MITROVAČKE KAJAKAŠICE MARIJA DOSTANIĆ I ANASTAZIJA BAJUK NA OLIMPIJADI BRANILE BOJE SRPSKE ZASTAVE

Iskustvo koje je teško opisati

Članice srpske reprezentacije i Kajakaškog kluba „Val“ iz Sremske Mitrovice Marija Dostanić i Anastazija Bajuk bile su deo srpskog četverca na 500 metara koji je na nastupio na nedavno završenim olimpijskim igrama u Parizu. Dve Mitrovčanke, Milica Novaković i Dunja Stanojev završile su takmičenje u polufinanoj trci osvojivši ukupno deveto mesto. Iako su ovu trku veslale kao najbolju u ovoj sezoni, konkurencija za finalnu trku bila je izuzetna. Ono što je u ovom trenutku važno jeste dragoceno takmičarsko iskustvo, ali i olimpijski način života i druženje sa najvećim zvezdama srpskog i svetskog sporta koji će dugo pamtiti.
– Tek sad mi nadolaze misli o tome na kakvom velikom takmičenju smo učestvovale, jer prvih dana na takmičenju nisam osećala tu euforiju kako bih se fokusirala na takmičenje i oslobodila velikog pritiska kakav nameće Olimpijada. Smatram da smo dostigle vrhunac karijere jer je odlazak na Olimpijadu najveća čast i želja svakog sportiste. Što se tiče rezultata, možda su očekivanja bila veća od ostvarenog jer nismo bile na nivou koji smo imale ranije i tu ostaje žal što nam se „kockice“ nisu poklopile. Tribine su bile prepune gledalaca, ali ja nisam iskreno obraćala pažnju na navijače, tek na treningu pred trku sam osetila tu buku koju sam posmatrala sa uživanjem. Na ceremoniji zatvaranja Olimpijade kad je usledila najava za Los Anđeles neka jeza mi je prošla kroz telo i utom momentu da sam mogla, odmah bih otišla na trening jer me je već ponela euforija narednih Olimpijskih igara. Želela bih da se spremim što bolje i ako je moguće osvojim jednu od medalja. Druženje u olimpijskom selu je nešto što ćemo pamtiti do kraja života. Biti okružen takvim veličinama u sportu je neverovatno. Kada je Novak došao sa medaljom bili smo oduševljeni. Međusobno smo se grlili i ljubili, čak smo zajedno igrali i kolo, kaže Marija Dostanić.
Sa Anastazijom Bajuk, članicom „Vala“ prošle godine smo razgovarali o njenim takmičarskim ambicijama. Tom prilikom odlazak na Olimpijadu bio je u domenu mašte i najvećih želja. Tek formirani ženski četverac opravdao je kvalitet i očekivanja i odlazak u Pariz bio je siguran.
– Tu su najbolji sportisti sveta kojima se diviš. Sada smo bili u prilici da sa njima živimo, ručamo, večeramo a nekad smo ih gledali samo posredstvom televizora. Atmosfera u našem olimpijskom timu i selu je bila fenomenalna, posebno dočeci koje smo priredili osvajačima medalja. Konkurencija na samom takmičenju nam je bila poznata sa prošlogodišnjeg svetskog prvenstva. Naravno da su svi došli na Olimpijadu u vrhuncu forme i spremnosti. Za nas je možda novost bio ogroman broj publike, jer nakon kretanja iz startnog bloka tribine se „ruše“ od navijanja. Mi smo se osećale spremno i neka trema bila je pozitivna, kaže Anastazija Bajuk.
D. M.
Anastazija i Marija kao deo srpskog četverca na Olimpijadi; Foto: Kajakaški savez Srbije