DRAGOMIRU ĆASIĆU PRVO MESTO U KAČAREVU NA SLANINIJADI

Najbolja slanina proizvodi se u Sremskoj Mitrovici

PROIZVODNJA

Za Dragomira Ćasića javnost Srema čula je po dobijanju priznanja za najbolju slaninu na ovogodišnjoj Slaninijadi u Kačarevu. Kada smo ugovarali intervju, tada još uvek nisu postojale i nove informacije, te kada smo ga posetili u njegovom proizvodnom raju suhomesnatih proizvoda, domaćin je obradovan vešću iz Istre. Naime, na Međunarodnom takmičenju „S klobasicom u EU“ dobili su zlatnu medalju za sremsku kobasicu.
Naš domaćin nas je proveo kroz svog pogon, gde kako kaže provodi gotovo čitav dan. Reč je o porodičnoj manufakturi, u kojoj učestvuju pored njegove supruge i kćerke i dobri prijatelji. Imaju takozvanu zaokruženu proizvodnju, odnosno svoju sirovinu, od koje prave sada već nadaleko poznate proizvode.
– Pravimo tradicionalne suhomesnate proizvode sa kojima možemo da se pohvalimo, kulen, kobasicu, slaninu. Kroz moje ruke sve prođe, a dalek je put od klanja do gotovog proizvoda, a naročito do prodaje. Pomažu mi prijatelj i pomoćni radnik, kćerka i supruga. Svi smo angažovani u maloj privredi i svi doprinosimo tome da proizvod bude vrhunski, što potvrđuju nagrade, kazao je Ćasić.
Godina je plodonosna po pitanju priznanja, iako smo na samom početku. Đasić kaže da je u takmičarske vode uplovio tek pre nekoliko godina.
– Ja sam ovo počeo da radim profesionalno pre desetak godina. Ranije je to sve bilo iz hobija. Nisam posećivao izložbe, niti sam učestvovao u takmičenjima, sajmovima, sem na Kulenijadi u Erdeviku i tada sam uvek zauzimao neko od prva tri mesta za kulen u kati, ističe naš sagovornik.

NAJBOLJA SLANINA

Đasić živi i radi u Maloj Slavoniji, delu mitrovačkog naselja „Slobodan Bajić Paja“. I sam je došao iz Slavonije, te je spojio ukuse svog rodnog kraja i Srema. Kako kaže i u njegovom rodnom kraju su se oduvek pravili suhomesnati proizvodi, na vrlo sličan način kao i na ovim prostorima, a on je od svega „pokupio“ po malo i došao do krajnjeg proizvoda.
Spojili ste kažete iz Slavonije, koliko je to slično ili različito
– Od mladosti sam počeo da pravim suhomesnate proizvode, recimo od 20. godine. I tamo smo pravili kobasice, kulen i obavezno slaninu. Naša tradicija je prenesena ovde, kaže Dragomir.
Pitali smo našeg sagovornika i kako komentariše moderne tvrdnje da suhomesnato nije zdravo, da nosi puno holesterola, masti i da kao takvo bi trebalo da se izbegava ili smanji na minimum na našim tanjirima.
– Ništa nije zdravo, ukoliko ga je previše. Ako mi sve konzuumiramo u normalnim količinama, onda je u redu. Trebalo bi se držati pravila izbalansirane i normalne ishrane, ali je vrlo važno i pravilno pripremanje. Ukoliko je meso dimljeno na bukvi i trenji, ne može biti loš proizvod, objašnjava nam sagovornik.
Nismo mogli privesti razgovor kraju, a da ne upitamo za recept za dobru slaninu. Saznali smo da je tajna u tačno poštovanoj proceduri.
– Slanina da bi bila dobra mora da bude od svinja najmanje godinu dana starih. Potrebno je da se dobro usoli i da odstoji jedan određeni period. Kad se izvadi iz salamure, da se stavi u pušnicu i da se dimi sa hladnim dimom. Kasnije mora biti u ruži vetrova, na vazduhu, koji joj odgovara. Tako se dobija takmičarski proizvod, reči su Dragomira Ćasića.
S obzirom na to da se ovde proizvodi na tradicionalan način, sama procedura je ograničena na zimski period, nekih 80 odsto. Onih preostalih 20 je raspoređeno na ostatak godine, ali se tada ne proizvode slanina ili kulen, već neke druge kobasice.
Aleksandra Dražić