POSLE 20 GODINA ZAVRŠENA ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANjA

Mitrovica dobila arheološki park

Srem­ska Mitro­vi­ca dobi­la je novi Arhe­o­lo­ški park. On se nala­zi ispred istoč­nog dela Muze­ja Sre­ma, na mestu gde su vrše­na arhe­o­lo­ška isko­pa­va­nja i ispi­ti­va­nja goto­vo dve dece­ni­je. Loka­li­tet je zatr­pan, odlu­kom struč­ne komi­si­je. Neki gra­đa­ni su nego­do­va­li zbog toga, a neki su odu­še­vlje­ni novim reše­njem.
Tra­gom ovih nedo­u­mi­ca, pro­ve­ri­li smo u Zavo­du za zašti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, na koji način je dobi­jen ovaj izgled.
– Reč je o pro­sto­ru na kojem se nala­zio istra­žni zatvor, koji je uklo­njen, a nakon toga bio je name­njen arhe­o­lo­škom istra­ži­va­nju. On pred­sta­vlja deo kom­plek­sa Car­ske pala­te. Vero­vat­no zbog nedo­stat­ka sred­sta­va je to toli­ko dugo tra­ja­lo, kaže direk­tor Zavo­da za zašti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Srem­skoj Mitro­vi­ci, Ljubi­ša Šula­ja.
Reč gra­đa­na
Kako se veli­ka pole­mi­ka vodi­la na dru­štve­nim mre­ža­ma o ovom loka­li­te­tu, odno­sno for­mi­ra­nom Arhe­o­lo­škom par­ku, anke­ti­ra­li smo Mitrov­ča­ne o toj temi.
– Napo­kon je onaj haos sklo­njen i sada to jako lepo izgle­da. Sva­ka čast oni­ma koji su to ure­di­li. Pri­lič­no je dobra pre­zen­ta­ci­ja arhe­o­lo­škog nasle­đa, među­tim, ja sta­nu­jem na Žit­nom trgu i često viđam gru­pe turi­sta bez vodi­ča. Ne znam da li neko ima da ih doče­ka, naro­či­to viken­dom. Potreb­no je više takvih struč­nja­ka da pove­du ture i upo­zna­ju ljude s Mitro­vi­com, čini mi se, kaže Zdrav­ko Cvi­ja­no­vić.
– Mislim da je to dobro reše­nje, pret­po­sta­vljam i da je tako stru­ka rekla, ali neka­ko mi nedo­sta­je više drve­ća. Kada pri­ča­mo o name­ni ovog pro­sto­ra, mali je za neka deša­va­nja, ali je lepo za odmor, uko­li­ko se dovolj­no oze­le­ni. Mislim da bi tre­ba­lo i više popu­la­ri­zo­va­ti ova mesta među turi­sti­ma, sma­tra Zlat­ko Beljan­ski.
Arhe­o­lo­ški muzej i Muzej Sre­ma su vodi­li to istra­ži­va­nje, u sarad­nji sa Zavo­dom za zašti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.
– Para­lel­no sa ovim mi smo for­mi­ra­li komi­si­ju za pred­log nači­na kon­zer­va­ci­je ovog loka­li­te­ta i na osno­vu zaključ­ka komi­si­je, a čini­li su je ljudi iz Mini­star­stva kul­tu­re, Repu­blič­kog i našeg Zavo­da, Muze­ja Sre­ma, došlo se do odlu­ke da se kon­zer­va­ci­ja vrši zatr­pa­va­njem. Pro­šle godi­ne smo kre­nu­li u rea­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta i dobi­li smo ovaj pla­to, koji pred­sta­vlja nega­tiv obje­ka­ta koji su bili ispod nas iz jed­ne faze antič­kog peri­o­da. To je način za koji smo se opre­de­li­li na osno­vu ono­ga što smo dobi­li kao reše­nje od Repu­blič­kog zavo­da i sta­va viso­ke komi­si­je. Ovaj deo pala­te je imao duhov­ni karak­ter, a u pro­du­žet­ku su se nala­zi­le pro­sto­ri­je maga­cin­skog tipa. Vrlo masiv­ni zido­vi nam sve­do­če o tome da je reč o kapi­tal­nim objek­ti­ma.

Pre­zen­ta­ci­ja loka­li­te­ta na ovaj način je nasta­la ima­ju­ći u vidu i bli­zi­nu cen­tral­nog dela pala­te. Taj deo je repre­zen­ta­tiv­ni­ji, tamo su pro­sto­ri­je sa moza­i­ci­ma, a ovde je pro­na­đen samo jedan frag­ment moza­i­ka, tako da je komi­si­ja taj stav zau­ze­la sagle­da­va­ju­ći sve ono što bi čini­lo taj sadr­žaj u pro­sto­ru koji bi bio eko­nom­ski neprak­ti­čan za odr­ža­va­nje. Ono što bismo dobi­li pri­ka­zi­va­njem tog dela Car­ske pala­te nije toli­ko repre­zen­ta­tiv­no kao sam cen­tral­ni deo, pre­ko puta. Mitro­vi­ca od pre­ko sto­ti­nu loka­li­te­ta koji su do sada istra­že­ni, pita­nje je da li je odr­ži­vo i raci­o­nal­no sve njih odr­ža­va­ti i pre­zen­to­va­ti, kaže Šula­ja.
Komi­si­ja se opre­de­li­la za ono što naj­bo­lje čuva antič­ke ostat­ke, uzi­ma­ju­ći u obzir atrak­ci­ju pri­ka­zi­va­nja jed­nog takvog loka­li­te­ta u odno­su na neke vele­lep­ni­je i zna­čaj­ni­je.
Kru­go­vi na pla­tou pred­sta­vlja­ju osno­ve masiv­nih stu­bo­va koji su se tu nala­zi­li. Sve je zavr­še­no oko sre­đi­va­nja ovog pro­sto­ra, pre­o­sta­lo je da se hor­ti­kul­tu­ral­ni deo odr­ža­va i osve­ža­va.
Otva­ra­nje ovog pro­sto­ra sada ople­me­nju­je taj deo gra­da i pru­ža moguć­nost odr­ža­va­nja nekih manjih kul­tur­nih mani­fe­sta­ci­ja. Dobi­jen je nov sadr­žaj i s obzi­rom na to da je muzej­ska istoč­na fasa­da sani­ra­na posled­nji put pre više od 20 godi­na, ona sada odu­da­ra od pro­sto­ra, kao i fasa­da sta­re šuma­ri­je, koja je pre­ko puta.
– U pla­nu je ure­đe­nje fasa­de sta­re šuma­ri­je, nadam se da će rado­vi poče­ti ove godi­ne. Car­ska pala­ta, Muzej Sre­ma, ovaj loka­li­tet i ure­đe­na zgra­da sta­re šuma­ri­je čini­će jed­nu lepu celi­nu, uz pošto­va­nje svih mera zašti­te spo­me­ni­ka kul­tu­re, kaže Ljubi­ša Šula­ja.
Biće posta­vlje­na i deko­ra­tiv­na rasve­ta i u delu Muze­ja Sre­ma, koji gle­da na Grad­ski park. Zado­vo­ljen će biti i kon­zer­va­tor­ski deo i estet­ski. Rado­vi na fasa­di muze­ja, uklju­ču­ju­ći deko­ra­tiv­nu rasve­tu sa dve stra­ne, pred­vi­đe­no je da košta­ju oko 15 mili­o­na dina­ra i finan­si­ra se iz grad­skog budže­ta.
Na loka­li­te­tu nađe­no je mno­go pred­me­ta, koji­ma sada ras­po­la­že Muzej Sre­ma. Samo neki seg­men­ti su delo­vi sta­tua rim­skih care­va rađe­ni u ljubi­ča­stom por­fi­ru, pore­klom iz Egip­ta. U Muze­ju Sre­ma izlo­že­na je gla­va Vene­re koja je pro­na­đe­na 2003. godi­ne, od belog mer­me­ra. Stru­ka sma­tra da je reč o pred­sta­vi nekog božan­stva, zbog njenih karak­te­ri­sti­ka, koje se vezu­ju za Apo­lo­na, Vene­ru i Dija­nu.
U Lapi­da­ri­ju­mu je izlo­žen pro­na­đe­ni frag­ment gla­ve skulp­tu­re Tihe ili For­tu­ne, koja je bila zaštit­ni­ca Sir­mi­ju­ma. Na njenoj gla­vi u vidu dija­de­me pred­sta­vlje­ni su delo­vi bede­ma gra­da.
Alek­san­dra Dra­žić
Foto: Bra­ni­slav Tuca­ko­vić