SREM

U susret prazniku vina i ljubavi

Četrnaesti februar tradicionalno izaziva polemiku da li u Srbiji treba proslavljati Dan zaljubljenih ili samo Svetog Trifuna. Srpska pravoslavna crkva 14. februara obeležava Svetog Trifuna, dok se Dan zaljubljenih tj. Dan Svetog Valentina obeležava širom sveta, a izvorno je u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.
Valentin je pogubljen zbog venčavanja vojnika, što je car Klaudije II zabranio, jer je verovao da su oženjeni muškarci loši vojnici. Prema verovanju, dok je išao na pogubljenje, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo u znak zahvalnosti, a potpisao ga je „od tvog Valentina“. Sa romantičnom ljubavlju ovaj dan povezan je u 14. veku u krugovima koji su bliski engleskom pesniku Džefriju Čoseru. U 15. veku, zaljubljeni su svoju ljubav iskazivali cvećem, slatkišima i čestitkama. Danas su obeležja Dana zaljubljenih srca, pokloni u obliku srca, figurice u obliku Kupidona, čokolada, bombonjere, kao i čestitke, koje se u današnje vreme ređe pišu, a češće kupuju gotove.
Može se zaključiti da i Sveti Trifun i Sveti Valentin simbolizuju ljubav, pa se postavlja pitanje zašto postoje rasprave.
Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi. Ako na svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina, ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna. Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. Slave ga mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije.
U Sremu, a naročito na padinama Fruške gore, izuzetno je razvijeno vinogradarstvo i vinarstvo, a upravo Sveti Trifun smatra se i datumom kada će vinogradari po prvi put ove godine orezati svoje vinograde. Mnogi taj dan obeležavaju i kao krsnu slavu, a naše ekipe prošle su Sremom i proverile kako će građani da obeleže taj datum.

Irig

Iriška opština, delom smeštena na pitomim padinama Fruške gore, ima povoljne uslove za podizanje zasada grožđa, kao i proizvodnju vina. Ona je nekada slovila za prestonicu vina, a da je to tako pokazuje i podatak da je slava ove opštine upravo Sveti Trifun, svetac zaštitnik vinara i vinogradara.
Lokalna samouprava je prepoznala da su upravo zasadi vinograda i proizvodnja vina bitna privredna, ali i turistička grana za razvoj ove opštine.
– Irig je pre tri-četiri decenije važio za prestonicu vina, to se vremenom izgubilo, a mi se poslednjih nekoliko godina trudimo da taj epitet vinske prestonice vratimo. Danas imamo oko 1.000 hektara pod zasadom vinove loze, imamo 18 registrovanih vinarija, imamo u najavi otvaranje novih vinarija, kao i podizanje novih zasada, kaže predsednik Opštine Irig Tihomir Stojaković
U Irigu je pre tri godine osnovano i Udruženje vinara i vinogradara „Iriški vinogradari“ sa ciljem da se na jednom mestu okupe mali vinari i vinogradari, da se popularizuje vinogradarstvo, razvoj vinskog turizma, širenje vinske kulture, promovisanje vina i iriške opštine kao vinske prestonice, ali uspostavi i bliža saradnja sa Srednjom stručnom školom „Borislav Mihajlović Mihiz“ koja ima smer vinar-vinogradar.
Dodajmo, udruživanje vinogradara na teritoriji ove opštine ima tradiciju dugu blizu 100 godina.
– Nema budućnosti vinogradarstva bez udruživanja, jer se samo tako smanjuju troškovi proizvodnje, razmenjuju iskustva, prenose primeri dobre prakse i samo tako vinogradari mogu opstati i biti profitabilni, da bi se mogli izboriti za mesto na tržištu, ističe Fedor Pušić, šef Kabineta predsednika opštine.
U iriškoj opštini se najviše gaje sorte prilagođene tom podneblju, a to su prvenstveno, italijanske sorte grožđa i šardone, potom crvene sorte kaberne sovinjon, muskat i merlo. Ima nešto malo i autohtonih sorti kao što su plemenka, slankamenka i portugizer, koje gaje entuzijasti vinogradari.
U toj popularizaciji Iriga kao vinske prestonice dosta doprinose i tradicionalne manifestacije kao što su „Pudarski dani“, „Dan mladog portugizera“, odnedavno Vinska šetnja, kao i „Dani vina“ u Rivici koji će se održati početkom marta.

U Irigu je 2009. godine osnovana SSŠ „Borislav Mihajlović Mihiz“ koja ima, pored kulinara i smer vinogradar – vinar u četvorogodišnjem školovanju. Učenici koji se upišu na smer vinogradar-vinar mogu da se obrazuju po klasičnom ili dualnom modelu. Školska ekonomija obuhvata površinu od oko četiri hektara zasada vinograda. Vinske sorte koje se uzgajaju su rizling italijanski, rizling rajnski, sovinjon, neoplanta, morava, burgundac crni, kaberne sovinjon, merlo i frankovka. Od stonih sorti se uzgaja lasta.
– U okviru saradnje sa Fakultetom ekološke poljoprivrede Univerziteta „Edukons“ iz Sremske Kamenice, kroz zajednički projekat, podignut je vinograd kadarke na površini od pola hektara. Vino i rakija proizvedeni u školi odležavaju u školskom vinskom podrumu, kaže nastavnica Ivana Obranović, koordinatorka učenja kroz rad.
Cilj stručnog obrazovanja na smeru vinogradar-vinar je osposobljavanje učenika za proizvodnju loznog sadnog materijala, zasnivanje vinograda, gajenje vinove loze, proizvodnju vina i vinskih destilata, plasman i marketing vina, planiranje i organizaciju sopstvenog rada u vinogradu i vinariji uz sprovođenje higijenskih, zaštitnih i ekoloških mera u radu.

Boris Tadić je učenik prvog razreda ove škole na smeru vinogradar-vinar.
– Nastavu pohađam po dualnom modelu, što znači da znanje stičem i u školi i u kompanijama. Upisao sam ovaj smer prvenstveno da bih nastavio porodičnu tradiciju proizvodnje vina, a drugo, zato što se trenutno ulaže u vinarstvo i potrebno je što više školovanog kadra u ovoj oblasti. Ovaj obrazovni profil mi daje znanje o vinogradu, grožđu i vinu. Iz škole ću izaći osposobljen za proizvodnju vina, ali i za održavanje vinograda. Nakon završetka škole mogu da upišem fakultet, govori o svojim razlozima za ovaj obrazovni profil Boris Tadić.

Ruma

Dobra stara izreka govori o vinovoj lozi, biljci sunca, koja voli senku svog gospodara, te nakon kratkog odmora, za vinogradare počinje nova kalendarska godina.
– Orezivanje postavlja scenu za predstojeću vegetaciju, ističe Nataša Grujin, predmetna nastavnica voćarstva i vinogradarstva u SSŠ „Stevan Petrović Brile“ u Rumi.
Ona dodaje da rezidba zahteva veštinu i upravo je ovo period kada u Poljoprivrednoj školi, kako se ona popularno zove u Rumi, ovu veštinu stiču njeni učenici. Uz pomoć nastavnika Peđe Vukobratovića, učenici treće godine smera poljoprivredni tehničar, razvijaju praktične veštine orezivanja i održavanja uzgojnog oblika gijoa.
Školski vinograd, u kojem đaci primenjuju u praksi svoja teorijska znanja, ima oko dva ara i u njemu se gaji nekoliko vinskih i stonih sorti: Merlo, Burgundac, Šardone, Hamburg, Kardinal, Lasta, Moldava…
– Nakon završene rezidbe, u vinogradu ćemo popraviti naslone, zategnuti žice, a potom vezivati lukove. Zbog preseka na vinovoj lozi, ali i prezimelih formi štetnih insekata, naše kolege sa ekonomije izvršiće zaštitu prskanjem bakarnim preparatom. Pred vegetaciju, da bismo lozi obezbedili dobar porast, obavezno unosimo organsko i azotno mineralno đubrivo, nabraja Nataša Grujin predstojeće aktivnosti đaka i nastavnika u školskom vinogradu, ali su to aktivnosti koje se preporučuju i koje primenjuju svi vinogradari.

Inđija

Aleksandar Kovačević, vinogradar i vinar iz Inđije i ovog 14. februara, pre Sunca će ući u porodični vinograd kako bi orezao nekoliko čokota i zalio ih vinom. To je običaj, kaže Kovačević, koji vinogradari poštuju na Svetog Trifuna, kako bi im godina bila rodna i uspešna.
– Kod nas u Sremu je običaj da se na Svetog Trifuna poziva sveštenik, koji uradi crkvenu molitvu, zamoli se da godina bude što bolja, rodnija, zaštićena od spoljnih uticaja. Oni koji imaju manje zasade vinograda posle ovog datuma i kreću u rezidbu, a oni koji imaju veće zasade, oni su već krenuli, objašnjava Kovačević i dodaje da vinogradari tog dana orežu u skladu s tim koliki bi prinos želeli da imaju.
– Posle obreda u vinogradu, odlazimo u vinariju da se družimo i uživamo u blagodatima prošlih godina. To je prilika da probamo vina koja su izašla iz tih istih vinograda. Malo se međusobno žalimo na skupu proizvodnju, na sušu i sve ono što prati poslove u vinogradu, ali smo uvek ponosni na ono što nam je dao, a mi to nasuli u čašu, ističe Kovačević i dodaje da je prošla godina bila veoma topla i sušna, te da je rod u njegovom, ali i u mnogim drugim vinogradima bio umanjen za trećinu:
– Šećeri u grožđu bili su veliki, kiseline malo slabije, ali i u takvim uslovima napravili smo dobra vina koja sada trošimo i igramo se sa njima. Malo mi sa vinima, malo i vina sa nama, kaže vinar i vinogradar iz Inđije i na kraju dodaje da je poznato i šta je ono što vinari ne žele u svojim vinogradima u predstojećoj sezoni, a to su pepelnica, plesan, razne zaraze, nevreme, grad, a s time i veliki troškove.
Kako je naveo vinar i vinogradar iz Inđije, ova zima kao i nekoliko prošlih nije jaka, blaga je, ali vinograd trpi mnogo veće minuse.
Sveti Trifun jedan je od vesnika proleća i širom naše zemlje se praznuje u obilnoj gozbi. Veruje se da se rad u vinogradima poredi sa mukama koje je doživeo i njegovom nepokolebljivošću i istrajnošću pri hrišćanskoj religiji. 14. februar uzima se za jednu od važnijih prekretnica u sezonskim poslovima, postoje mnogobrojna verovanja da vreme na taj dan prognozira kakva će biti godina. U slučaju snežnih padavina, godina će biti uspešna i obilna kišom.
Vinograd je fabrika pod otvorenim nebom koja zavisi od klime i zato se vinari i vinogradari nadaju povoljnim vremenskim prilikama.

Bermet je izazov za svakog vinara

Braća Aleksandar i Radoslav Kovačević, vlasnici su i Vinarije „Ravnica“ iz Inđije, a najpoznatiji su po bermetu. Njihov bermet, crveni i crni, više puta osvajao je zlatne medalje na međunarodnim sajmovima širom naše zemlje u kategoriji specijalnih vina i desertnih vina. Bermet je pravi izazov za sve vinare. Njegov recept se čuva kao najveća tajna i pored kvalitetnog vina u Bermet idu i različiti začini i travke.
– Svaki ozbiljan vinar na Fruškoj gori okušao se u pravljenju Bermeta. To je pitanje časti. Svaka kuća koja ima podrum, i ako nije u vinarstvu, ima svoj bermet i svi su različiti. Svako ima svoj recept i niko neće otkriti šta sve ide u njega i koliko jer je to tajna, objašnjava Aleksandar i dodaje da su imali mnogo pokušaja dok nisu došli do željenog ukusa Bermeta.
– Mnogo Bermeta je završilo u rakiji, dok nismo došli do one formule koja se nama sviđa. Sve ono što se stavi u Bermet da svoj „šmek“ i onda se dolazi do sinhronizovanog ukusa. Moram da naglasim da je naš Bermet proizveden na tradicionalan način. U vreme berbe odabiramo najkvalitetnije grožđe, pletemo evenke (spleteni grozdovi nanizani na kanap), koje se suše u kotobanji. Kada je grožđe suvo, stavlja se u bure, po sistemu red osušenog grožđa pa trave i začina i sve tako dok se ne potroši. Potom se sve zalije prošlogodišnjim kvalitetnim vinom. Posle nekog vremena otače se jedna količina i preliva se sadržaj, i tako u krug, dok ne izađe ono što kasnije ide u boce, objasnio je proces pravljenja kvalitetnog Bermeta vinar i vinogradar iz Inđije.

Grozd rekorder

Šimo Bireš iz Stare Pazove uzgaja vinovu lozu u dvorištu i u bašti. Kaže da je prvi koren zasadio njegov otac još početkom šezdesetih godina i postepeno ga razmnožavao, a on je kasnije nastavio sa održavanjem i uzgojem. Loza na metalnoj konstrukciji zauzima veliki deo dvorišta i u toku leta stvara prelepu hladovinu. U pitanju je stona sorta Italijanka koja odlično rađa. U periodu kada je prihranjivao stajskim đubrivom rod je bio i više nego dobar, a posebno voli da istakne da je pre nekoliko godina jedan grozd bio težak 1.700 grama i sa ponosom čuva tu fotografiju.

Šta proslavljate 14. februara?

Jelena Vidaković:

Za mene je 14. februar zapravo Sveti Trifun – zaštitnik vinogradara i vinara. On simbolizuje posvećenost, trud i zahvalnost prirodi, što su vrednosti, ne samo u vinogradima, već u svakom odnosu, bilo prijateljskom, porodičnom ili ljubavnom. Zato 14. februar ne doživljavam samo kao praznik zaljubljenih, već i kao podsećanje da stvari i odnose treba negovati s pažnjom i poštovanjem, bilo da je to ljubav ili vino.

Vesna Samardžija:

Za mene je to lep dan i dobar povod da slavimo ljubav uz čašu dobrog vina.
Lepa mi je i čitava atmosfera oko tog dana vezana kako za vinograde, tako i za ljubav. Nekako mi se čini da ta dva praznika baš idu jedan uz drugi.

Miroslava Noćajac:

Doživljavam taj dan kao i svaki drugi. Ukoliko nekog voliš i on voli tebe, svaki dan vam je Dan zaljubljenih. Ne čekajmo samo taj 14. februar da voljenima pokažemo ljubav.

Siniša Đorđić:

Svetog Trifuna obeležavam 14. februara, tako što orezujem vinovu lozu, zalijem je starim vinom. Dan zaljubljenih ne praznujem, jer ako nekoga voliš, posvećuješ mu pažnju čitave godine.

Dušan Makević:

Obeležavam taj datum kao Svetog Trifuna, jer je meni svaki dan Dan zaljubljenih, kada sam u emotivnoj vezi. Slavim svaki dan, kada sam sa voljenom osobom.

EMN