ČITANKA

„TO PRKOSNO SUNCE PRED ZIMU“

             Praznik Svetog Kirijaka Otšelnika ili Miholjdan narod prema gregorijanskom kalendaru praznuje 12. oktobra, meseca najlepših boja, jeseni i smiraja prirode, koja polako gasneći se, budi lepotu života u svima nama – priznajte. Sveti Kirijak Otšelinik je hrišćanski svetitelj i mučenik, koji je umro u sto devetoj godini kao monah u Jerusalimu. Možda zbog njegove duboke starosti, ovo duboko leto nazivamo po prazniku koji u njegovu slavu proslavljamo. Miholjsko leto je prirodni i meteorološki fenomen na severnoj hemisferi kada se letnje temperature i vreme nastavljaju i nakon kalendarskog početka jeseni. Naziva se još i Martinjsko ili bablje leto. U narodnom verovanju, Miholjdan je početak jeseni, a lepo vreme i temperature narodu su poslužile da obave pripreme u polju pred zimu kako bi ih priroda poslužila u proleće, bila milosrdna i podarila im svoje plodove za hranu. Primetili smo da su nam leta pretopla, a da nas već avgust svojoj večernjom hladnoćom vara, septembar je hladan, a onda dođe oktobar i Miholjsko leto, kao neka lepa dama probude onaj prolećni osećaj u nama, kada bismo izmilili napolje, stavili naočare za sunce i „gušterisali se“ kao da je sunce prolećno i prija nam na koži i u kostima. Toliko smo se zime nakupili za jedan septembar. Veruje se da su boje oktobra i najlepše. Tu su krošnje koje svakodnevno kopne i žute, onako blago, šmekerski, lagano i postoji nebo koje u suton bude neverovatno i nestvarno koloritno. Čini se da su i Mitrovčani malo promenili navike po pitanju Miholjskog leta. Mitrovčani, koji svetu nedelju vole da provedu iza svojih visokih kapija, izmili su na kej, na staze, u parkove, u izletišta i kupe ove poslednje sunčeve zrake, menjajući svoje tvrdoglave navike.

Hajde da vidimo šta možete da radite u ove lepe dane pre svakodnevne novembarske magle (mada, hajde da želimo da i novembar bude lep). Prvo, uvek možete da odete na Frušku goru i raspalite neki roštilj na Letenci ili Rohalj bazama ili na Iriškom Vencu. Kada ste već tamo, provozajte se do manastira Kuveždina, Đipše, Šišatovca, Petkovice i najmlađeg fruškogorskom manastira Vranjaša, sa čijeg se izora vodom snabdevao antički Sirmijum ili do Bešenovačkog Prnjavora gde se ponovo uzdigao manastir Bešenovo. Provozajte se do Karlovaca ili Petrovaradina, posetite erdevička jezera. I naravno, fotografišite prirodu da vas zimi podseća na lep trenutak. Ili skuvajte kafu, sipajte je u termos i prošetajte do plaže. Sunce se presijava u Savi, a ima onih nekoliko upornih kupača koji su tu od kada grane prvo prolećno sunce pa dokle god kupati može. Ili idite na malu plažu, možda je Sava oko 29. novembra i najlepšta i još divlja. Šetajte po Spomen – groblju, vozite bicikl, obiđite krug oko Save kroz Sremsku Mitrovicu, preko pešačkog mosta, pa kroz Mačvansku Mitrovicu, skoro do Čevrtnije, pa preko teretnog mosta opet u Sremsku Mitrovicu. Možda ne zvuči glamurozno, ali eto koliko toga možete proći samo u jednoj šetnji. Uživajte u svojoj okolini dok nam priroda to pruža, jer će uskoro da se menja sat i dolazi ono zimsko računanje vremena, gde će dok trepnemo mrak početi da pada u četiri popodne. Ali znate šta, priroda je krug, pa nakon toga, opet će dan da se produžava i naći ćemo razloga da uživamo u tome i opet hvatamo dnevnu svetlost. Ako mislite da nije vreme za ovo sve, pa da vam kažemo, za brigu će biti vremena, ajde sada da uživamo.

A za kraj Đole Balašević, koji je stihovima ovekovečio ovaj fenomem – „U meni Miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu“ i stvarno ovo doba izgleda baš kao u tim stihovima: bane kao lupež i prospe nam kosu u lice, a Miholjsko leto naziva blaženim, jednim i svetim za njih. Zato, evo za kraj nešto malo vulgarno – ona lepa letnja deca, zodijačni lavovi, svojeglavi i nepokolebljivi, začeti su u prkosno godišnje doba, Miholjsko leto. Priroda je krug.

Čitanka