POLJOPRIVREDA

Poljoprivrednici vraćaju zemlju iz zakupa

– Prinosi se kreću od pet do osam tona po hektaru, čak na nekim parcelama je rod i do devet tona, a on zavisi od rasporeda padavina, kvaliteta zemljišta, zasejanih sorti, primenjene agrotehnike i preduseva, što sve utiče na rod pšenice, kaže Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.
Ima dovoljno i kombajna za žetvu i skladišnih kapaciteta. Seljaci pšenicu uglavnom predaju na skladištenje i čekaju bolju cenu, ali kome treba novac prodaje i sada.

Cena pšenice dugo se nije menjala, a sve ostalo je poskupelo, pa je očekivano da poljoprivredni proizvođači nisu zadovoljni sadašnjim otkupnim cenama. Oni ističu da im se za novi rod pšenice nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu.
Zadružni savez Vojvodine izašao je sa kalkulacijom, po kojoj bi poljoprivrednici trebali da prodaju kilogram hlebnog zrna po najmanje 27 dinara, da bi im se proizvodnja pšenice isplatila.
U iriškoj opštini je pod hlebnim zrnom oko 2.000 hektara. Žetva je počela 20. juna.
– Prosečan rod je različit i kreće se od pet do sedam tona po hektaru, a zbog visoke temperature, prinos je za oko 20 odsto manji nego prošle godine. Pokazalo se i da oni koji nisu pšenicu tretirali fungicidom, imaju manji prinos. Hektolitarska težina je dobra, kao i kvalitet zrna. Pšenica se uglavnom skladišti, jer još nemamo otkupnu cenu, kaže Fedor Pušić, član kabineta predsednika Opštine zadužen za poljoprivredu, koji je dodao i to da zbog neizvesnosti u proizvodnji, jedan broj poljoprivrednika odlučio je da vrati zemlju, koju je uzeo u zakup.

Bora Ćirić iz Iriga ove godine pod pšenicom imao je osam jutara. Rod je bio prosečan, oko 3,5 tona po jutru.
– Bilo je i manjih prinosa, ali na jednoj parceli sam imao 3,9 tona po jutru i to me je malo izvuklo. Pšenicu sam predao na lager i čekam da vidim kakva će biti situacija sa cenom. Nadam se da će biti bar nešto povoljnija, jer je više godina cena ista, a svi inputi su poskupeli, rekao je za naše novine Bora Ćirić.

S. Džakula