VELIKI IZAZOVI PRED PČELARIMA

Smena generacija i klimatske promene

Ljubiša Šandar

Opštinsko udruženje pčelara „Jedinstvo“ u Staroj Pazovi već godinama broji od 30 do 40 članova. Ima pčelara koji se nisu priključili udruženju, stariji odlaze, javljaju se i novi članovi, što pčelari početnici, što neko ko se doselio iz drugog mesta gde se bavi pčelarenjem.
Ipak primećuje se smanjenje broja lica, koja se bave ovom granom poljoprivrede.
Ljubiša Šandar, predsednik udruženja smatra da je u pitanju ozbiljna smena generacija.
– „Mladi“, pod znacima navoda, jer mlad u pčelarstvu je čovek od 35 godina pa naviše. To je period života kada se većina odlučuje da ozbiljno se posveti pčelarenju, iako ima i onih koji se time bave od malih nogu, ako je u pitanju porodična tradicija. Takođe, jedan od uzroka smanjivanja broja pčelara je činjenica što je u današnje vreme jako složena tehnika pčelarenja, pre svega zbog klimatskih promena. Klimatske promene su promenile standardan način rada i očekivanja pčelara po pitanju prinosa, a poremetile su se i pčele. Svi pokušavamo da se snađemo i da nađemo najrentabilniji način kako da poslujemo, objašnjava Šandar.
On dodaje da na ekonomski efekat utiču i falsifikati meda, koji su sve prisutniji na tržištu, ne samo kod nas, već i u Evropskoj uniji, čime je ugroženo i naše tržište. Srbija je bila poznata po izvozu bagremovog meda, ali on ne može da se probije na evropsko tržište zbog cene.
– Ja se vodim time da je bolje da radim sa manjim brojem košnica, ali da imam kvalitetan proizvod, koji prodajem na malo, jer prodaja na veliko donosi nisku cenu. Manji broj košnica znači veću osetljivost na bolesti i gubitke preko zime, jer ako se dese veliki gubici, čoveku treba dosta snage i ekonomske i psihofizičke da ponovo obnovi društva i da krene dalje, kaže Ljubiša Šandar.
Njegov kolega Tomislav Kostić, pčelar iz Sremske Mitrovice ima sličan stav. Teška godina je iza pčelara. Vremenski uslovi uticali su na lošije pčelinje paše.

Tomislav Kostić

– Ne možemo kriviti samo jednu stranu za to. Činjenica je da poslednje dve, tri godine priroda se promenila dosta, tako da prošla jesen bila katastrofalna za pčelarstvo. Nedostatak polena i paše su dosta uticali na prinose. To je dovelo do selekcije, odnosno mnogi pčelari su odustali od pčelarenja, neki se i vraćaju, ali ne u meri u kojoj bi to bilo dovoljno, kaže Kostić.
Na pitanje kakav je njegov stav po pitanju falsifikata meda Mitrovčanin kaže da to nije novina.
– Lažnog meda je bilo i biće, ne znamo više ni koga da krivimo. Da li ove što kupuju, proizvode ili naš Savez pčelara što dovoljno ne radi na podizanju svesti potrošača o tome. Moramo da pričamo o tome šta je med. Po marketima možete samo da vidite med u tečnom stanju, a niko ne priča da on mora biti kristalizovan, „ušećeren“, kako narod kaže. Onda i mi koji imamo pravi med moramo da ga dekristališemo, jer kupci misle da je to loša stvar. Da vi na rafovima vidite samo kristalizovan med, baš bih voleo da vidim kako bi prošao taj lažni med. Problem je što je naš narod naučio na tečan med, koriste ga, jer vole slatko, a tek kad dođe do nekih bolesti i lekar preporuči pravi med kao dodatak ishrani, onda se tek obrate pčelarima sa domaćim proizvodima, rekao je Tomislav Kostić.
Prošle godine je u jednom trenutku zakazao i izvoz, pala je cena meda, ali polako se ponovo podiže. To važi za veće količine, jer one „na malo“ uglavnom drže istu cenu.

ANKETA
Da li znate da prepoznate domaći med?

Zoltan Fridman

Zoltan Fridman, Ruma:
Med koristim uz voće i ljubav, kao jedini zaslađivač u ishrani duše i tela. Naravno, koristim blagodeti proizvoda, koji potiču od pravih domaćina i proverenih višedecenijskih proizvođača prirodnog meda iz Koceljeve. Osim u čaju, med koristim povremeno u likerima od raznih planinskih biljaka.
Posebno mesto u uživanju i svojevrsnom ritualu zauzima ispijanje čašice orahovače, na bazi meda, kod mog tasta.

Bojan Kadar

Bojan Kadar, Ruma:

Za doručak ili užinu, sa hlebom i buterom, med je konzumiram vrlo često. S obzirom na to da imam dvoje dece, med koristimo kako bismo zasladili čaj, kada su deca prehlađena i boli ih grlo. Naravno da se trudim da to bude pravi med, najviše zbog dece, tako da ga kupujem kod onih pčelara i prodavaca za koje znam da prodaju pravi, prirodni med. Što se tiče pitanja da li mogu prepoznati pravi, prirodni med, ja znam samo za ono opštepoznato, da se pravi med tokom stajanja kristališe. Upravo zato, ako ga kupujem u prodavnici, gledam da kupim onu teglu u kojoj se primeti da je započela kristalizacija meda.

Suzana Filipović

Suzana Filipović, Inđija:

Med kupujem isključivo od proverenih pčelara, najčešće na pijaci, jer volim da znam ko stoji iza proizvoda. Pravi med prepoznajem po gustini, mirisu i tome što vremenom kristališe, dok je industrijski često previše tečan i ujednačenog ukusa. Takođe mi je važno da na tegli jasno piše poreklo i da mogu da dobijem informaciju o načinu proizvodnje.

Zorica Mesić

Zorica Mesić, Inđija:

Pazarim od komšije koji se godinama bavi pčelarstvom, jer mu verujem i znam kako radi, odnosno da ima dobar med. Kupujem ga najviše zbog unučadi, da imaju zdrav i prirodan proizvod, bez dodataka. Važno mi je da je domaći i bez dodatog šećera, zato se uvek odlučujem za proverenog pčelara.

EMN