RUMA

Obeležen Dan pobede

Ovo je jedan od najznačajnijih datuma ne samo u novijoj, već u sveukupnoj istoriji čovečanstva. Tog dana je velika međunarodna antifašistička koalicija i zvanično proglasila pobedu nad tiranijom i svim onim što je fašizam, kao ideologija zla, nudila čovečanstvu. U toj velikoj antifašističkoj koaliciji doprinos našeg naroda je nemerljiv, to je nešto što treba da predstavlja svetu stranicu naše istorije, to je nešto čime se ponosimo, rekao je povodom obeležavanja Dana pobede, 9. maja Predrag Vukmirić, predsednik SUBNOR Ruma.
On je podsetio da je, po broju država, kao i ljudi koji su u njemu učestvovali, ali i broju ljudskih žrtava i stepenu materijalnog razaranja, Drugi svetski rat najveći oružani sukob u istoriji čovečanstva. Tokom ratnih godina, život je izgubilo oko 50 miliona ljudi, među kojima 30 miliona civila. Jugoslavija je sa 1,8 miliona žrtava, proporcionalno, bila treća zemlja po broju stradalih tokom Drugog svetskog rata u Evropi.
Na prostoru Jugoslavije partizanski pokret stao je na čelo antifašističke borbe, stekao naklonost saveznika i ugled kao jedan od najvećih antifašističkih pokreta u Evropi. Rat na prostoru bivše Jugoslavije završen je 15. maja 1945. a kao pobednik iz rata su izašli partizanski odredi i Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije.
Na Gradskom groblju u Rumi, na spomen obeležja stradalim borcima i žrtvama Drugog svetskog rata, vence su položili predstavnici lokalne samouprave, boračkih i političkih organizacija.
Povodom obečežavanja 81 godine od završetka Drugog svetskog rata, Stevan Kovačević, pomoćnik predsednika Opštine Ruma je ukazao da je tada pobeđena najmonstruoznija sila u novijoj svetskoj istoriji.
– Naša zemlja je platila veliku cenu oslobođenja, tako i Ruma i sela oko Rume. Mi smo ovde da podsetimo i odamo počast tim žrtvama i da sloboda nema cenu. Mislim da uvek moramo da se pitamo da li smo dovoljno učinili da im se odužimo i da li smo dostojni te žrtve. Nažalost moramo i to reći da, i posle osam decenija i kao društvo i kao narod, još nismo uspeli da popišemo sve naše žrtve. To je nešto što ostaje kao naš večiti dug precima i moramo na tome ozbiljno raditi. Ako ne budemo znali da cenimo cenu te slobode teško da ćemo moći da je sačuvamo, poručio je Stevan Kovačević.

S. Džakula