OD POČETKA 2025. GODINE RAĐAJU SE DECA NOVE GENERACIJE, KOJU NAZIVAJU DECOM VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Šta možemo očekivati od „beta“ generacije?

Od prvog januara 2025. godine rođena su prva deca „beta generacije“, koja će trajati do 2039. godine. Očekuje se da će njihov život u velikoj meri oblikovati veštačka inteligencija, te ih tako već i nazivaju decom veštačke inteligencije. Beta generacija nasledila je alfu, koja je trajala od 2010. godine. Alfa je donela u potpunosti, kao nikada do sada, decu koja vešto upravljaju u ranom uzrastu mobilnom tehnologijom, čak bolje i od pojedinih odraslih lica. Alfa deca su donela revoluciju u otvorenosti prema tehnologijama, kada se granica upotrebe pametnih telefona i tableta značajno spustila.
– Za razliku od nas koji smo koristili Google i YouTube kao alate pri učenju, a pripadamo generaciji milenijalaca, deca rođena od 2010. godine često direktno komuniciraju sa veštačkom inteligencijom putem glasovnih asistenata (Siri, Alexa) ili interaktivnih aplikacija. Ove tehnologije im ne samo pomažu u učenju, već i u igri, organizaciji vremena i čak donošenju jednostavnih odluka. Ovo je veliki skok u odnosu na jednostavno pretraživanje informacija, koje smo mi koristili za učenje i mnogo skraćuje vreme izrade nekih aplikacija, pa čak i ako delom kod bude pogrešno urađen, lakše je ispraviti deo već napisanog koda nego raditi ga od nule. Znači, možemo reći da se neki posao koji je ranije trajao šest sati sada može završiti za dva sata, ali naravno, potrebno je poznavanje materije i imati predznanje, kaže za M novine Dragan Vizićanin programer.
Informatičari su, razumljivo, stava da veštačka inteligencija može doneti uglavnom dobro, ali ukoliko se ona pametno upotrebljava za olakšavanje svakodnevnice i posla, a nikako ne uroniti u virtuelni svet, kao da je stvarni, premda često o tome izgube pojam i odrasli.
– Očekuje se i da će deca beta generacije, zbog oslanjanja na AI, razviti prevelika očekivanja brzih i jednostavnih rešenja. Međutim, veštačkoj inteligenciji treba mnogo informacija da bi dala odgovor koji tražimo. Pisanje takozvanog prompta (instrukcija koja se zadaje veštačkoj inteligenciji), koji daje željeni odgovor zahteva jasnoću i preciznost u komunikaciji. Deca mogu postati frustrirana kada veštačka inteligencija ne razume njihovu nameru ili im daje nerelevantne odgovore. Dakle moraju da znaju i kako se veštačka inteligencija koristi. Sa druge strane, AI alati često inspirišu decu da eksperimentišu, prave sopstvene projekte ili razvijaju kreativne pristupe rešavanju problema. Zaključak je da je ovo važno područje za razvoj veština upornosti i strpljenja. Čoveka je najteže naučiti strpljenju, pogotovo zato što se danas ljudi navikavaju na brz način života, gde sve što je postignuto na brzinu često nije održivo na duže staze. Veštačka inteligencija je tu da olakša posao, a ne da postane način života, smatra Vizićanin.

Beta generacija odrastaće, kao i alfe, u „digitalnom dobu“ gde digitalne komunikacije postaju dominantan način komunikacije. Socijalizacija se često odvija kroz društvene mreže, putem interneta, igara, sa tendencijom ka redukciji, smanjenju ličnih interakcija, živih socijalnih razmena, živog kontakta i razvijanja socijalnih veština u stvarnom svetu. Deca se razvijaju u dobu specifične socijalizacije koja sa jedne strane omogućava globalnu povezanost, sa druge može stvoriti značajne probleme u nedostatku veština žive komunikacije i tumačenju emocionalnih signala. O posledicama po mentalno zdravlje, za M novine psiholog Sara Ivanović kaže da će biti brojnije.
– Ovakav vid komunikacije može stvoriti iluziju socijalizacije, koja uz nedostatak primenjivih veština u živoj komunikaciji može dovesti do izolacije, depresivnosti, usamljenosti, socijalne anksioznosti i ostalih mentalnih problema. Takođe, dodatni razvoj takozvanog FOAM – straha od propuštanja nečega važnog se intenzivira, jer se javlja normativ da deca moraju da budu „u toku“ sa dešavanjima – što dovodi do anksioznosti. Deca, ali i roditelji se već, a i na dalje će se suočavati sa izazovima poput usmeravanja pažnje i koncentracije. Brzi odgovori koje omogućava tehnologija i instant gratifikacija koja postoji u digitalnom svetu može imati uticaj na razvoj strpljenja i sposobnost odlaganja kratkoročnog zadovoljstva u svrhe ostvarenja dugoročnog cilja. Smanjena sposobnost koncentracije može uticati na školsku i profesionalnu efikasnost, kao i na sposobnost rešavanja složenijih problema – ovde dolazimo do novog izazova koji se odnosi na sistem školstva. Da li sistem školstva prati tehnološki napredak ili se tehnologija koristi u cilju obrazovanja? Još jedan izazov su društvene mreže koje imaju značajan uticaj na sliku o sebi i stvaranje normative života uz određene standarde koji su plasirani na društvenim mrežama poput „budi savršen“, gde se prikazuju samo pozitivne i „savršene“ slike i životi. Beta generacija će verovatnije biti sklona održavanju svoje onlajn slike, koja nije nužno u skladu sa stvarnošću, što na dalje može izazvati osećaj niskog samopouzdanja, negativnog poređenja sa drugima, generalno komparacije u odnosu na vršnjake i uticaj tog poređenja na vrednovanje sebe – vredim samo ako sam uradio ono što se smatra savršenim i socijalno odobrenim na društvenim mrežama. Deca i roditelji beta generacije moraće dodatno da povedu brigu o mentalnom zdravlju, koje je vrlo važan faktor održavanja stabilnosti u doba značajnih promena i transformacija, kaže Ivanovićeva.

Kojoj generaciji pripadate?

Najstarija generacija obuhvata ljude rođene od 1901. do 1927. godine. Pripadnika ove generacije ima jako malo. Tiha generacija trajala je u periodu od 1928. do 1945. godine. Ovu generaciju su nasledili Bejbi bumeri. To je generacija koja je trajala od 1946. do 1964. godine. Generacija Iks počela je 1965. godine i trajala je do 1980. godine. U tom periodu u svetu tehnologije se pojavljuju i sve više koriste mobilni telefoni. Milenijalci su rođeni u periodu od 1981. do 1996. godine. Smatra se da je najpopularnija društvena mreža Milenijalaca Fejsbuk. Generacija Zed obuhvata ljude rođene u periodu od 1997. do 2010. godine. Tehnologija je tokom ovih godina dosta napredovala i primetan je veliki porast virtuelne realnosti i veštačke inteligencije. Generacija Zed sve ređe koristi Fejsbuk, koji su zamenile društvene mreže Instagram i Tiktok. Alfa je do skoro bila najmlađa generacija, od kada su počele da se rađaju „bete“.
Aleksandra Dražić