SE­DAM STA­NO­VA IZ­GO­RE­LO U VRD­NI­KU PRO­ŠLOG VI­KEN­DA – U No­vu go­di­nu bez kro­va nad gla­vom

Iz­go­re­li na­me­štaj, uni­šte­nu kuć­nu be­lu teh­ni­ku, ostat­ke uglje­ni­sa­ne krov­ne kon­struk­ci­je, još ni­su raš­či­sti­li sta­na­ri či­ji su sta­no­vi iz­go­re­li u no­ći iz­me­đu 26. i 27. de­cem­bra, u Na­se­lju Sta­ra ko­lo­ni­ja u Vrd­ni­ku. Se­dam po­ro­di­ca u va­tre­noj sti­hi­ji, ko­ja je osta­vi­la pu­stoš, osta­lo je bez kro­va nad gla­vom. Sta­no­vi ko­ji su u vla­sni­štvu ba­nje Ter­mal, nji­ho­vi za­kup­ci tvr­de da ni­su u mo­guć­no­sti sa­mi šte­tu da na­dok­na­de, dok su pri­vre­me­ni sme­štaj na­šli kod rod­bi­ne i pri­ja­te­lja.
Se­dam sta­no­va, u zgra­di či­ji su vla­sni­ci ve­ći­nom ko­ri­sni­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći, iz­go­re­lo je za tren, ka­da je va­tra, iz još ne­u­tvr­đe­nih raz­lo­ga, za­hva­ti­la pr­vo krov­nu kon­struk­ci­ju zgra­de, a on­da se ve­li­kom br­zi­nom ši­ri­la sve da­lje.
– Sin je sa­svim slu­čaj­no iza­šao da uzme veš sa ži­ce, i čuo ka­ko ne­što puc­ke­ta. Tek ka­da je po­gle­dao pre­ma kro­vu, ugle­dao je ve­li­ki pla­men. U tom tre­nut­ku po­če­li smo svi da is­tr­ča­va­mo na­po­lje, a za­tim se krov ob­ru­šio u stan – pri­se­ća se te no­ći Mi­o­drag Ni­ći­fo­ro­vić, ko­ji je sa če­tvo­ro de­ce ostao bez kro­va nad gla­vom.
Ista sud­bi­na za­de­si­la je i Zo­ra­na Ker­ke­za, ko­ji se te no­ći vra­tio iz dru­ge sme­ne sa po­sla.
– Ni­šta ni­sam spa­sao iz sta­na po­vr­ši­ne 16 me­ta­ra kva­drat­na. Te no­ći, umo­ran sam le­gao da spa­vam i od­jed­nom čuo ne­ku ga­la­mu na­po­lju. Ka­da sam iza­šao, va­tra je već oba­sja­va­la noć. Sre­ćom svi smo bi­li pri­seb­ni, pa smo po­če­li da do­zi­va­mo jed­ni dru­ge – opi­su­je na­sta­lu dra­mu Ker­kez.
Še­zde­set osmo­go­di­šnja Mi­ra Zu­ber ka­že da ne­ma vi­še po­vrat­ka u stan, ži­vot će na­sta­vi­ti kod ćer­ke, jer je i on skroz iz­go­reo, a kao ko­ri­sni­ca so­ci­jal­ne po­mo­ći ni­je u mo­guć­no­sti da ga po­pra­vi.
U ovom na­se­lju, ko­je je na­sta­lo u vre­me dok je ra­dio rud­nik mr­kog uglja, sta­no­vi su sta­ri pre­ko 70 go­di­na, ne­ki ih i ne odr­ža­va­ju, jer ne­ma­ju fi­nan­sij­ska sred­stva, ali ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja­ju i imo­vin­sko prav­ni od­no­si.
– Vla­snik sta­no­va je ba­nja Ter­mal i mi vi­še ni­smo u mo­guć­no­sti da ih ot­ku­pi­mo, jer ni­smo to ura­di­li kad se mo­glo. Sa­da smo u ne­ve­ri­ci, raz­mi­šlja­ju­ći šta će bi­ti sa na­ma ako se Ter­mal pri­va­ti­zu­je, mo­žda nas no­vi ga­zda iz­ba­ci na uli­cu – ka­že Slo­bo­dan­ka Đu­ri­čić, ko­ri­sni­ca jed­nog od ovih sta­no­va.
I ako sta­nu­ju u sta­no­vi­ma či­ji je vla­snik ba­nja Ter­mal, ova zdrav­stve­na in­sti­tu­ci­ja, zna­ju­ći da je ve­ći­na stanara ko­ri­snik so­ci­jal­ne po­mo­ći, ne na­pla­ću­je me­seč­nu za­kup­ni­nu.

S. Ko­stić