BEOČIN

Biljana Janković: Svi planovi realizovani, uprkos izazovima

Opština Beočin u 2025. godini započela je brojne projekte, završila ranije započete, ali i donela odluke za buduće. Ova lokalna samouprava gleda na budućnost optimistično, radeći i gradeći imidž na turističkoj mapi Srbije, gde je prepoznat veliki potencijal. Uprkos izazovnim vremenima za rad, Beočinci su se trudili da sve planirano i realizuju.
– Protekla 2025. godina nije bila laka, ne samo na lokalnom, nego i na širem, da kažemo, državnom i globalnom nivou. I mi smo se susreli sa problemima, koji su bili vezani za naše kapitalne investicije, koje su u toku, izjavila je Biljana Janković, predsednica Opštine Beočin.

M NOVINE: Sa kakvim ste se izazovima suočavali?
BILjANA JANKOVIĆ: Najveća kapitalna investicija je rekonstrukcija fabrike vode, radovi su u toku i očekujemo da se završe krajem marta 2026. godine. Tu smo imali problema, jer smo u aprilu prešli sa isporuke pijaće na tehničku vodu, tako je bilo u projektu. Ali, kada su bazeni bili ispražnjeni, projektnom dokumentacijom nije bilo nagovešteno da će doći do tog problema, pa smo imali dodatne, nepredviđene radove. Zato smo morali da produžimo isporuku tehničke vode i da tražimo dodatna sredstva. Od Pokrajinske vlade, posle rebalansa budžeta, dobili smo dodatna sredstva. Izvođač radova, „NS Graditelj“, naručio je dodatnu opremu i krajem oktobra radovi su privedeni kraju, elektrooprema je ugrađena, kao i nedostajući filteri. Tehnička voda je posle toga bila mnogo čistija, bez boje, mirisa i ukusa.

U kojoj fazi se ovaj projekat nalazi trenutno?
Institut za javno zdravlje Vojvodine ispituje vodu na nedeljnom nivou. Prvu analizu smo dobili, voda je zdravstveno ispravna. Postoje još tri analize i nadamo se da ćemo u Novoj godini obavestiti građane da je voda zdravstveno ispravna i za upotrebu. Ovo je bio jedan od najvećih problema i ovom prilikom bih se zahvalila na razumevanju i strpljenju naših građana. Ipak je ovo veliki kapitalni projekat, čitava opština Beočin do sada nije imala takav, a blizu 40 godina nije bilo ozbiljnih ulaganja u fabriku vode. Vrednost projekta iznosi 600 miliona dinara, a zahvaljujući ovim radovima građani Beočina i okolnih mesta dobiće kvalitetnije vodosnabdevanje. Veliki je broj zahteva za priključenje na vodovodnu mrežu i moći ćemo to da ispunimo, a pićemo zdraviju vodu.

Kada je u pitanju komunalna infrastruktura, značajna pomoć stigla je sa viših nivoa vlasti. U realizaciji kojih projekata su još pomogli Republika i Pokrajina?
Uz fabriku vode, spomenula bih još dve veće investicije. Prva je izgradnja kanalizacije u Starom Rakovcu, za koju smo sredstva obezbedili preko Ministarstva zaštite životne sredine. Radi se o dužini od oko četiri kilometra, radovi su u toku i, ako nastave ovom dinamikom, završavaju se krajem marta. To je investicija koja će omogućiti do 180 novih priključaka. Ta mreža se priključuje na postojeću kanalizacionu mrežu Rakovca i to je nešto što su meštani dugo čekali. Takođe, uskoro se završava i vodovodna mreža u delu Čerevića. To su važne stvari iz komunalne infrastrukture koje su građani tih delova opštine dugo čekali. Veoma smo zahvalni institucijama, koje prepoznaju potrebe malih sredina i zajednički rešavaju dugogodišnje probleme naših građana.

I ove godine nastavili ste da izdvajate značajna sredstva za građane, kako za oblast socijalne zaštite, tako i za obrazovanje. Podsetite nas na koji način podržavate te kategorije.
Ova godina je bila godina ulaganja u školsku infrastrukturu, ali smo nastavili i sa podsticajnim merama: besplatni vrtići za svu decu, besplatni udžbenici za osnovce, stipendije za srednjoškolce i studente, regresiranje troškova prevoza, besplatno matursko veče, svetosavske nagrade, nagrade za sportiste, i novogodišnji paketići. To su mere koje doprinose stabilnosti porodičnog budžeta i podršci roditeljima. Dalje na temu obrazovanja, važno je istaći veću investiciju u Predškolsku ustanovu „Ljuba Stanković“. Iz opštinskog budžeta izdvojeno je 14,3 miliona dinara. Osposobili smo deo prostora škole „Jovan Grčić-Milenko“ u Beočinu i renovirali bivšu kuhinju u tri odeljenja, što obuhvata 70 predškolaca, kojima smo obezbedili lepši i bezbedniji prostor. Škole su sa svojim projektima konkurisale na javni poziv Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, pa je tako škola u Rakovcu dobila sredstva za zamenu stolarije. Škola u Lugu, koja pripada školi „Jovan Popović“, takođe je dobila sredstva za zamenu stolarije i zamenu rasvete. Od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobili smo 11 miliona dinara za izgradnju dva dečja igrališta, u Beočin selu i u Beočinu. Iz budžeta opštine izdvojili smo sredstva i za dečje igralište u Suseku. Uz sve podsticajne mere, nastavljamo ulaganje u obrazovanje i stvaramo lepši Beočin za odrastanje naših najmlađih sugrađana.

Prethodnih godina Opština Beočin je bila posvećena rehabilitaciji putne infrastrukture. Da li se nastavak radova može očekivati i naredne godine?
Konkurisali smo kod Uprave za kapitalna ulaganja i 2025. godine dobili 60 miliona dinara za rehabilitaciju ulica. Ukupno je planirano ulaganje 190 miliona, odnosno 130 miliona naredne godine. Obuhvatićemo 17 ulica i nećemo se bazirati samo na Beočinu, već ravnomerno ulagati u sve mesne zajednice. Ovo je prioritet dugoročnog plana, jer godinama i decenijama nije ulagano u naša sela. Realizacija je planirana da se završi do kraja 2026. godine.

Skupština je nedavno usvojila budžet za narednu godinu. Kako biste okarakterisali njegovo usmerenje?
Budžet iznosi jednu milijardu i sedamdeset miliona dinara. On je razvojni i socijalno odgovoran, za investicije je namenjeno 27,56 odsto od ukupnih sredstava, a za socijalnu zaštitu 15,4 odsto. U prvom tromesečju 2026. godine očekujemo građevinsku dozvolu za tri nova vrtića: u Beočinu, Banoštoru i Rakovcu. To će rešiti pitanje liste čekanja i stvoriti bezbednije i sigurnije uslove za našu najmlađu decu. Sa tim projektima ćemo aplicirati za sredstva kod viših nivoa vlasti, jer sami ne možemo da iznesemo tako velike kapitalne investicije.

Opština Beočin je prepoznata kao turistička destinacija u kojoj cveta vinski turizam, a blizina Dunava još više doprinosi tome. Kako bi se turizam još više razvio, doneta je odluka o izgradnji međunarodnog rečnog pristaništa u Banoštoru. U kojoj je fazi taj projekat?
Najpre ću reći da je međunarodno putničko pristanište veoma značajno za Banoštor, jer je to strateški projekat, koji će pozicionirati ne samo to selo, nego i celu našu opštinu na turističkoj mapi plovnog toka Dunava. Tu je i razvoj vinskog turizma, ali razvoj verskog turizma. Organizatori smo brojnih manifestacija, odnosno udruženja koja finansiramo iz budžeta: udruženja žena, udruženja vinara… Ministarstvo turizma je zaduženo za izgradnju pristaništa, radovi su u toku, a nadamo se da će biti prilike za Dane vina da ovo pristanište bude završeno.

Aleksandra Dražić