ПАБ КВИЗ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Игра као врло озбиљна ствар

Паб квиз ГдеКоКад, који се у познатом митровачком кафићу „Букбар“ одржава, од пролећа 2016. године, окупља људе различитих профила који се уз музику и пиће у пријатељској атмосфери надмећу у познавању седам области. Учествује просечно двадесет екипа, са по четири члана. Долазе из Новог Сада, Зрењанина, Бијељине, Кузмина.

Питања из опште културе, спорта, музике, филма, историје, географије и књижевности, плус специјал, поставља Срђан Алатић, аутор, водитељ, ди џеј, организатор, непоткупљиви квизомеханичар, „ванбрачни син“ Милке Цанић и Лазе Голуже, који је ову генијалну идеју донео из Енглеске и прилагодио Митровици, у сарадњи са власницом Букбара, Сањом Кртинић. Може се рећи да не постоји савршеније место за такав вид дружења, нити природнији повод окупљања на месту као што је Букбар. Срђан је објаснио где је ко и кад у свему томе, као и разлоге због којих мора да настави с овим послом, хтео то или не, с обзиром да се квиз сад већ отео контроли и живи сам за себе.

– У првом квизу је било шест екипа. И даље има неких које су ту од почетка, Винксмагија и Витезови шведског стола. Мада, не волим да водим статистику, јер се онда своди само на такмичење, а ово правим да би се људи играли и дружили. Прво се кренуло са седам области, онда сам убацио и специјал као осму област. Прошло је преко три хиљаде питања која се не понављају. Сваки пут имам кризу. Долазим овде да постављам питања људима који су паметнији од мене, сама та чињеница је врло стресна. Десило би се и тако тешко питање, које нико не зна. Суштина је да направим питање које они можда знају, можда и не знају, и ја треба да пређем ту границу, што је најгори део посла, али успева. Сад их већ знам, уз осмех прича Срђан.

Средином јануара је одржан 67. квиз, са специјалом химне и заставе. Такмиче се лекари, адвокати, фризери, политичари, преко професора из свих предмета, уметника. За све људе који воле да се играју, а немају прилике, ово је одличан вентил и оаза. Награде су књиге, колачи, пиће, масажа, школа трчања, школа јоге, шишање..

– Дођеш са блиским људима и имаш три, четири сата луфта од проблема, посла. Неколико сати размишљаш о нечему о чему иначе не би свакодневно размишљао. Овде као да се скупила једна заједница људи који уживају. Пар пута сам хтео да одустанем, али је умало избила револуција – Какво одустајање, нема одустајања, ни случајно¬! – Тако да, хтео не хтео, морам да наставим, прича Срђан.

Осмислити 64 питања сваки пут није мала ствар. Проверити свако питање са више извора је тек рударски посао за који је потребно дванаест до четрнаест сати рада минимум.

– Географија и књижевност су рецимо тешки, из музике, филма, спорта свако има неку своју специјалност. Трудим се да питања буду разноврсна, свеобухватна, из историје, рецимо, да буду заступљена сва раздобља, из географије да буду и реке, планине, градови, каже Срђан.

Сања Кртинић каже да је од самог старта одлично посећено.

– Буде разних страсти, али људи првенствено уживају у дружењу. Учесници тачно припадају генерацији која је писмена, учена, која зна пуно, а нема то где другде да покаже. Већином су људи средњих година. Клинци, ако и дођу, брзо отпадну јер је у питању висок ниво знања, наводи Сања.

Улогу конобара, као и сваку другу у којој се нашао, лежерно је понео глумац Владимир Балашћак. Он за квиз ГдеКоКад каже да је забава која не може да се нађе на сваком кораку.

– Мене лично фасцинира да се људи забављају, друже, такмиче, а да није у питању коцка или сличан порок. Имам жељу да учествујем, теме су врло интересантне. Мислим да је потребно мало се припремити и одабрати добру екипу, ентузијастичан је Владимир.

Јавности познат Срђан Динчић је у овој причи, како каже, мали, сироти, убоги учесник, пише погрешне одговоре и минира своју екипу Алергични професор, која тавори на дну табеле..

– Дођемо овде да се мало зезамо и да видимо да ли је опет претерао са претешким питањима, каже Срђан.

Међу вишеструким шампионима су Мумије из Бијељине. Сличан квиз су организовали у свом месту, а долазе им такмичари из Митровице и Кузмина. Они коментаришу да се људи, поред доброг дружења, приме на позитивну тензију која иде уз такмичарску атмосферу и све то зову корисним зезањем.

– Изванредно се забављамо! Са моје тачке гледишта, ово је прворазредни културни догађај, речи су Александра, доктора историје.

Политиколог Зоран, у нешто озбиљнијем маниру, коментарише да у овом квизу видите где сте заправо.

– Можете имати о себи мишљење да сте супер образовани и да пуно тога знате. Има доста озбиљних питања, комплексних. Нека иду на зафрканцију, за нека укључиш кликер, некад је довољно да те асоцира и неко из екипе, макар погрешним одговором, каже Зоран.
Т. С.