ри­ја у зе­мљи­шту и од­ре­ђу­је­мо вр­сту и ко­ли­чи­ну ђу­бри­ва ко­је су нео­п­ход­не биљ­ци. Ђу­бре­ње „на­па­мет“ ву­че са со­бом број­не не­га­тив­не по­сле­ди­це. Че­сто се упо­тре­бља­ва­ју пре­ве­ли­ке ко­ли­чи­не ђу­бри­ва. То до­во­ди до по­ве­ћа­ња тро­шко­ва про­из­вод­ње, за­га­ђе­ња жи­вот­не сре­ди­не, а до­ла­зи и до бло­ка­де по­је­ди­них хра­њи­вих еле­ме­на­та што узро­ку­је пад при­но­са. Да би се из­бе­гле све штет­не по­сле­ди­це пре­те­ра­ног или не­до­вољ­ног уно­са хра­ни­ва нео­п­ход­но је ре­дов­но ра­ди­ти ана­ли­зу зе­мљи­шта на сва­кој пар­це­ли – ис­ти­че Угље­ша Тр­ку­ља из По­љо­при­вред­не струч­не слу­жбе Ру­ма.
Ка­ко би цео по­сао био ква­ли­тет­но ура­ђен, с об­зи­ром да се у сам про­цес из објек­тив­них раз­ло­га кре­ну­ло ма­ло ка­сни­је не­го што је ина­че прак­са, би­ло је по­треб­но ис­ко­ри­сти­ти све ре­сур­се из аграр­ног сек­то­ра ко­је по­сто­је у рум­ској оп­шти­ни.
– Кра­так вре­мен­ски пе­ри­од на­док­на­ђен је по­ве­зи­ва­њем са по­љо­при­вред­ним за­дру­га­ма, Удру­же­њем по­љо­при­вред­ни­ка Ру­ма и ме­сним за­јед­ни­ца­ма, ко­ји­ма овом при­ли­ком же­ли­мо да се за­хва­ли­мо на по­мо­ћи – ис­ти­че Угље­ша Тр­ку­ља.
У окви­ру ак­ци­је кон­тро­ле плод­но­сти зе­мљи­шта уоче­но је да се у цен­трал­ном и се­вер­ном де­лу рум­ске оп­шти­не ПХ вред­ност кре­ће у гра­ни­ца­ма оп­ти­мал­них вред­но­сти за оба­вља­ње ра­тар­ске про­из­вод­ње. Уочен је про­блем са по­ве­ћа­ном ки­се­ло­сти зе­мљи­шта на по­је­ди­ним пар­це­ла­ма ју­жног де­ла оп­шти­не. Нај­ве­ћи про­блем је из­ра­жен у Ви­то­јев­ци­ма, Гра­бов­ци­ма и Клен­ку. На та­квим по­вр­ши­на­ма тре­ба раз­ми­шља­ти о упо­тре­би кал­ци­јум кар­бо­на­та ра­ди по­прав­ке ових зе­мљи­шта.
Са­др­жај кал­ци­јум кар­бо­на­та је на та­квом ни­воу да не пред­ста­вља огра­ни­ча­ва­ју­ћи фак­тор за ба­вље­ње ра­тар­ском про­из­вод­њом.
– Са­др­жај ху­му­са го­во­ри о бо­гат­ству зе­мљи­шта у ор­ган­ској ма­те­ри­ји. Еви­дент­но је да је ни­во ху­му­са у зе­мљи­шту у фа­зи опа­да­ња. То је по­сле­ди­ца сма­ње­не упо­тре­бе стај­ња­ка због сма­ње­ног сточ­ног фон­да као и ло­ше прак­се па­ље­ња же­тве­них оста­та­ка. По­ка­за­те­љи са­др­жа­ја ху­му­са ко­ји су утвр­ђе­ни ово­го­ди­шњом ана­ли­зом зе­мљи­шта ука­зу­ју на по­тре­бу да се апе­лу­је на по­љо­при­вред­не про­из­во­ђа­че да пре­ки­ну са прак­сом па­ље­ња же­тве­них оста­та­ка – ис­ти­че струч­ни са­рад­ник Го­ран Дроб­њак.
До­би­је­ни ре­зул­та­ти на­ме­ћу по­тре­бу да се на што ве­ћем бро­ју пар­це­ла ура­ди ана­ли­за на ком ни­воу се на­ла­зи фос­фор у зе­мљи­шту и да би од­ре­ди­ли пра­ву нор­му за ђу­бре­ње.
– Ана­ли­зе зе­мљи­шта су и ове го­ди­не по­ка­за­ле да су на­ша зе­мљи­шта до­бро обез­бе­ђе­на ка­ли­ју­мом и да се ве­ли­ке уште­де мо­гу на­пра­ви­ти у сма­ње­ном упо­тре­бом овог еле­мен­та у ђу­бре­њу – до­да­је Дроб­њак.
Kада је реч о ре­зул­та­ти­ма агро­хе­миј­ских ана­ли­за зе­мљи­шта са пар­це­ла ко­је се на­ла­зе под ви­ше­го­ди­шњим за­са­ди­ма или се на њи­ма пла­ни­ра по­ди­за­ње ви­ше­го­ди­шњих за­са­да, ура­ђе­но је укуп­но 435 агро­хе­миј­ских ана­ли­за, а 229 ана­ли­зи­ра­них узо­ра­ка зе­мљи­шта има ви­сок или ште­тан са­др­жај оба ма­кро­е­ле­мен­та (фос­фор и ка­ли­јум), па се не пре­по­ру­чу­је њи­хо­во уно­ше­ње у зе­мљи­ште нај­ма­ње на­ред­не три, че­ти­ри го­ди­не.
– Исто­вре­ме­но, 53 ана­ли­зи­ра­на узор­ка зе­мљи­шта има ви­сок или ште­тан са­др­жај фос­фо­ра, а 24 ана­ли­зи­ра­на узор­ка зе­мљи­шта има ви­сок или ште­тан са­др­жај ка­ли­ју­ма. На осно­ву из­вр­ше­них ана­ли­за до­би­је­них ре­зул­та­та мо­же се за­кљу­чи­ти да се на око 71 од­сто пар­це­ла вр­ши не­ра­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње ми­не­рал­них ђу­бри­ва. На овим пар­це­ла­ма тро­шко­ви про­из­вод­ње су знат­но ве­ћи, а ква­ли­тет и при­нос пло­до­ва је ни­жи од оче­ки­ва­ног – ис­ти­че Ла­зар Кље­шта­но­вић из ПСС.

С. Џа­ку­ла