TURIZAM

Mitrovićeva: Sve što ste hteli da znate o Kubi iz prve ruke

Kao da sam bila u nekom filmu. Kubanci su veseli, dok ti pevaju, sviraju i igraju, ali vidi im se tuga u očima. Teško žive. Imaju tužne pesme koje pevaju sa emocijama, kaže Aleksandra Mitrović

Aleksandra Mitrović poznata je Mitrovčanima, ali i šire, kao pevačica dobrog glasa, ali i vlasnica seoskog domaćinstva „Lepina avlija“ u Mačvanskoj Mitrovici. Čitavu deceniju ona je sređivala taj prostor, a kao seosko turističko domaćinstvo je registrovano 2020. godine. Voli tradiciju, stare stvari, voli da peva i stare pesme. Prostor je prilagodila svom ukusu, u etno stilu, a onda su se stvorili i prvi mladenci, zainteresovani da se baš tu fotografišu. Nizali su se mladi, pa tako i ideje da se tu popije kafa, odmori… Tako se Aleksandra otisnula u preduzetništvo.
Voleći, kako je sama rekla, antikvitete, etno stil i neka starija vremena, dobila je želju da poseti jednu baš takvu zemlju. Zemlju u kojoj kao da je vreme stalo i ne miče se već 60-70 godina. Kuba.
Vrateći se sa putovanja, Aleksandra nas je najpre ugostila u svom etno domaćinstvu, a onda podelila sa nama svoje najnovije iskustvo.
– Imala sam želju da vidim Kubu, zbog građevina koje su ostale autentične i naroda koji je specifičan. Sve je drugačije nego bilo gde drugde da odete, pri tom je stanovništvo vrlo siromašno. Siromaštvo je dovelo, moram reći, do aljkavosti. Ulice su dosta prljave, ali se ide iz krajnosti u krajnost. Neke ulice su sjajno uređene, tu postoje turistički lokali sa raznim suvenirima, a čim zađeš malo dublje, to je u veoma lošem stanju. Nemaju kante za smeće, već nabacuju na neku gomilu, a onda smećari to pokupe u neku kamiončić i odvezu, kaže Aleksandra.
Međutim, da nam utisak o Kubi ne bi na samom početku razgovora postao loš i odvratio nas od daljeg razmišljanja o eventualnoj poseti, naša sagovornica dalje deli lepe trenutke.

– Mi smo došli turistički pa nam je bilo sve kao u filmu. Tamo voze stare automobile, bukvalno oldtajmere, popravljaju ih dok potpuno ne otkaže sve. Slikali smo se pored tih vozila, zaista izgleda nestvarno. Inače, nijedan nema više svoj originalan motor i to ćete zaista retko gde u svetu videti. Ako prođe neki dobar automobil to je znači neki političar, neka važna ličnost u njemu. Ima tamo i uređenih trgova, lepih restorana… Prvi susret je kao da sam se vratila 60 – 70 godina unazad. Tamo nema ništa novo, nikakve nove zgrade. To je sve staro. Što se smeštaja tiče različita su iskustva. Pet dana smo bili u hotelu gde smo se tuširali hladnom vodom. Jednostavno nije je bilo. Hotel je vrlo star i slabo se u to sve ulaže. Recimo, restorani su im za pohvalu, a cene su više nego povoljne. Možeš pojesti jastoga za 15 evra. Jedino gde su kokteli skupi i koštaju 7,5 evra je u lokalu koji je posećivao Hemingvej. Na krovovima hotela nalaze se bašte gde bude muzika uživo. Tu je povoljnije piće. Vodič nam je sugerisao da razmenimo 200 evra i da će nam to biti sasvim dovoljno za deset dana. Dobila sam čitav bunt pezosa za to, ispričala nam je Aleksandra.
Tura je obuhvatala deset turističkih dana i dva dana im je prošlo u putu. Put je dug, ali se isplati. Aleksandra je putovala organizovano, preko jedne agencije.
– Dugo traje put, 13-14 sati avionom. Kada smo se vraćali, išli smo preko Karakasa. Tamo su izašli neki putnici, pa su ušli drugi, koji su iz Istambula. Sedeli smo u avionu na pisti dva sata, kaže kroz smeh naša sagovornica.
Gorivo je na Kubi dosta lošeg kvaliteta, a ni nema ga dovoljno. Čeka se u redovima.

– Gorivo im je lošeg kvaliteta, dosta se oseća neprijatan miris na ulicama iz saobraćaja. Inače, sa Kubancima smo slični po tome što bez cigare i kafe, oni piju rum, a mi rakiju, ne započinju dan. Mentalitet može se reći da ima sličnosti, sankcije su nas, čini mi se, izobličile, tako da iako smo udaljeni, kriza svuda isto utiče na čoveka, smatra Aleksandra.
Kako je ovo bila organizovana tura, imali su priliku da odlaze na zajedničke izlete, pa su tako posetili domaćinstvo gde se uzgaja duvan.
– Išli smo na farmu, udaljenosti tri sata vožnje od Havane, gde se uzgaja duvan. Njihove sušare su napravljene od nekih dasaka i to se prirodno tu suši. Ništa nije luksuzno, jer oni nemaju ni novca za takvu proizvodnju. Nemaju ni adekvatne mehanizacije, traktori su im stari, ali i retki za videti. Još ljudi rade na zemlji sa volovima tamo. Dobijaju i neka sledovanja mesečna, minimalna. Kubancima je kada se probude ujutru najvažnija stvar da tog dana imaju da jedu i da se ne razbole, jer ne bi imali kako da se leče. Njihova medicina jeste dobra, ali recimo, meni je bio potreban jedan lek i njega nije bilo. Apoteke su prazne, objašnjava Aleksandra.
Naša sagovornica kaže da je imala priliku da bude u hotelu „Nacional“ u Havani, koji je izgrađen 1930. godine. Bio je mesto sastajanja mafijaških šefova i ključna lokacija u vreme kubanske krize. Tu se nalazi čuvena soba u kojoj je boravio američki gangster Laki Lučano 1946. godine tokom sastanka šefova mafije. Naime, upravo taj skup je ovekovečen u kultnom filmu Kum 2.
– Noću nisam previše lutala, a što se tiče prosjaka, nismo ih viđali, zapamtila sam samo jednog, međutim, evo primera na čemu oni zarađuju. Jedna starija baka sa tompusom, obučena autentično, ako je fotografišeš, traži za to novac. Nisu napadni. Išli smo u kabare, u kojem se non stop presvlače i izlaze na scenu, jedno dvadeset i pet devojaka i momaka, a ne zna se ko je lepši od koga… Kao da sam sedela u nekom filmu. Oni jesu veseli, kad ti pevaju, sviraju, ali vidi se tuga u očima. Teško žive. Imaju i te tužne pesme koje pevaju sa emocijama. Pevala sam i ja sa njima i igrala, kada smo bili na nekim zabavama, priseća se svog putovanja naša sagovornica.

Pakovanje tompusa može da se kupi za 120-130 evra. U periodu kada je naša sagovornica boravila na Kubi, temperatura je bila idealnih tridesetak stepeni.
– Kupila sam, naravno tompuse, ali neke obične, ako me zaustave kod kuće da pitaju, da imam da poklonim. Najviše novca sam potrošila na muziku. S obzirom na to da oni zarađuju tridesetak evra mesečno, kada im date bakšiš od dvadeset evra, oni budu presrećni. Želim posebno da pohvalim grupu sa kojom sam išla. Reč je o mladim ljudima, tridesetih godina, obrazovani i kulturni. Družili smo se kao da se poznajemo godinama. U najlepšem sećanju će mi oni ostati, provodi, smeh, kokteli… Bili smo tri dana u Varaderu, tu smo se i kupali na plaži. U Havani smo bili pet, šest dana. To su već turističke lokacije. Kuba je divlja, ja to volim. Planiram i Afriku da posetim. Savet ljudima je da idu na Kubu, da je posete, neće zažaliti, zaključila je Aleksandra Mitrović.

Aleksandra Dražić