POVODOM 106. GODINA OD OSNIVANjA FUDBALSKOG KLUBA „SREM“

Sećanje na slavnu tradiciju

Detalj sa proslave 106. rođendana FK „Srem“

U nedelju 27. jula, povodom 106. godina od osnivanja Fudbalskog kluba „Građanski“, kasnije „Srema“, neformalna grupa navijača i poštovalaca najvećeg i najpopularnijeg sremskomitrovačkog kluba u lapidarijumu Muzeja Srema organizovala je tematsko veče i prigodnu proslavu. Okupljenima su se obratili Jovica Stević, sportski radnik i odličan poznavalac istorije mitrovačkog fudbala, novinar Miomir Filipović i Slobodan Jovanović – Lelin, bivši prvotimac i jedan od najboljih igrača „Srema“ u bogatoj istoriji ovog kluba. Prisutne je u ime organizatora i navijača najpre pozdravio Milutin Mitrović, koji je podsetio na osnivanje kluba davne 1919. godine i činjenicu da fudbalski klub danas nije aktivan, što njegove ljubitelje ne može sprečiti da se sećaju događaja i datuma iz prošlosti kluba. Jovica Stević hronološki je izlagao događaje od prvih dana fudbala u Mitrovici do posleratnog perioda u kome je pod novim imenom „Srem“ postao najpopularniji gradski klub.
„Građanski sportski klub“ iz Mitrovice u vreme kraljevine i socijalističke Jugoslavije imao je važnu ulogu u njihovom fudbalskom životu i kao takav dao je mnoge velike igrače i reprezentativce. Stević je pomenuo prvu fudbalsku utakmicu u gradu odigranu 1912. godine i „Hesnu“ kao deo grada u kome se rađa mitrovački fudbalski život. „Građanski sport klub“ je prvih godina igrao u „Hesni“ sve dok 1927. godine nije napravljeno veliko igralište u blizini današnje Železničke stanice u Sremskoj Mitrovici. Tek posle Drugog svetskog rata „Srem“ se seli na današnji stadion na Promenadi pored Save. Iznet je podatak da je Mitrovica u vreme Kraljevine Jugoslavije, iako je bila relativno mali grad, na nekim utakmicama imala po hiljadu posetilaca, dok je u gradu bilo mnoštvo klubova. „Građanski“ je bio u rangu drugoligaša što će biti i najveći uspeh „Sremovih“ posleratnih generacija. Stević je objasnio posleratni rivalitet „Radničkog sport kluba“ i „Građanskog“ viđen kroz razliku između njihovog radničkog i građanskog istorijata, odnosno tradicije. Taj rivalitet u suštini je bio dobar za gradski fudbal, ali je voljom i direktivom tadašnjih političkih struktura izvršeno fuzionisanje dva kluba u jedinstveni „Srem“, da bi „Radnički“ u „Hesni“ ponovo bio osnovan 1949. godine. Mitrovačkim crno-belima kao prilično kvalitetnoj ekipi koja je sačuvala najbolje predratne igrače otvorila su se vrata za ulazak u saveznu ligu, ali je ovaj put takođe prekinut voljom viših instanci, jer je u najbolju ligu države otišao beogradski klub. Stabilizacija „Srema“ zbog toga će uslediti tek decenijama kasnije.
Miomir Fića Filipović tokom novinarske karijere više puta je istraživao i pisao o fudbalu koji je po njemu „najveće čudo današnjice i nešto što je više od života“, naročito jer podrazumeva neuobičajenu koordinaciju ljudskog mozga i nogu, bez mogućnosti korišćenja ruku. Zbog toga je, po njemu, fudbal uticao na razvoj čovečanstva, čak i svetske industrije. On danas okuplja milione poklonika širom planete. Filipović je o detaljima iz istorije ovog sporta i mitrovačkog „Srema“ govorio kroz šaljive anegdote. Pomenuo je dva neprevaziđena reprezentativca Kraljevine Jugoslavije Franju Gilera – Jožu i Vilija Šipoša, dok su tri fudbalera 1940. godine igrala za reprezentaciju meč u Bukureštu – Vili Šipoš, Nikola Bednar i Radomir Stevkov. Filipović je ispričao šaljivu priču o tome kako je svojevremeno dečak iz Ležimira, a budući vrhunski fudbaler, došao kod svog strica, limara u Mitrovici da obiđe rođaka i vidi grad.
– Kada su ga odveli na stadion „Građanskog“ on im kaže – pa ja igram bolje fudbal od ovih. Oni se čude – pa gde si ti to uvežbao u Ležimiru. I nekako su ih namolili na ga puste na teren. Njega niti je iko mogao da stigne, niti mu je iko uzeo loptu. Kad je šutne, ona svira ko raketa. Za mesec dana dolazi u Mitrovicu ekipa „Jugoslavije“, sa stadiona na kome igra današnja „Crvena zvezda“. Pobedila „Jugoslavija“ ovde „Građanski“ 4:2, ali je oba gola za Mitrovčane dao Radomir Stevkov koji je par dana pre toga došao iz Ležimira. Eto, kakav je to bio talenat, rekao je Miomir Filipović i dodao kako je u beogradskim sportskim i novinarskim krugovima čuo priču da je Radomir Stevkov jedini igrač koga je beogradska publika nosila na rukama od stadiona „Jugoslavije“ do Terazija.
Stevkov je tada u 90. minutu dao gol zagrebačkom „Građanskom“ i „Jugoslavija“ je tako postala prvak države. Opisujući značaj i ugled „Srema“ u posleratnom periodu, Filipović je naveo da je ovaj klub bio sportski cilj i idol mnogih mladih ljudi iz Srema, Mačve i šire okoline zbog čega je bila čast obući njihov dres. Filipović je pomenuo imena najpoznatijih igrača „Srema“ koji su napravili velike karijere poput Kustudića, Bobe Trivića, Branka Hercega, Davidovića, braću Ognjenoviće i Savića, do danas svima poznatog Branislava Ivanovića koji se popeo na klupski vrh Evrope. Filipović smatra da Sremska Mitrovica shodno svojoj veličini i tradiciji zaslužuje klub u visokom takmičarskom rangu.
Slobodan Jovanović setio se lepih igračkih dana, ali i momenata kada su se u kriznim situacijama ili prilikom smena generacija, njegovi saigrači i on dodatno mobilisali da pomognu opstanak i ponovni uspon kluba. Jovanović se setio punih stadiona pred kojima je, kako reče, bilo „milina“ igrati. Setio se i utakmice sa beogradskom „Zvezdom“, kojoj je dao tri gola. Na pitanje šta mu bi da tako odigra i postigne tri pogotka, domišljati i šaljivo je odgovorio kako mu je tog dana prilikom oranja pao plug na nogu. U osvrtu na aktuelno stanje u kome „Srema“ nema na fudbalskoj mapi Srbije Slobodan Jovanović reagovao je krajnje emotivno, žaleći za stanjem u klubu u kome je proveo mladost. Svi izlagači, navijači i prisutna publika ove nedeljne večeri složili su se sa inicijativom da se pronađe način da „Srem“ ponovo zaživi, makar, kako rekoše, krenuo od nule. Organizatori su posetiocima na kraju večeri priredili prigodno rođendansko posluženje.
Dejan Mostarlić