ZAVIČAJNI MUZEJ RUMA

Monografija o šest decenija postojanja

Promocija monografije „Zavičajni muzej Ruma 1962. – 2022.“ održana je 22. decembra u čitaonici Gradske biblioteke. Autorka monografije posvećene postojanju i radu ove značajne ustanove kulture je Snežana Janković, viša kustoskinja Zavičajnog muzeja Ruma.
Snežana Janković kaže da joj je u kreiranju ove monografije pomogla bogata građa, a neki dokumenti datiraju i pre vremena osnivanja muzeja, jer je bilo entuzijasta koji su i nešto ranije pokretali inicijative za formiranje muzeja u Rumi.
– Literaturu i izvore nije bilo lako naći i istraživački rad je trajao mnogo duže, a samo pisanje monografije oko 12 meseci. Pokušali smo da prikažemo sve ono što se dešavalo tokom tih 60 godiana: različite izložbe, programe, revije, književne večeri… Poseban deo smo posvetili našim muzejskim odeljenjima, to je ono najznačajnije zbog čega muzej postoji – da čuvamo, štitimo i prezentujemo kulturna dobra. Predstavili smo najznačajnije eksponate i izložbe, i na kraju što svi očekuju je rezultat, a rezultat je broj, kaže Snežana Janković.
Ona dodaje da je pobrojano preko 800 izložbi, šezdesetak izdanja, a sve to je realizovalo 30 ljudi, koji su tokom ovih šest decenija radili u Zavičajnom muzeju.
– Ponosni smo na ono što su generacije pre nas radile, mi nastavili i očekujemo da će mladi koji dolaze i koji će raditi u muzeju, nastaviti u tom pravcu, ističe Janković.
Aleksandra Ćirić Bošković, predsednica Opštine Ruma i sama istoričarka, napisala je uvodnu reč za ovu monografiju.
Ona kaže da monografija ističe srž rada muzeja, ona govori o entuzijazmu svih muzejskih radnika kroz ovaj jubilej – 60 godina rada.
– U monografiji je detaljno opisan rad muzeja od samih početaka do danas. Muzej se nalazi u najstarijoj spratnoj zgradi u Rumi, on je čuvar naše kulturne baštine. Kao ustanova kulture, kroz šest decenija, prolazio je kroz različite faze, uspone i padove, ali uvek je opstajao i ostajao dostupan publici, kako stručnoj, tako i široj javnosti. Ne samo kroz osnovnu delatnost, kroz čuvanje, prikupljanje i prezentovanje građe, već se bavio i drugim delatnostima: izdavačkom, književnim večerima i drugim formama. Sam rad je ostavio pečat u kulturnim dešavanjima u gradu i opštini, istakla je predsednica Ćirić Bošković.
Uprkos zgradi koja se nalazila u lošem stanju, muzejski radnici i muzej su ostvarivali značajne uspehe. Najznačajniji uspeh, postignut samo entuzijazmom zaposlenih je nagrada „Mihajlo Valtrović“ 2018. godine, kao muzej koji je tada imao 62 programa.
Opština Ruma je u potpunosti finansirala izdavanje monografije, a otvaranje stalne postavke se planira krajem marta naredne godine. Tada će se potpuno okončati veliki radovi na kompletnoj rekonstrukciji ove najstarije zgrade u gradu.
– Zahvaljujemo na svesrdnoj podršci Ministarstva kulture, kao i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, koji su prepoznali da želimo i da radimo na obnavljanju zgrade muzeja i na ponovnom uspostavljanju stalne postavke. Zavičajni muzej ima velik broj eksponata i veliko kulturno nasleđe za generacije koje možda i ne znaju za bogatu kulturnu baštinu koja se čuva u ovoj ustanovi, kaže Aleksandra Ćirić Bošković.
Recenzent monografije je bila Tijana Stanković Pešterac, direktorka Muzeja Vojvodine. Ona je ukazala na značaj monografije, budući da do sada nije postojala publikacija koja bi se bavila istorijatom i delovanjem muzeja od početaka do danas.
– Monografija je samo po sebi izuzetno značajno delo, koje govori najpre o istorijatu muzeja i o tome kako je jedan mali kolektiv, koji nije imao više od deset stručnjaka za svo to vreme koliko egzistira, postigao velike rezultate. To je bilo prepoznato i u stručnom smislu kada je 2018. godine Zavičajni muzej Ruma dobio čuvenu i prestižnu nagradu Muzejskog društva Vojvodine „Mihajlo Valtrović“ za njegovo delovanje u prethodnoj godini. Knjiga takođe obrađuje i priča o tome ko je sve radio u muzeju, koliko je izložbi realizovano za sve to vreme, i može biti na ponos naše muzeološke zajednice. Ova monografija predstavlja dragoceni prikaz šest decenija postojanja i rada Zavičajnog muzeja Ruma, zaključila je Tijana Stanković Pešterac.
S. Džakula