ODRŽANA MANIFESTACIJA POZORIŠNO LETO 2025 „TRAGOVI“

Srpska drama živi i opstaje

Mitrovačka publika imala je prošle nedelje zadovoljstvo da gleda četiri večernje predstave i dva javna čitanja drame. Pet programa je održano u Lapidarijumu Muzeja Srema, a poslednji, šesti, u pozorištu. Predstave su odigrane u okviru Pozorišnog leta „Tragovi 2025“, u organizaciji Pozorišta „Dobrica Milutinović“.
U okviru ovogodišnjeg festivala „Tragovi“, publici je 21. jula prikazano izvođenje monodrame „Zoran Radmilović“, koju je maestralno izneo glumac Ivan Tomašević. Predstava koja već više od decenije traje i pobeđuje na festivalima, ponovo je osvojila mitrovačku publiku, ne samo rečju, već i duhom velikog Radmilovića.
– Predstava je nastala 2011. godine, kada smo snimali dokumentarni film o Zoranu Radmiloviću. Tada sam ga igrao, govorio njegove tekstove, i rodila se ideja da taj materijal dobije pozorišni život. Napisao sam tekst, monodramu smo izvodili na brojnim festivalima i uvek smo pobeđivali. To mi govori da smo napravili dobar posao, ističe Tomašević, dodajući da je poruka ove predstave duboko lična, ali i univerzalna.
Umetnička nesigurnost, improvizacija, nepriznavanje talenta i sve češće razmimoilaženje između vrednosti i uspeha, teme su koje monodrama postavlja. Iako posvećena Radmiloviću, predstava govori i o svakom umetniku, o borbi sa sumnjom i potrebom za autentičnošću. Glumac Ivan Tomašević u ovoj monodrami je kroz osporavanje i anegdotska sećanja iskazao jednu vrstu empatije za Zorana Radmilovića. Iako su njihove polazne tačke sasvim suprotnog stava, obojica postižu cilj, a to je dopiranje do publike. Priča je zasnovana na paraleli odnosa između Salijerija i Mocarta i glumca na sceni i Radmilovića.
– Ovo je predstava za sve koji veruju u umetnost, ali i sumnjaju u sebe. Govori o onima koji znaju, ali ćute, koji zrače, ali se ne probiju. Danas je mladim glumcima teže, nema dovoljno prostora za ozbiljan rad, jer većina serija koje se danas snimaju nemaju ni elementarni kvalitet. A ljudi moraju da žive od nečega, objašnjava Tomašević.
Festival „Tragovi“, koji je ove godine u festivalskom, ali ne i takmičarskom formatu, iznova potvrđuje da pozorište živi, uprkos svemu.
Kako kaže Stefan Tajlb iz Pozorišta, cilj festivala je da pokaže da srpska drama nije u krizi, naprotiv, da ima šta da kaže i da ima publiku koja želi da je čuje.
– Želimo da iz ovog malog grada poručimo da pozorište nije nestalo. Ove godine svaka od predstava bavi se čovekom i njegovim mestom u društvu, rekao je Stefan Tajlb.
Između redova klasičnih i savremenih drama, kroz priču o Radmiloviću, ali i naslovima kao što su „O Srđanu – koje nacionalnosti je istina“, „Šta ostaje posle zanosa“, „Flajšman“, ili „Oskar koji nisam dobila“, festival „Tragovi“ jasno poručuje da trag umetnosti ostaje tamo gde postoji strast, ideja i glas koji ne odustaje.
Jedna od predstava „Oskar koji nisam dobila“ premijerno je izvedena u maju.
– Imala sam poriv da ispričam priču o glumicama, koja je sa „one strane“ kamere ili zavese, koja često bude interesantnija i bizarnija od onoga na sceni. Glumice i kada dobiju svojih pet minuta u intervjuima govore lepšu stranu priče, jer ova druga nije komercijalno isplativa, a šteta je da ljudi ne čuju kroz šta sve prolazimo. Ova priča nema gorčine, iako je ispričana kao istina. Te likove sam sklapala kao pazle mojih koleginica i mene, inspirisana našim životima. To je drama, koja je ispričana na duhovit način i ne umanjuje njenu težinu, rekla je glumica Tatjana Kecman.
Ona se osvrnula i na festival „Tragovi“, ali i druge male festivale ovog tipa, za koje je rekla da su potrebni i imaju ogroman potencijal i važnost, jer se čitava scena menja iz godine u godinu. Danas ima mnogo nezavisnih produkcija, što pre 20 godina već nije bilo zamislivo, nezavisna scena dobija primat, a glumci su se, prema njenom mišljenju, u nedostatku dobrih i velikih produkcija, okrenuli malim, podižući jedra i krećući samostalno.
Jelicu Brestovac gledali smo u predstavi „Šta ostaje posle zanosa“, a nakon predstave podelila je zadovoljstvo punim gledalištem i reakcijama publike.

– Publika je zaista osećala i disala sa mnom. Ovu predstavu nisam igrala dugo, pa sam i sama osetila neke nove momente, da sam spontano razradila neke scene, koje su meni bile drugačije dok sam ranije igrala. Kada je u pitanju sam festival i ideja da bude na otvorenom, mislim da je pun pogodak, jer su preko leta pozorišta zatvorena, a kulturni sadržaj je uvek dobro da nađe put do publike, kazala je Brestovac, koja je i sama stasavala glumački u mitrovačkom pozorištu.
Jelica Brestovac je u poslednjih nekoliko meseci nastupala više puta u Mitrovici, a kako sama kaže, oduševljena je organizacijom i uslovima, naravno, i samim posetiocima. Upoređujući scenu na različitim stranama ne samo Srbije, već i regiona, istakla je da „Tragovi“ imaju poseban smisao za nju, spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost.

A. Dražić
Foto: Slobodan Maksić