Najava feljtona u štampanom izdanju M novina

Siniša Korica nekadašnji savezni sekretar („ministar“) u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) rođen je u Laćarku 1949. godine. Kako često voli da kaže – preporođen u Sremskoj Mitrovici i na kraju odomaćen u Novom Sadu. Do sada je napisao deset knjiga, pretežno eseja. Uskoro iz štampe izlazi njegova nova knjiga „Na plećima jučerašnjeg sveta“ u izdanju „Prometeja“ iz Novog Sada. Knjiga ima dva dela, jedan je autobiografski, a drugi njegovi eseji o društvenim, ekonomskim i istorijskim procesima. U uvodnim napomenama Siniša Korica preporučuje da svako onaj ko je skupio dovoljnu zalihu godina napiše prilog za svoju porodicu, o sopstvenom putu i prolazu kroz život. To ne mora to biti objavljeno, ali može biti nematerijalna zaostavština porodična – njen simbol, grb, neka vrsta ukoričene oznake posebnosti. Kad čovek ode sa ovog sveta, sa njim kao da je otišla i cela jedna biblioteka. Ništa zapisano ne ostaje. Siniša ne opisuje događaje, već priča o tome kako se svet u njemu dogodio, kako se izrazio i ostavio neizbrisive utiske. Prvi autobigorafski deo može da posluži kao mustra svima onima koji odluče da nešto napišu o svom jučerašnjem svetu. U drugom delu – o društvenim procesima – ima mnogo originalnog, uz prepoznatljiv piščev stil u kome sva društvena događanja personifikuje, svodi na priče i eseje, čineći ih dostupnim široj čitalačkoj publici. Rukopis je prethodno pročitao naš čuveni književnik Pero Zubac. Iz njegovog mišljenja upućenog Siniši o tekstu njegove nove knjige ovde ćemo izvući jednu, možda i ključnu rečenicu: „Ovo je najbolje što si napisao, jedna setna, moćna, porodična saga“.
„M novine“ su uz saglasnost autora dobile ekskluzivno pravo da od 24. jula u nastavcima objavljuju izvode iz knjige Siniše Korice: „Na plećima jučerašnjeg sveta“. Autobiografski deo knjige, koji po mnogima i ostavlja najdublji utisak, namerno smo izostavili jer je obiman i čini jednu „pitku“ logičku celinu koju je teško podeliti. Smatramo da će priče i eseji o društvenim fenomenima zadovoljiti potrebe naših čitalaca da kroz sećanje o zajedničkoj prošlosti pronađu odgovore na izazove sadašnjeg vremena.