Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
Marko Tomićević osvojio srebro na Olimpijadi
Прва олимпијска медаља за „Вал“Овогодишње појачање митровачког Кајак клуба „Вал“ Марко Томићевић на Олимпијским играма у Рију, у двоседу са Миленком Зорићем, на 1.000 метара освојио је прошлог четвртка, 18. августа сребрну медаљу и тако донео нашој земљи прву олимпијску медаљу у овом спорту после 32 године.
Српски двојац је у финалној трци слабије стартовао, али су на пола трке убрзали и са шесте позиције успели да престигну посаде из Аустралије и Португала и стигну до сребрног одличја. Трку су завршили за 3:10.969 минута.
Пред полазак за Рио, на испраћају који је приредио градоначелник Сремске Митровице Владимир Петковић, Томићевић је најавио да узима медаљу на Олимпијади.
– Припреме смо одрадили савршено, нисмо имали проблема са здрављем, тако да идем опуштено у Рио. Очекивања су да узмемо медаљу, надамо се златној, на светским куповима смо били јако близу победе и верујем да сада можемо да победимо – рекао је пред пут за Рио Марко Томићевић.
Након трке и освојеног другог места, Томићевић је изјавио:
– Да смо још два метра само имали, стигли бисмо Немце. Како смо се ближили циљу, тако сам молио бога да се што више одужи хиљадарка, јер смо их имали у шаци. Дисали смо им за вратом и стизали их, мало нам је недостајало да први прођемо кроз циљ. Злато је било мој и Батин циљ, али срећни смо и због овог сребра. Много смо радили за медаљу… Овај чамац је скоро формиран, и све смо константнији и бољи. Још много трка и медаља је пред нама – закључио је Томићевић.
Председник Управног одбора Кајак клуба „Вал“ Предраг Милковић за М новине је изјавио да су са нестрпљењем ишчекивали трку и да су се на неки начин потајно надали медаљи.
– Ово је прва олимпијска медаља за баш кајакашки клуб и изузетан успех. Сви из клуба су нестрпљиво чекали ту трку, Марко је наш члан од ове године и ради се заиста о једном великом спортском потенцијалу. Потајно смо прижељкивали медаљу, јер је он био првак Европе на 500 и на 1.000 метара. Изузетан успех је у обе дисциплине бити први у Европи. Били смо упознати и раније са његовим радом, Марко је дисциплинован млад човек, који вредно тренира. Иницијативом Кајакашког савеза Србије, спортског директора КК Србије, Мирослава Алексића, Марко Томићевић је дошао у наш клуб, у сарадњи са Градском управом за културу, спорт и омладину, и са тадашњим градоначелником Браниславом Недимовићем – подсећа Милковић и додаје да увек треба узети у обзир Олимпијаду као једно специфично такмичење, и сам кајак као специфичан спорт који много зависи од спољних услова, те да су лоше временске прилике довољне да покваре сав рад и труд.
– Свако такмичење је другачије, непоновљиво. Здравље је један јако битан елеменат, јер имате ту физиологију напора, са порастом напора и форме, с јачим тренинзима долази до пада отпорности организма. Наши врхунски спортисти су особе врло нежног здравља и мислим да се у нашим условима не води довољно рачуна и не размишља довољно, јер такав један напоран рад и тренинг мора да прати адекватна исхрана, суплементација и велика пажња да се случајно не деси неки инцидент са ненамерним узимањем неких недозвољених супстанци, сви смо ту будни да пазимо на такве ствари. Најважније је заиста остати здрав у тим условима, јер је организам јако осетљив – сматра Милковић.
Иако је ово прва олимпијска медаља за кајакаше „Вала“, на ранијим Олимпијским играма су се такмичили и митровачки кајакаши Станиша Радмановић, Огњен Филиповић и Иван Охмут.
Игор Дошен, тренер у КК „Вал“ нада се да ће постигнутим успехом Марка Томићевића још више деце заинтересовати за овај спорт.
– Ова година нам је посебна, јер имамо на свим бојиштима добијене битке. Имамо много деце, заинтересованост је велика, надам се да ће после овог успеха заинтересованих бити још више. Освојена сребрна медаља је уједно прва олимпијска медаља за српски кајак од како смо самостална држава. Томићевић је понос нашег града и нашег клуба. Ово је тежак спорт, спорт снаге и издржљивости и треба доста рада и одрицања. Успевају само издржљиви и упорни, то је мало за децу тешко, али онај кога изведемо до јуниора или сениора, тај је направио резултат – каже тренер Дошен.
Своју срећу због Марковог успеха не крију ни Јован Радмановић, Страхиња Филиповић и Бојан Зделар, успешни млади кајакаши који су полако али сигурно кренули његовим стопама. Њихови резултати и успеси су већ веома запажени.
– Такмичим се у категорији 2004. годиште, учествовао сам и на Првенству Војводине у великом кајаку и Првенству државе у мини кајаку – каже Јован Радмановић, а Страхиња Филиповић, тренира за категорију 2005. годиште.
– Учествовао сам на Првенству државе у мини кајаку, такође, а имао сам јаку конкуренцију на Првенству Војводине, ја сам био други, а у укупном пласману први – додаје Филиповић.
Освајач бронзане медаље на европском првенству Бојан Зделар такође истиче да је пресрећан због освојене сребрне медаље клупског колеге.
– Пресрећан сам због Марка, сав труд му се исплатио, олимпијска медаља је круна каријере сваког спортисте, верујем да је и он пресрећан. Мени најзначајнија медаља је са Европског првенства за јуниоре и млађе сениоре на 500 метара где сам освојио бронзу – каже Зделар.
Да је континуиран успех ових спортиста запажен, доказ је недавна комплетна реконструкција Кајак клуба „Вал“ од стране Града Сремска Митровица. Сада су услови за рад бољи и лепши, тако у будућности очекујемо још олимпијских медаља.
С. Станетић