MIRJANA CINGELI, TRIATLONKA KOJA JE NA OVOGODIŠNjEM OCEAN LAVA MONTENEGRO MARATONU POMERILA GRANICE IZDRŽLjIVOSTI

Kad izazov postane inspiracija

Mitrovčanku Mirjanu Cingeli, profesorku fizičkog vaspitanja, upoznali smo kao svestranu sportistkinju: plivačicu, triatlonku, trenera plivanja, u poslednje vreme i nordijskog hodanja. Mirjanin sportski život skopčan je sa mnogim izazovima i zanimljivim dogodovštinama, često na ekstremnim granicama izdržljivosti. U svojoj filozofiji bavljenja sportom i rekreacijom koja podrazumeva trku sa novim preprekama i izazovima sagovornica „M novina“ svojevremeno je nagovestila nove ciljeve. Jedan od njih bio je učešće na prestižnom triatlonskom maratonu, koji je u drugoj polovini maja održan u Kotoru, pod nazivom „Ocean Lava Montenegro“. Nakon uzbudljive trke koja podrazumeva 1.900 metara plivanja, 90 kilometara vožnje bicikla i 21 kilometar polumaratonskog trčanja, takmičarka iz Sremske Mitrovice popela se na pobedničko postolje kao drugoplasirana u svojoj kategoriji od 50 do 55 godina.
Naći se u konkurenciji 700 učesnika elitnog maratona, od kojih su većina iskusni rekreativci, definitivno nije lako, pa možemo reći da se Mira za ovaj poduhvat pripremala godinama, ako ne i čitavog sportskog života, jer maratoni najbliži čuvenoj Ironman seriji za mnoge predstavljaju vrhunac triatlonske karijere.
Borbena Mitrovčanka o ovakvom nastupu sanjala je pre desetak godina, ali su je nezgodna povreda i ugradnja veštačkog kuka u tome privremeno omeli. Saveti lekara bili su takvi da je Mira pomišljala kako je njenoj sportskoj karijeri došao kraj. Triatlonski maratoni nisu samo fizički zahtevni i uslovljeni mnoštvom sporednih uticaja, već su vid ozbiljnog mentalnog napora i borbe sa samim sobom. Pre odlaska u Crnu Goru Mirjana je savladala kraće distance na sprint i olimpijskom maratonu. Više puta smo pisali o njenim dobrim rezultatima u zahtevnim planinskim biciklističkim trkama.
Mirjana je prvenstveno plivačica, pa je početna plivačka deonica u bokokotorskom zalivu za nju bila najlakši deo maratona. Startovala je u društvu Britanaca, Danaca i Evropljana iz raznih zemalja, ali je najviše učesnika došlo iz Srbije. Za neminovnu dramaturgiju na početku trke „pobrinule“ su se hladne morske struje, koje su se povremeno osetile ispod profesionalnog plivačkog odela. Mira kaže da je lepo vreme tokom takmičarskog dana bila prava sreća, jer su prethodnog i narednog dana viđene strašne oluje uz obilnu kišu. Posle plivačke deonice usledila je promena discipline koja se u triatlonu naziva tranzicija, a veoma je važna, jer postoje strogi propisi i redosled postupaka, pa je vrlo bitno vreme za koje će takmičar obući novu opremu, sesti na bicikl ili stati na startnu liniju trčanja. Ovo vreme dragoceno je poput onih par sekundi koje mehaničari imaju za zamenu pneumatika na bolidima Formule 1. Biciklistički deo maratona vožen je bokokotorskom magistralom uz obalu Jadrana.
– Na plivanju je važno da si miran i da što svežiji izađeš iz vode, kako bi do poslednje deonice trčanja došao u najboljem mogućem stanju. Meni je na biciklu u principu bilo dobro, do nekog osamdesetog kilometra. Onda se preostalih desetak kilometara prilično odužilo. Imala sam utisak da im nema kraja. Put je bio korektan, ali sa velikim brojem krivina i pomalo valovit, kaže Mirjana i objašnjava komplikovanost i težinu triatlonskih treninga.
Oni obuhvataju tri različite potpuno discipline koje se uvežbavaju na drugačiji način, dok sam maraton ima odgovarajući vremenski limit u okviru koga se mora završiti trka.
– Na trčanju je najteže, jer je to poslednja disciplina, kad vas sustiže umor. Već na prethodnoj disciplini vožnje biciklom mora se uključiti i ozbiljno razmišljanje, ne samo o taktici kako da se dođe do cilja već i o momentima unosa hrane, energije i neophodne tečnosti, odnosno elektrolita u tačno određenoj količini. Kad sam posle 90 kilometara sišla sa bicikla nisam bila u stanju da trčim. Jednostavno sam hodala i pokušavala da trčim, ali nije išlo. Jedan od prisutnih volontera me je hrabrio i pomogao da potrčim, jer noge prosto nisam osećala. Na sreću, trčanje ima mnogo okrepnih stanica gde te čekaju voda, banana ili čokoladica. Pošto je bio topao dan morala sam se zaustavljati radi unosa energije, ali i polivanja vodom radi rashlađivanja. Osećala sam nenormalnu glad, jer se na ovakvim trkama potroši oko 3.500 kalorija. Sam ulazak u cilj bio je pobeda ne samo nad konkurencijom, već prvenstveno nad sobom. Završna manifestacija dodele nagrada bila je bila fenomenalna, organizovana u sali sa živom muzikom uz aplauze i podršku svakom takmičaru, kaže Mirjana Cingeli.
Naša sagovornica je na neki način bila „sam svoj trener“. Uglavnom je sama trenirala, ali imala je i pomoć.
– Bicikl sam vozila sa mitrovačkim biciklistima, koji su mi davali odlične savete vezane za ovaj segment maratona, kao i moj majstor za „bajk“, koji mi je mnogo pomogao oko samog bicikla i tehničkih stvari. Takođe, postoji naša plivačka grupa sa kojom plivam na otvorenim vodama, uglavnom na rekama i jezerima. Oni su od skoro, zajedno sa mnom počeli i da trče. Veliku podršku dobila sam od svojih prijatelja i dece, kaže Mirjana Cingeli.

Sanja o „ful“ deonici

Mitrovačka triatlonka takmičila se u Crnoj Gori u društvu dva sugrađanina Darka Vujinovića i Branka Šarca. Podsetimo da je svojevremeno Aleksandar Gavrilović trener u Plivačkom klubu „Sremska Mitrovica“ učestvovao na najtežem Ironman maratonu, dok je njegova ćerka Lana jedna od najuspešnijih srpskih triatlonki. Mira misli da je za sada jedina Mitrovčanka koja je završila trku na maratonu ovog formata. Podstaknuta uspehom u Kotoru, nepunih mesec dana kasnije učestvovala je na tradicionalnoj svetskoj biciklističkoj trci na Fruškoj Gori Gran fondo. Na deonici od 77 kilometara koja se vozi od Novog Sada preko fruškogorskih planinskih puteva Mira je bila treća u svojoj kategoriji od 50 do 55 godina. Odličan plasman otvara joj put na Svetsko prvenstvo. Pošto je svetsko takmičenje u Australiji zakazano za oktobar, a odlazak je prilično skup, Mirjana Cingeli na nešto bližim destinacijama tragaće za novim granicama sopstvene izdržljivosti. Želja joj je da se oproba na duplo dužoj, takozvanoj „full“ deonici.

Dejan Mostarlić