HUMANOST NE POZNAJE GRANICE

Veslom od Beograda do Gradiške, za pomoć deci sa smetnjama u razvoju

Devetog dana humanitarne misije, Dragan Šinik već je prešao 125 od ukupno 478 kilometara Save. Drvenim čamcem krenuo je iz Beograda ka svom selu Gašnici kod Gradiške, sa ciljem da prikupi novac za novi kombi kojim će se svakodnevno prevoziti deca sa smetnjama u razvoju

U malom drvenom čamcu nema mnogo prostora. Dovoljno za veslača, ono najpotrebnije i jednu veliku želju zbog koje je Dragan Šinik 25. avgusta u 10 časova ujutru zaplovio Savom iz Beograda. Njegov cilj je Gašnica kod Gradiške, a put dug 478 kilometara nije samo sportski izazov. To je humanitarna misija za decu sa smetnjama u razvoju.

Devetog dana putovanja prešao je 125 kilometara. Do cilja mu ostaje još veliki deo puta, ali Šinik veruje da će, ukoliko ga posluže vreme i snaga, do kraja meseca stići kući.

— Iskreno se nadam u narednih mjesec dana da ću doveslati. Ideja mi je bila, pošto sam ja organizator i domaćin već šest godina Međunarodnog druženja djece sa smetnjama u razvoju, „Svi smo mi dio vas“, da pokušam ovim gestom da prikupim finansijska sredstva za kupovinu novog kombija, kaže Dragoslav

Kombi mu je potreban jer već godinama svakodnevno prevozi decu iz seoskih područja do Dnevnog centra u Gradišci. Reč je o deci sa teškim oblicima intelektualnih teškoća, Daunovim sindromom i cerebralnom paralizom. Za pojedine porodice prevoz do centra nije jednostavan, a neka deca nemaju ni oba roditelja.

Postojeći kombi, kaže Šinik, već je prešao više od pola miliona kilometara.

— Jednostavno, odlučio sam se na ovaj gest da pokušam ovim veslanjem da prikupim finansijska sredstva za kupovinu novog kombija. Iskreno vjerujem da ću uspjeti i da ću ovog mjeseca, kada se vratim u Gradišku, ostvariti svoj cilj i misiju, kaže humanitarac.

Iza ove humanitarne akcije stoji priča koja traje godinama. Šinik je otac sina sa kombinovanim smetnjama, rođenog 1. aprila 1999. godine. U danima najžešćeg bombardovanja Srbije njegov život i život njegove porodice zauvek su promenjeni.

Za svog sina, kaže, zna da mu neće moći priuštiti neke od stvari koje roditelji obično žele da omoguće svojoj deci. Ali zna i da može da mu obezbedi ono što mu je najvažnije – društvo, muziku, veselje i prijatelje. Upravo iz te želje nastala je manifestacija „Svi smo mi dio vas“. Prvo međunarodno druženje dece sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja organizovao je 26. i 27. maja 2018. godine u Gradišci. Okupilo se tada oko 1.700 porodica sa prostora bivše Jugoslavije, a među njima najviše porodica iz Srbije – od Kosovske Mitrovice i Subotice do Knjaževca, Požarevca, Beograda, Apatina i drugih gradova.

Pokušao je potom da domaćinstvo manifestacije prepusti drugima, ali se ispostavilo da je teško pronaći nekoga ko može da obezbedi da sve za decu i roditelje bude potpuno besplatno.

Manifestacija je održavana i narednih godina, uz pauzu tokom pandemije, a od 2023. godine ponovo se organizuje na obali Save u Gašnici, na 478. kilometru reke, upravo mestu do kojeg Šinik sada vesla.

Ovogodišnje druženje okupilo je oko 2.300 porodica. Stizali su iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i drugih krajeva. Za decu i roditelje, zajedno sa volonterima, obezbeđeno je 50 prasadi, tona piletine, oko 300 kilograma roštilja, kao i vožnja Savom i druge aktivnosti.

Za Šinika je to više od manifestacije. To je zajednica koju godinama gradi, pa je i ovogodišnje putovanje iskoristio da pozove porodice i volontere na naredno druženje, koje će biti održano od 18. do 20. juna naredne godine.

Dok vesla prema Gašnici, zaustavlja se i u mestima uz Savu. U Beogradu, Obrenovcu i Šapcu već je uručio pozivnice, a put ga vodi i do Orašja, Brčkog, Bijeljine, Broda, Šamca, Dervente i Srpca. Ljudi koje prvi put sreće čuli su njegovu priču i ponudili pomoć. Tako su, kaže, već dogovoreni i budući volonteri iz Jarka.

— Želja nam je da što više djece dođe, da što više roditelja sazna. Želim da se zahvalim svima, od Beograda do ovdje, koji su me izvanredno dočekali i ugostili. Većinu tih ljudi sam vidio prvi put, ali kada su čuli našu priču, već smo napravili neke dogovore, izjavio je Šinik.

A dok se čamac kreće Savom, ostaje još jedan, najvažniji deo misije, da se obezbedi novi kombi i da deca iz udaljenih sela i dalje mogu da stignu do Dnevnog centra.

Dragan Šinik ima 52 godine. Pred njim su još stotine kilometara veslanja, promenljivo vreme i umor. Ali kada govori o cilju zbog kojeg je krenuo, ne govori o tome koliko će biti teško, već govori o deci.

— Iskreno se nadam dobrom i povoljnom vremenu i da će me snaga izdržati. Nadam se da ću krajem ovog mjeseca stići u naše selo Gašnica i da ću svima još jednom javno zahvaliti putem medija, zaključio je Dragoslav i nastavio da vesla put Republike Srpske. Naša ekipa ga je sustigla na laćaračkoj obali, a nakon razgovora, odmah je pristupio daljoj misiji.
Aleksandra Dražić