TAMARA ŽABIĆ, VLASNICA PRIVATNOG VRTIĆA „TAMARIS“ U KUZMINU

Vaspitači i roditelji uvek treba da budu na istom zadatku

Deca su me naučila svemu. Da smo svi drugačiji, da ono što daješ to i dobijaš. Da su granice ono što im najviše treba, ali uz ogromnu ljubav. Da smo svi rođeni iz čiste duše, a samo su događaji, uverenja i reči uticali na to da postanemo kakvi smo danas, ističe Tamara Žabić

Kuzminci i Laćarci, a verujemo i mnogi drugi odlično poznaju Tamaru Žabić, devojački Vrhovac, koja punih 15 godina vodi privatni vrtić Tamaris u Kuzminu. Još na fakultetu rodila se ideja da bi mogla u svom rodnom selu da otvori igraonicu za decu, kojih u to vreme nije bilo puno.
– Pre mnogo godina kada sam radila kao pripravnik u vrtiću u Šidu, starije koleginice pričale su o tome kako bi bilo lepo imati igraonicu. U to vreme bilo ih je tek nekoliko u celom Sremu. Meni je samo kliknulo u glavi to je to. Tada nisam razmišljala ni o čemu osim o tome da ja to želim i mogu. Sada kada se osvrnem, bila je to hrabra poslovna odluka, koja je uz veliku podršku mojih roditelja, brata i sadašnjeg supruga uspela, jer su mi oni bili vetar u leđa, priseća se svojih početaka Tamara Žabić, strukovni vaspitač i životni trener Instituta IC Berlin.
Kuzmin je mala sredina, i kako kaže naša sagovornica u početku je bilo teško zadobiti poverenje roditelja. Od igraonice, vremenom je prostor u porodičnoj kući Vrhovaca pretvoren u vrtić, za decu uzrasta od tri do šest godina, koja predškolsko nastavljaju pod okriljem Predškolse ustanove „Pčelica“ u prostoru seoske škole.
– U početku je bilo teško. Radila sam uporedo u Šidu i Kuzminu, ali vrlo brzo ljudi su stekli poverenje i to je zaživelo. Za ovih 15 godina kroz vrtić je prošlo oko 600 dece i svako od njih ostavilo je svoj pečat u našim srcima, ističe Tamara.

Ovu pozitivnu, mladu preduzetnicu punu energije, svi vole, od dece, preko roditelja, ali i meštana, s obzirom na to da se uvek odaziva na sve manifestacije koje se održavaju u selu. Sa njom se lako dogovara, što bismo rekli u dve reči. Za nju ne postoji neću i ne mogu. Nasmejana dočekuje i ispraća mališane iz svog vrtića.
O izazovima žena preduzetnika za M novine kaže:
– Lepe strane preduzetništva u mom poslu su te što sam kreiraš svoj prostor, okruženje, aktivnosti, program… Isključivo pratimo dečija interesovanja i time postižemo rezultate. Nedostaci su ti što je za opstanak potrebno mnogo ulaganja, ali to je sastavni deo svakog posla. Kod nas je to možda još izraženije, jer deci uvek treba neka novina.
Da je uspešna u svom poslu potvrđuje na stotine mališana koji su deo najranijeg detinjstva proveli upravo kod Tamare u vrtiću. Ona ni posle decenije i po ne odustaje, i dalje se maksimalno daje i ulaže u svoj posao zbog dece koja joj višestruko vraćaju.
– Radim ono što volim i što me ispunjava. I kada je teško, ja ne odustajem, jer me vodi isključivo ljubav. Ogromna ljubav koja se svake godine uvećava sve više, ističe naša sagovornica.
Decu uči zajedništvu i da budu otvoreni, baš kao što je i sama Tamara uvek tu za sve, za svaku saradnju kada god je neko pozove.
A evo šta su deca naučila Tamaru:
– Deca su me naučila svemu. Da smo svi drugačiji, da ono što daješ to i dobijaš. Da su granice ono što im najviše treba, ali uz ogromnu ljubav. Da smo svi rođeni iz čiste duše, a samo su događaji, uverenja i reči uticali na to da postanemo kakvi smo danas.
Njen zaključak, kao roditelja i vaspitača pre svega je da je deci potrebna ogromna ljubav, a da vaspitači samo uz dobru saradnju sa roditeljima, decu mogu izvesti na pravi put.
Biljana Vukadinović