„Ošišani“ Zakon o udžbenicima

Od jula do oktobra srpski provladini mediji sa odobravanjem su komentarisali vladino usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Kako i ne bi ako ga je 16. jula premijer Đuro Macut nazvao istorijski značajnim za našu državu, decu i društvo u celini, istakavši da vraćanje ključnih nastavnih predmeta u ruke domaćih autora i izdavača nije samo zakonska izmena, već civilizacijska poruka da Srbija ima snage, volje i sposobnosti da samostalno oblikuje svoju prosvetu i budućnost. „Duboko se varaju svi oni koji misle da mlade u Srbiji mogu da potčine svojoj volji i ličnim interesima. Srbija danas stoji uspravno i odlučno u nameri da zaštiti ono što je najvrednije, a to su znanje, identitet i samopouzdanje mladih generacija“, rekao je premijer i posebno zahvalio predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na podršci, razumevanju i snažnoj viziji i bivšem predsedniku vlade Milošu Vučeviću, koji je inicirao donošenje ovog zakonskog rešenja, ukazujući da su oni prepoznali koliko je važno da udžbenici od nacionalnog značaja budu u rukama domaćih autora i izdavača. Premijerova odlučnost dopala se provladinom delu javnosti, pogotovu s toga što je inicijator pisanja ovog zakona Miloš Vučević dva dana ranije izjavio: „To je udarac u osinje gnezdo. Mnogi iz državnog sistema će da budu protiv toga. Uplašiće se dvojice ambasadora, advokata izdavačkih kuća, arbitraža, pretnji i da ne ulazim u možda neke druge motive. Videćete koliko će biti otpora za stvar koja je prirodna.“
„Osinje gnezdo“ se uzbunilo, pa na drugom redovnom zasedanju Narodne skupštine, na kome je trebalo da se usvoji po hitnom postupku, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima nije ni ušao u dnevni red. Preko opozicionih srpskih medija, koji su u ovom zakonu inače videli recidive nazadovanja Srbije, evropska komesarka za proširenje, inače preugledna i nesagledivo značajna u svojoj Sloveniji, Marta Kos objasnila je da je zapretila Srbiji kontekstom u kome ona, lično, ocenjuje predlog ovog zakona koji nije stigao do poslanika: „Lično sam pokrenula ovo pitanje pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrta amandmana na konkurenciju. Komisija će nastaviti pažljivo da prati ova dešavanja u kontekstu pristupanja Srbije EU, posebno u vezi sa poglavljem 8 o politici konkurencije, poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi i poglavljem 23 o pravosuđu i osnovnim pravima.“ Ona je naglasila da je „slučaj“ zakona o udžbenicima odmeravala kroz čak tri poglavlja, pa je problem u očima naših čuvara evrointegracijske vatre u srpskoj vladi narastao do razmera strašne elementarne nepogode.
Trećeg decembra Narodna skupština ipak usvaja Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, i tom prilikom, tokom rasprave, ministar prosvete prof. dr Dejan Vuk Stanković naglašava da je „intencija ovog zakona da se stvori prostor za razvijanje patriotske vrline“. Ni ministar, međutim, nije obavestio poslanike da će glasati za zakon koji propisuje da državni izdavač, umesto sedam udžbenika, izdaje samo dva, plus obavezni dodatak za srpski jezik. Zakon je usvojen zajedno sa još 57 drugih, bez čitanja amandmana, pa se i tako može objasniti što je i poslanicima, i skupštinskim izveštačima promakla njegova redukovana sadržina. Nikome, bar tako izgleda, nije palo u oči da je izostalo i uobičajeno političko poentiranje izjavama o istorijskom značaju usvojenog zakona. I javnost, i poslanici ostali su u veri da je usvojen zakon, kako ga je letos premijer predstavio, to jest „zakon od istorijskog značaja“. Građanistički mediji, ne znajući da je usvojeno baš to što su želeli – zakon koji ne dira u monopol stranih izdavača udžbenika – dobrano su se „ispalili“ nastavkom kritike zakona o sedam nacionalnih udžbenika koje će izdavati državni izdavač Zavod za udžbenike.
Tek 16. decembra dnevnik Danas „provaljuje“ da je Narodna skupština, ustvari, usvojila „ošišani“ Zakon o udžbenicima. Umesto letnjeg vladinog predloga o nacionalnim udžbenicima iz srpskog, istorije, geografije, sveta oko nas, prirode i društva, likovnog i muzičkog za sve razrede osnovne škole, usvojena je odredba samo o udžbenicima iz istorije i geografije i o posebnom dodatku za srpski jezik, kao obaveznom nastavnom sredstvu. Ova promena ubačena je kroz vladine amandmane tokom skupštinske rasprave o Predlogu izmena Zakona o udžbenicima, koju niko nije ni primetio, jer amandmani nisu čitani na samoj sednici. Ovaj dnevnik, razume se, nastavlja kritiku i ovakvog zakona zbog onoga što je preostalo u njemu.
A preostalo je toliko da strani izdavači budu zadovoljni zadržanom „tržišnom konkurencijom“, koja omogućava da se u dvama odeljenjima istog razreda isti predmet izučava iz dva različita udžbenika. I preostalo je tek toliko da državni Zavod za udžbenike ne dobije dovoljno posla od nacionalnog interesa da bi stao na zdrave noge.
Sasvim je jasno da je vlada „ošišala“ svoj „istorijski“ predlog zakona o udžbenicima, do mere koja je mogla da zadovolji preznačajnu Martu Kos i monopolskog nemačkog izdavača, sve sa ciljem da nacionalni udžbenici ne budu prepreka otvaranju Klastera 3 u srpskim reformama za pristupanje EU. Međutim, žrtvovanje lepe ideje o sedam nacionalnih udžbenika nije odobrovoljilo članice EU, pa je iz predsedništva unije saopšteno da je priznanje Kosova jedini plezir koji ih zanima.
Prilično naivno deluju komentari na društvenim mrežama da srpska, pretežno proevropska, vlada ne bi ovako postupila, ne bi se uplašila preznačajne Marte Kos, „dvojice ambasadora, advokata izdavačkih kuća, arbitraža, pretnji“, da se o Zakonu o udžbenicima glasalo posle odbijanja otvaranja Klastera 3, i posle odbijanja predsednika Srbije da učestvuje na evropskom samitu o zapadnom Balkanu. Navodno, možda bismo bar u ljutnji izglasali zakon kojim bi počelo suprotstavljanje antinacionalnim procesima u obrazovanju. Ali nije realno toliko očekivati, ljutnja je podaništvu nepoznato osećanje.
Dragorad Dragičević