GAZDINSTVO MILANA ĐUMIĆA IZ SURDUKA

Od obora do trpeze – sve prirodno

Milan Đumić iz Surduka, koji se bavi preradom mesa i suhomesnatih proizvoda, ujedno se bavi i uzgojem tovljenika. Svinje drži na Surdučkoj adi. One se sve vreme nalaze u prirodnom okruženju. Hrane se onim što pronađu u prirodi, ali im svakodnevno odnosi po malo kukuruza ,i ječma. Do njih mora čamcem prelaziti Dunav što mu ne predstavlja nikakav problem. To je deo svakodnevnih obaveza i posla, a na ovaj način uzgoja se odlučio zbog kvaliteta mesa. Nema nikakve hemije i svinje su slobodne da duž cele Surdučke ade traže za sebe hranu, sve što stiže iz prirode, od bobica divljeg grožđa do lišća vrbe, koje je jako hranljivo.
– Svinja dok šeta povećava mišićnu masu. Ovaj način uzgoja je sasvim drugačiji od uzgoja u zatvorenom prostoru. Svinja je po prirodi tragač i ona sama u prirodi pronalazi sve što joj treba, tako da ne moram kroz koncentrate da joj dodajem bilo šta. Sve je prirodno i to mi je glavni cilj, da dobijem zdravo i kvalitetno meso, kaže Milan Đumić.
Svi prasići su prijavljeni u poljoprivredni registar i obeleženi markicama.
Na pitanje da li postoji strah od pojave Afričke kuge svinja, s obzirom na to da su preporuke da svinje ne borave na otvorenom, naš sagovornik kaže da nema bojazni.

– Redovno obilazim svinje i pratim stanje, ali smatram da ne bi trebalo da dođe do zaraze, jer su smeštene na velikom prostranstvu, gde nema velike cirkulacije ljudi ili uvezenih životinja, rekao je Đumić.
Svinje sa Surdučke ade napuštaju ovo mesto tek pred svinjokolj i preradu mesa.
– Proizvode pravimo na starinski način. Osnovna stvar je usoljavanje mesa, zatim se kači na dimljenje i provetravanje, da bi meso sazrelo. Kobasica mora da stoji u pušnici pet do šest dana, prolazi kroz „tri dima“, a slanina mora da bude u pušnici bar 20 dana, da bi dobila zlatnu bakarnu boju. Dim je jedna vrsta konzervacije, kaže Milan Đumić, posebno ponosan na kobasicu, koju sprema bez dimljenja. Samo je zimi suši na vetru.
Na Surdučkoj adi mnogi Surdučani, poput Milana Đumića, godinama gaje svinje i goveda. Naš sagovornik je nasledio tradiciju svojih predaka, koja se spaja sa prirodom i ne odustaje od ovakvog načina uzgoja svinja. Razmišlja o povećanju broja tovljenika, jer tržište diktira proizvodnju, a njemu je najvažnije da mesne prerađevine koje izađu iz njegove klanice budu kvalitetne.
Z. K.