INTERVJU: DUŠAN PAVLIĆ, ILUSTRATOR

Detinjstvo provedeno u Mitrovici kao najveća inspiracija

Dušan Pavlić

Dušan Pavlić ilustrator i grafički dizajner rođen je u Sremskoj Mitrovici. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti. Ilustrovao je više od sto knjiga za izdavače širom sveta. Mnoge njegove ilustracije nagrađivane su u Srbiji, Italiji, Belgiji i Brazilu. Dobitnik je „Zlatnog pera“, nagrade za najbolju ilustraciju u 1996. godini. Ilustracije za knjigu „S decom oko sveta 1“ objavljene su u velikom katalogu Bolonjskog sajma knjiga 1999. godine. Njegove ilustracije su duhovite, domišljate i šarmantne.
Autorka ovih redova sa radom svog sugrađanina susrela se nedavno zahvaljujući svojoj trogodišnjoj ćerki. Od tada pratimo šta sve radi Pavlić, a rado čitamo i gledamo ilustracije u knjizi „Ježeva kućica“ i serijalu knjiga „Šta sve zna mala Ana“. Sa kreativnim Mitrovčaninom smo razgovarali o detinjstvu provedenom u Sremskoj Mitrovici, ilustracijama, današnjoj deci, knjigama.

M NOVINE: Koliko je detinjstvo provedeno u Sremskoj Mitrovici uticalo na Vas kao ilustratora?
DUŠAN PAVLIĆ: Ponekad mi se čini da svu inspiraciju za ilustrovanje dečjih knjiga crpim baš iz detinjstva provedenog u Mitrovici. Tada je to zaista bilo bezbrižno detinjstvo. Svakodnevno smo se vozali „ponikama“ ili „minikama“ (tada domaće marke dečjih bicikala) po gradu i istraživali njegove najudaljenije krajeve, kejom uz obalu reke Save, sa izviđačima istraživali obronke Fruške gore.
U školu crtanja i slikanja u Zavičajnom klubu kod Dragana Martinovića odvela me je moja školska drugarica Aleksandra Horvat. Ali to je bilo možda mesec dana pre odlaska na prijemni ispit za Novi Sad, u srednju školu za dizajn. I to je bilo dovoljno da mi Martin da važne savete i lako sam položio test. Tu sam upoznao prijatelje koji su danas naši priznati umetnici. Martinovo ime je za naš grad sinonim kulturne institucije.

Kakvo je Vaše mišljenje o ilustraciji danas, da li je ona najvažniji deo knjige, ili je zanemarena?
Verujem da ilustracije uvek imaju svoju ulogu u našem životu. Dečji prvi susret s knjigom vezan je za ilustracije u slikovnicama. Zatim ih ilustracije prate kroz udžbenike, knjige i strip. I video – igrice su u svojoj osnovi ilustracija. Mladi se danas najviše inspirišu njima. Ilustracije skoro neprimetno na kraju oblikuju naš ukus u popularnoj kulturi.
Veštačka inteligencija preuzima primat. Koliko ona utiče na ilustratore danas? Da li će AI u dogledno vreme zameniti ilustratore?
Svakako da utiče. Verujem da će se jednostavno stvoriti nova profesija, kao, na primer, video i grafički kreatori digitalnog sadržaja koji će to praviti uz pomoć veštačke inteligencije. Brz tempo života jednostavno traži ovakve stvari, dok kreativnost u ilustraciji, osim samog izvođenja sadrži i predradnju, a to je osmišljavanje ideje ili crteža. Naša imaginacija daje impulse i stvara se ideja, pa tek onda pokušavamo da tu ideju artikulišemo na papiru. I taj deo u stvaranju je najuzbudljiviji. Bojim se da sledeće generacije to ne izgube. Drugi problem je etički i pravni. Veštačka inteligencija koristi segmente tuđih ideja i kreacija za svoj produkt. Treći problem je ekologija i povećavanje utroška vode i energije na planeti. Ali kutija je otvorena.

Ilustracije su Vam drugačije, svaki put se iznenadimo i ne možemo da povežemo da su delo istog autora?! Koliko je to teško napraviti?
Mislim da je to prirodno. Sve se menja s vremenom pa i ilustrator i njegov crtež. Svako od nas izložen je vizuelnim uticajima. Mi stalno posmatramo svet oko sebe i inspirišemo se. Ljudi koji crtaju gledaju detalje kojima se drugi ljudi ne opterećuju, položaj nečije ruke, hod goluba, penušanje vode… Ali iako se ilustrator menja, oštro oko lako prepoznaje stvaraoca. To je osoben kod koji se zadržava u detaljima. Inače, te promene u stilu crtanja možete da primetite tek posle nekoliko godina. Promene se događaju spontano kada radimo, teško kada želimo da ih uklopimo u naš stil nasilno.

Kako nastaju Vaše ilustracije?
Sve počinje od teksta ili sinopsisa. Od urednika ili urednice dobijem i sugestije koje važne detalje treba da istaknem na ilustraciji. Posle čitanja imam neku prvu ideju koju modelujem u glavi i volim da na to utrošim dosta vremena. Zatim pravim skice, grube postavke, gde se vide karakteri i sama scena. Kada sa urednikom pređemo detalje na skicama, kreće finalizacija.

Knjige kojih autora su Vam posebno inspirativne za ilustrovanje?
Pre svega knjige Branka Ćopića. Imao sam sreće da ilustrujem dosta njegovih knjiga i ovde i u regionu. Toplina njegovih priča i pesama je nenadmašna. Više od dve decenije sarađujem sa Simeonom Marinkovićem (serijal Šta sve zna mala Ana) i Ivicom Rorićem. Mislim da je puno dece odraslo uz naše knjige.

Koji posao Vam je bio najzahtevniji?
Nekad se rad na knjizi baš oduži. Verujte, ume da potraje i godinama. Bilo je više takvih knjiga. „Sa decom oko sveta“ 1 i 2 deo, „Stilske igre“, „Moja Srbija“… Ali ilustratori su istrajni ljudi.

Na čemu trenutno radite?
Trenutno u Kreativnom centru pripremam prvu knjigu za novu ediciju o našim velikanima nauke. Potrudićemo se da deci približimo život Nikole Tesle. Možda nekom detetu to bude inspiracija u budućnosti.

Iz Vašeg iskustva, da li se knjige danas više čitaju?
Knjige se i dalje pišu i štampaju, što znači da se, nadam se, i čitaju. Ali ne treba zanemariti širenje kulture čitanja. Ako decu naviknemo odmalena na knjigu, kasnije oni sami biraju svoje naslove. Meni je Sajam knjiga u Beogradu dugo bio pokazatelj da se ovde ipak voli knjiga.

I na kraju, koliko se danas mladi opredeljuju za posao ilustratora? Koja bi bila Vaša poruka njima? Šta je Vama Vaš posao doneo?
Verujem da je zvanje ilustratora popularnije nego ikad. Pre svega zbog video – igrica, ali i zbog mogućnosti da se povežete sa izdavačima u celom svetu i tako stvarate. Želim samo da ih ohrabrim, da prate svoju zvezdu i nikad ne odustaju. Pravite svoje knjige i slikovnice i uživajte u tome. Igrajte se dok stvarate.
Moj posao mi je doneo divna prijateljstva sa ljudima koji vole knjige i dele iste ideje kao i ja.
Biljana Vukadinović