СЕ­ДАМ СТА­НО­ВА ИЗ­ГО­РЕ­ЛО У ВРД­НИ­КУ ПРО­ШЛОГ ВИ­КЕН­ДА – У Но­ву го­ди­ну без кро­ва над гла­вом

Из­го­ре­ли на­ме­штај, уни­ште­ну кућ­ну бе­лу тех­ни­ку, остат­ке угље­ни­са­не кров­не кон­струк­ци­је, још ни­су раш­чи­сти­ли ста­на­ри чи­ји су ста­но­ви из­го­ре­ли у но­ћи из­ме­ђу 26. и 27. де­цем­бра, у На­се­љу Ста­ра ко­ло­ни­ја у Врд­ни­ку. Се­дам по­ро­ди­ца у ва­тре­ној сти­хи­ји, ко­ја је оста­ви­ла пу­стош, оста­ло је без кро­ва над гла­вом. Ста­но­ви ко­ји су у вла­сни­штву ба­ње Тер­мал, њи­хо­ви за­куп­ци твр­де да ни­су у мо­гућ­но­сти са­ми ште­ту да на­док­на­де, док су при­вре­ме­ни сме­штај на­шли код род­би­не и при­ја­те­ља.
Се­дам ста­но­ва, у згра­ди чи­ји су вла­сни­ци ве­ћи­ном ко­ри­сни­ци со­ци­јал­не по­мо­ћи, из­го­ре­ло је за трен, ка­да је ва­тра, из још не­у­твр­ђе­них раз­ло­га, за­хва­ти­ла пр­во кров­ну кон­струк­ци­ју згра­де, а он­да се ве­ли­ком бр­зи­ном ши­ри­ла све да­ље.
– Син је са­свим слу­чај­но иза­шао да узме веш са жи­це, и чуо ка­ко не­што пуц­ке­та. Тек ка­да је по­гле­дао пре­ма кро­ву, угле­дао је ве­ли­ки пла­мен. У том тре­нут­ку по­че­ли смо сви да ис­тр­ча­ва­мо на­по­ље, а за­тим се кров об­ру­шио у стан – при­се­ћа се те но­ћи Ми­о­драг Ни­ћи­фо­ро­вић, ко­ји је са че­тво­ро де­це остао без кро­ва над гла­вом.
Иста суд­би­на за­де­си­ла је и Зо­ра­на Кер­ке­за, ко­ји се те но­ћи вра­тио из дру­ге сме­не са по­сла.
– Ни­шта ни­сам спа­сао из ста­на по­вр­ши­не 16 ме­та­ра ква­драт­на. Те но­ћи, умо­ран сам ле­гао да спа­вам и од­јед­ном чуо не­ку га­ла­му на­по­љу. Ка­да сам иза­шао, ва­тра је већ оба­сја­ва­ла ноћ. Сре­ћом сви смо би­ли при­себ­ни, па смо по­че­ли да до­зи­ва­мо јед­ни дру­ге – опи­су­је на­ста­лу дра­му Кер­кез.
Ше­зде­сет осмо­го­ди­шња Ми­ра Зу­бер ка­же да не­ма ви­ше по­врат­ка у стан, жи­вот ће на­ста­ви­ти код ћер­ке, јер је и он скроз из­го­рео, а као ко­ри­сни­ца со­ци­јал­не по­мо­ћи ни­је у мо­гућ­но­сти да га по­пра­ви.
У овом на­се­љу, ко­је је на­ста­ло у вре­ме док је ра­дио руд­ник мр­ког угља, ста­но­ви су ста­ри пре­ко 70 го­ди­на, не­ки их и не одр­жа­ва­ју, јер не­ма­ју фи­нан­сиј­ска сред­ства, али ве­ли­ки про­блем пред­ста­вља­ју и имо­вин­ско прав­ни од­но­си.
– Вла­сник ста­но­ва је ба­ња Тер­мал и ми ви­ше ни­смо у мо­гућ­но­сти да их от­ку­пи­мо, јер ни­смо то ура­ди­ли кад се мо­гло. Са­да смо у не­ве­ри­ци, раз­ми­шља­ју­ћи шта ће би­ти са на­ма ако се Тер­мал при­ва­ти­зу­је, мо­жда нас но­ви га­зда из­ба­ци на ули­цу – ка­же Сло­бо­дан­ка Ђу­ри­чић, ко­ри­сни­ца јед­ног од ових ста­но­ва.
И ако ста­ну­ју у ста­но­ви­ма чи­ји је вла­сник ба­ња Тер­мал, ова здрав­стве­на ин­сти­ту­ци­ја, зна­ју­ћи да је ве­ћи­на станара ко­ри­сник со­ци­јал­не по­мо­ћи, не на­пла­ћу­је ме­сеч­ну за­куп­ни­ну.

С. Ко­стић