PAB KVIZOVI SVE POPULARNIJI U SREMU

Omiljena mesta okupljanja, druženja i takmičarskog duha

Pab kviz u Inđiji omiljena zabava

Pab kvizovi su se u Srbiji pojavili pre nepune decenije i od tada konstantno dobijaju kako na popularnosti, tako i na značaju. Pitate se šta je pab kviz? Koncept je osmišljen tako da, pre svega, akcenat bude na zabavi. U dogovorenom terminu, ekipe sastavljene od određenog broja članova (uglavnom od četiri do šest članova), skupe se u nekom od kafića (pabova) gde se takmiče u znanju. Kako? Za to je zadužen voditelj kviza – kvizomehaničar, koji priprema pitanja za svaki susret, a ona su najčešće grupisana po oblastima (npr. opšta kultura, geografija, istorija, muzika, film, sport, strip, književnost…). Kvizomehaničar je uvek u pravu i to je zlatno pravilo. On čita pitanje po pitanje, oblast po oblast, ekipe beleže svoje odgovore na papire ili ih usmeno saopštavaju, i ekipa sa najviše tačnih odgovora odnosi pobedu i simbolične nagrade. Neke ekipe dolaze da pobede, neke da pomeraju svoje granice, a neke su samo tu samo zbog druženja i dobre atmosfere, koja generalno vlada na svim pab kvizovima.

Kako su pab kvizovi osvojili Inđiju?!

U vremenu kada se sve više komunikacije odvija preko ekrana, pab kvizovi postaju mesto okupljanja, druženja i zdravog takmičarskog duha. Upravo takav koncept zaživeo je i u Inđiji, zahvaljujući entuzijazmu nekolicine mladih ljudi okupljenih oko organizacije „Inkvizicija“, a tu ekipu čine Marko Marjanović Marinčić, Vasa Vorkapić i Darko Klasan.
Klasan za M novine otkriva kako je sve počelo, ali i zašto su kvizovi postali važan deo društvenog života grada. Kako kaže, ideja nije nastala preko noći, već iz ličnog iskustva i ljubavi prema kvizovima.
– Ideja za organizovanje pab kvizova je nastala iz igranja istih. U suštini smo na tu ideju došli moj prijatelj Igor i ja. Može se reći da smo bili najveći rivali na svakom kvizu jer smo igrali u različitim ekipama, objašnjava Klasan.
Od prvih, neformalnih okupljanja do ozbiljne organizacije, put je trajao više od dve godine.
– Kviz aktivno organizujemo dve i po godine. Pre toga je bilo nekoliko internih „generalnih proba“ u krugu najbližih prijatelja, dodaje on.
Jedan od ključnih segmenata svakog kviza jesu pitanja, a njihovo osmišljavanje zahteva i kreativnost i sistematičnost.
– Pred svaki kviz znamo koje će oblasti biti. Ja uglavnom prvo smislim odgovor, pa iz toga izvedem pitanje. Počeo sam da zapisujem svaku zanimljivu informaciju koju čujem od kako smo počeli sa organizacijom pab kvizova, otkriva Klasan.
Iako je na početku bilo izazovno pronaći pravu meru težine pitanja, iskustvo je donelo sigurnost.
– Mislim da posle dve i po godine lako nalazimo balans između lakih i teških pitanja. Imamo redovne ekipe, naučili smo kako se koja ekipa snalazi sa određenim oblastima. U početku je to bilo dosta teže, Darko kaže Klasan.
Kvizovi u Inđiji okupljaju raznovrsnu publiku, ali dominiraju mlađi učesnici.
– Na kvizove dolaze većinom mlađi, recimo da prosečni učesnik ima između 25 i 30 godina. Ali to se stalno menja, desilo se i da učenik srednje škole igra protiv svog profesora. Atmosfera na kvizovima je veoma pozitivna, bude dosta smešnih situacija, dosta šala, često i na naš račun, ali svi su došli da se zabave i niko to ne uzima za zlo. Učesnici koji dolaze prvi put mogu da očekuju opuštenu atmosferu gde su svi došli sa ciljem da se zabave. To je mesto bez predrasuda, a znam da se mnogi plaše da dođu da ne bi ispali „glupi“, što je potpuno pogrešno razmišljanje. Pitanja su tako raspoređena da će svako dočekati „svojih pet minuta“, objašnjava Klasan i dodaje da kvizovi nisu samo igra, već i važan društveni fenomen, jer se „rađaju“ i nova prijateljstva među takmičarima.
– Smatram da je kviz izuzetno važan kao društveni koncept. Na ličnom primeru nas trojice mogu da kažem da smo na pab kvizu stekli neke nove prijatelje. Ljudi koji su iz istog mesta, a nismo se ranije poznavali, sada provodimo vreme zajedno i van samog kviza, otkriva naš sagornik.
Iako organizacija kvizova za sada ostaje aktivnost kojom se bave u slobodno vreme, planovi i prilike se postepeno šire.
– Za sada nemamo velike planove, ali stalno se otvaraju neke lepe prilike. Pravili smo veliki kviz na „Šangaj festu“ prošle godine, nadam se i ove. Pored toga, uvek se odazovemo humanitarnim pozivima, ti kvizovi su možda i najlepši deo cele ove priče, ističe Klasan.
Pored standardnih kvizova opšteg znanja, publika ima priliku da uživa i u tematskim izdanjima.
– Imamo dva ustaljena formata kviza, oba su kvizovi opšteg znanja. Tematske kvizove pravimo, najčešće sportske, muzičke i filmske. Ideja je i previše, ali nismo sigurni kakav će odziv biti za neke od njih, zaključuje on.

Ekipa Mućke 2 na Voden pabu u Sremskoj Mitrovici

Mitrovčani vole kvizove, ali je mnoge strah da ne ispadnu „glupi“

Prvi pab kviz u gradu na Savi održan je pre osam godina i to u Buk baru, a vodio ga je Srđan Alatić. Kviz je tada brojao i do 22 ekipe sa po maksimalno četiri člana i nije bilo posmatrača, odnosno niko nije mogao da sedi u kafiću a da ne učestvuje u kvizu. Leti se kviz održavao u predivnoj bašti Buk bara, a zimi u tri prostorije ove kafe knjižare.
Srboljub Ognjanović je među prvim učesnicima pab kviza u Sremskoj Mitrovici.
– Nađu se ljudi sličnih uverenja, a različitih dobi, na jednom mestu i svi imaju cilj da se dobro zabave. I to je suština pab kvizova, ističe Ognjanović.
Na nagovor svog poznanika, Dejan Radonjanin se priključio ekipi pre sedam godina, i kako u šali kaže, njegov zadatak u timu je bio da „lupi odgovor“, jer nema problem sa tim da nešto ne zna.
Dejan i Srboljub zajedno su bili u ekipi Mućke, a danas kao ekipa Mućke 2 na Voden pabu svake nedelje se dobro zabavljaju, nešto novo nauče, i dele svoja znanja.
– Nedelja je kao mrtav dan za kafiće, a nama je bilo idealno da idemo na kviz, jer ne idemo u kafanu da „pričamo onako“, već da vodimo neke zanimljive razgovore. Ko ide na kviz nauči nešto, a i drugačije počne da ramišlja. Dok pab kviz nije krenuo u ozbiljnom pravcu, bili smo uglavnom treći od 20 ekipa, a onda su počele da dolaze namenske ekipe, bilo je čak i dve ekipe iz Bijeljine, koje se skupe po oblastima, i kojima je Mitrovica služila za vežbanje. Iz Mitrovice su odlazili na veće kvizove gde se zarađuju ozbiljne pare, tipa Potera, Slagalica, Superpotera, priča Dejan Radonjanin.
Na pitanje koliko su Mitrovčani zainteresovani za pab kvizove, kažu:
– Ima zaintersovanih, ništa manje ni više nego kod drugih. Svake nedelje bude oko 10 ekipa po kvizu. Ljudima je često problem da se pojave na kvizu jer se boje da ne ispadnu glupi. Takođe, dosta smo se zatvorili, ide se samo gde se mora, a ovde se ide radi ličnog zadovoljstva. Pab kviz je odlična razbibriga i kvalitetno provedeno vreme, kažu kvizaši iz Sremske Mitrovice.

Novogodišnji pab kviz u Rumi

Dobra zabava pre svega

Mnogi ljubitelji kvizova, posebno „Slagalice“ ili „Potere“ su svedoci da učesnici ovih kvizova, posebno oni koji postignu dobre rezultate i oduševe svojim znanjem, kažu da su svoja prva iskustva sticali kao učesnici „pab kvizova“. Svoje pristalice ovaj vid takmičenja u znanjima iz različitih oblasti ima i u Rumi, a posebno je poznat po velikom broju učesnika, „pab kviz“ koji se održava u kafiću „Sedam osmina“.
Ovaj kviz je pokrenula, kreira ga i organizuje Mina Ristović, koja kaže da je, dok je studirala u Novom Sadu, učestvovala u nekim kvizovima, dopalo joj se i odlučila je da nešto slično organizuje u Rumi, u kafiću koji drže njeni roditelji. Sve je počelo pre pet godina.
– Mi smo tada krenuli sa žurkama, razmišljala sam kako da naš kafić više animiram i odlučila sam da probamo i mi to sami da uradimo. Taj prvi kviz je bio dosta drugačiji od ovih koje sada radimo. Želja mi je bila da imamo drugačiji vid okupljanja, zabave i druženje, da to ne bude samo glasna muzika i alkohol. Poenta je da ljudi imaju u našem gradu i neku drugu vrstu razonode, kaže Mina.
Prvo su organizovana dva eksperimentalna kviza, sa uživo postavljenim pitanjima i odgovorima, posle je bilo drugačije i na pitanja po kategorijama se odgovara pismeno.
Postoje ustaljene kategorije pitanja: iz geografije, na temu Ja volim Srbiju, istorije, bilo je i pitanja iz književnosti, kao i muzike, kada se pogađaju delovi puštenih pesama.
– Trudimo se da pitanja nisu iz onog što zovemo opšta kultura, da ljude ne bi bilo sramota ako trenutno ne mogu da se sete odgovora na takva pitanja. Na kraju proglašavamo pobednika i trudimo se da sve bude transparentno, uz osnovnu poentu da se svi zabavimo, kaže za naše novine Mina.
Ona i priprema pitanja. Kaže da uglavnom bude devet kategorije sa po sedam pitanja. Za nju su najveći izazov pitanja iz sporta. Ranije su se u ovom rumskom kafiću organizovala po tri kviza godišnje, a u protekle dve godine, po dva.
– Ove godine ću probati da ih organizujem tri puta i tražili su mi ljudi da napravim jedan tematski, muzički kviz. Imamo i jednu zanimljivu kategoriju pitanja, „opšta nekultura“. To je ljudima jako smešna, postavljamo pitanja sa estrade, tiktoka, instagrama… Nadam se da ću prvi kviz ove godine organizovati u aprilu i da će to biti muzički kviz. To će mi biti pilot projekat, nikada nisam pripremala samo muzički kviz, ističe Mina.
Kada govori o ekipama, Mina kaže da postoje stalne ekipe, ali se uvek pojave i dve,tri nove. Bude po kvizu između 16 i 20 ekipa, sa po šest članova po timu.
Najmasovniji kviz bio je novogodišnji, na prelasku iz 2024. u 2025. godinu, kada je ukupno bilo 94 takmičara. Većina kvizova koje je Mina organizovala imala je humanitarni karakter. Sav novac od kotizacije, koja iznosi 300 dinara, uplaćen je za lečenje bolesnih Rumljana ili za akciju Budi human. Nagrada je uvek boca pića, samo jednom je nagrada bila novčana, ali su i ti novci donirani onima kojima su potrebni, po želji onih ekipa koje su pobedile.

Geografija omiljena oblast, istorija najteža

Anjička Balaž, profesorka fizičkog vaspitanja iz Stare Pazove se oduvek interesovala za umetnost, pozorište, poeziju. Sa svojom koleginicom je počela da drži online pripreme za prijemni putem platforme za učenje za fakultete na kojima se polaže test opšte kulture i informisanosti i kaže da su na osnovu tog iskustva, došle na ideju da osmišljavaju pitanja za pub kvizove. Zovu se kviz Atinina sova.
– Više od tri godine prikupljamo pitanja iz raznih oblasti i pratimo informacije vezane za sve oblasti (dodele nagrada, sportska takmičenja, kinemotografiju, muzičku scenu…). Trudimo se da pitanja za kvizove budu od lakših ka težim, ali tako da odgovore mogu znati i mlađi i stariji. Pab kvizovi su jako popularni i ljudi vole da učestvuju, jer osim mogućnosti provere znanja, mogu nešto novo i da nauče, ali i da se zabave. U okviru pitanja koje spremamo nalaze se igre poput spojnica, istina/laž, asocijacije, ali i takmičenje u npr. karaokama u poluvremenu, kaže Anjička Balaž.
Pitanja spremaju za organizatore kvizova, ali i za sve koji ih kontaktiraju, a njihov kviz se održava Panceti u Novom Sadu. Iz svog bogatog iskustva primećuju da je takmičarima najzanimljivija geografija i da je učesnicima najviše stalo do zabave i druženja, a da su nagrade na drugom mestu.
– Na kvizove se prijavljuju timovi od nekoliko članova (prosečno šest članova u ekipi). Interesantno je to što se u timu često članovi podele ko će koju oblast da rešava, tako da je neko zadužen za geografiju, neko za književnost,neko za kinematografiju. Takođe, pozitivna energija je uvek prisutna kao i složnost ekipe. Najviše se preferira geografija (zastave), kinematografija, muzika, a najmanje je popularna istorija, primećuje organizatorka pitanja.
Prema njenoj proceni, pab kviz je ujedno i pokazatelj da znanje i učenje može biti zabavno, a u ovom brzom tempu života, ljudima je potreban predah, da izađu iz okvira, da se opuste, što im upravo pruža dobar kviz.
E. M. N.