FELjTON: SINIŠA KORICA – „NA PLEĆIMA JUČERAŠNjEG SVETA“ (1)

Nemir je kao drhtaj ovog doba unet u svakog iole normalnog čoveka

Siniša Korica nekadašnji savezni sekretar („ministar“) u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) rođen je u Laćarku 1949. godine. Kako često voli da kaže – preporođen u Sremskoj Mitrovici i na kraju odomaćen u Novom Sadu. Do sada je napisao deset knjiga, pretežno eseja. Uskoro iz štampe izlazi njegova nova knjiga „Na plećima jučerašnjeg sveta“ u izdanju „Prometeja“ iz Novog Sada. Knjiga ima dva dela – jedan je autobiografski, a drugi njegovi eseji o društvenim, ekonomskim i istorijskim procesima. Siniša ne opisuje događaje, već priča o tome kako se svet u njemu dogodio, kako se izrazio i ostavio neizbrisive utiske. „M novine“ su uz saglasnost autora dobile ekskluzivno pravo da u vidu kratkog feljtona objave izvode iz nove knjige Siniše Korice.

„Susret“. Sastali se prošlost, sadašnjost i budućnost. Čim su se međusobno ispozdravljali, po naški, počelu su svađe. Najpre je prošlost prebacivala sadašnjosti.
Prošlost: Mnogo sam miraza unela u tvoje današnje dobro, a ti to brzo zaboravila. Koliko sam samo kapitala unela iz sveta nesvrstanih, kapitalizovala taj Pokret, te rentiranja iz zatvorenog Sojvetskog Saveza, Rusije, pa i od toga unela i veliki ulog antifašističke borbe. Samo da te podsetim da smo zahvaljujući toj borbi zagospodarili prirodnim resursima, vodama, rudnim blagom, energentima. Postali svoj na svome. Zagospodarili temeljima koji su osnova svake suverene zemlje, uzeli ih iz ruku privatnika, čitaj stranaca. A šta si ti uradila, sve to ponovo privatizovala, izgubila suverenitet na temeljima na kojima se država gradi. Stranci ponovo ovladali, njima profit, nama zagađenost vazduha, još tragičnije je to što neizvesno postaje ono sutra kada si ključne poluge prepustila drugima. Zato ti i odgovara brisanje istorije, revizija, preskupo je to, mnogo košta, a da toga svesna nisi.

Ima nešto još gore od tako okrnjenog miraza, posvađala si um i veru, obrazovanje i nadu. Unela košmar u ljude, razdvajala nevernike i vernike, revoluciju i tradiciju. Neslogu mi podmetnula u samo srce Srbije. Oslabili smo kao nacija, imunitet pao, pa sve vrste virusa na nas krenule, „oluje“, bombardovanja, avaksi, otcepljenja dela teritorije. Uništila vekovnu istinu da samo sloga Srbina spasava

Potom Sadašnjost odgovara prošlosti: Ne sporim da je miraza bilo, ali okrnjenog, jer si ga i sama trošila po poznatom vašem receptu da u jednom trenutku, revolucije jedu same sebe, svoju decu. Ima nešto još gore od tako okrnjenog miraza, posvađala si um i veru, obrazovanje i nadu. Unela košmar u ljude, razdvajala nevernike i vernike, revoluciju i tradiciju. Neslogu mi podmetnula u samo srce Srbije. Oslabili smo kao nacija, imunitet pao, pa sve vrste virusa na nas krenule, „oluje“, bombardovanja, avaksi, otcepljenja dela teritorije. Uništila vekovnu istinu da samo sloga Srbina spasava. Nesloga nam pisala krvave stranice naše najnovije istorije. Učešće u delu te vrste akcionarstva imate vi kao deo naše nedavne prošlosti. Nije sve onako kako je pisalo u vašim udžbenicima. Liturgije ste nam gušili, vekovanja nipodaštavali.
Sve ovo pažljivo sluša budućnost, pa se i ona u raspravu umešala, tako što joj je prošlost postala daleka, te se okomila na sadašnjost.
Budućnost: Imam utisak da su u tebi devedesete godine prošlog veka bile za broj veće u odnosu na telo ondašnje Srbije. Razumela ništa nisi, a htela krive Drine po svetu da ispravljaš. U ime zaštite sopstvenog stanovništva doprinela si njenom najvećem smanjenju u poslednjim decenijama. I ono najtragičnije zavukla si ruku u moj džep, stvorivši obaveze (zajmove) sa kojim ne znam kako ću na kraj izaći. Prenet mi je izgubljen suverenitet, jer više ne vladam prirodnim resursima, tlo mi je nestabilno. Pod ugovorom sam sa stranim poslodavcima na privremenim i povremenim poslovima. Kako ću iz te najamnine vraćati zajmove koje si ti podizala. Uz sve to prenela si mi rapavu zemlju u kojoj se izdižu, rastu, samo dva grada, Beograd i Novi Sad, a svi ostali tonu u provincijalno potpaljublje. Na takvoj društvenoj mapi sevaće, udaraće munje, rasti nesporazumi centar – provincija. Centralizam je podloga tvog načina razmišljanja, a on rađa neravnine u prostoru i među ljudima. Bokovi nam postaju nezaštićeni, bezbednost zemlje ugrožena. Strani radnici već danas voze gradske autobuse. Predaješ mi DNK drugačiji od onog staroslovenskog. Voda na izvoru zamućena.

Pamet u glavu, što bi moji Laćarci rekli, pa tek onda da vidimo kako ćemo dalje. I moj je apel, stanimo na loptu, budimo mudriji na sve izazove vremena sadašnjih, naših i svetskih